Atila(bic bozji 406.-453.)

[rammstein]

jedan od najvecih osvajaca u povijesti i najcuveniji medju barbarskim vodjama u doba seobe naroda.Postoji legenda koja kaze kako je Atila ustvari bio mac Marsa i da ga druge barbarske vodje nisu mogle kralja Huna pogledati izravno u oci,a da se pri tome ne pokolebaju u svojim namjerama.Posve je sigurno kako je Atila bio dojmljiva osoba,sto je najbolje opisao Edward Gibbon u knjizi Povijest uspona i pada Rimskog Carstva. Opis glasi:velike glave,crnokos,bjele puti,nizak,ociju udubljenih u lobanju,ravnog nosa,s nekoliko dlaka na bradi,sirokih ramena,kratkog cetvrtastog tjela,nervoznih pokreta.No zasigurno je da je poslije smrti svog ujaka Ruasa vladao zajedno sa svojim starijim bratom Bledom od 434. pa do 445.g kada je ubio brata.Nakon toga vlada sam.Ujedinjuje sva hunska plemena i narode od Volge do Germanije.Sjediste njegove drzave koja se protezala od Danske do Panonije,od Laponije i Rajne do Kaspijskog jezera pa sve do Kine bilo je u Ugarskoj nizini,nedaleko od danasnjeg Tokaja.Glasine o Atilinim kanibalistickim sklonostima nikada nisu potvrdjene,a navodno je pojeo 2 svoja sina. Njegovu vlast priznavala su mnoga plemena Germana,Sarmata,Slav ena i Turaka.Godine 441.opustosio je Meziju,Ilirik i Trakiju,a 447.dosegao je Termopile i devastirao sve zemlje izmedju Crnog mora i Sredozemlja te porazio bizantskog cara Teodozija IIi natjerao ga na placanje danaka.Dosavsi u sukob sa zapadnorimskim carem Valentijanom IIIkoji mu je odboi dati svoju sestru Honoriju za suprugu,pokusao je 451.,osvojiti Galiju kada ga je pobjedio zapadnorimski vojskovodja Aecije zajedno sa Teodorikom I,kraljem Vizigota na Katalunskim poljima (danas:Chalons-sur-Marne ). Nakon toga povukao se u danasnju Madjarsku. God.452.krenuo je u osvajacki pohod na Italiju kada je razorio Akvileju,zauzeo vise gradova,opustosio dolinu Pada i stigao do Mincija gdje mu je u susret papa Leon I.Samo zahvaljujuci papi Leonu I Rim je spasen od razaranja. Epidemije i glad prisilili su Atilu da napusti Italiju.Konstantinop olj je pak nakon poraza bizantskog cara Teodozijusa II spasen samo s toga sto je hunska vojska,koju je prvenstveno cinila pjesadija,bila posve nedorasla i neopremljena za opsadu tako velikog grada.Zanimljivo je objasniti kako je doslo do povezanosti Honorije i Atile.Honorije,sestr a spomenutog cara Valentinijana,449 g. zatecena je u ljubavnoj vezi sa svojim slugom.Nakon toga ljubavnik pogubljen,a Honorija koja je vjerovatno bila trudna,izolirana je iz javnog zivota.U besu poslala je poruku Atili u kojoj ga je zamolila da postane njen vitez.Atila je to protumacio kao bracnu ponudu i zatrazio polovinu Zapadnorimskog Carstva za njezin miraz.Nakon obimnih priprema Atila je presao Rajnu sa velikom armijom Huna i saveznickih barbarskih plemena.U toj vojsci bio je veliki broj Ostrogota i drugih germanskih ratnika,ukljucujuci tu Burgundince i Alzasane koji su zivjeli sa barbarske strane granice.Sliku okrutnosti Atile i njegovih ratnika daje opis rimskih izaslanika koji su se kanili naci s njim.Na putu ka njemu prosli su rjekom Nisavom kroz mjesto u koje je Atila nekoliko godina prije toga provalio.Mjesto je bilo toliko unisteno a su izaslanici morali nociti izvan grada.Razlog je bio taj sto su obale rijeke bile prekrivene ljudskim kostima,a zadah smrti je bio toliko jak da nisu mogli uci grad.Mnoga mjesta kroz koja je Atila prosao zadesila je slicna sudbina,narocito za vrijeme invazije na Galiju.O hunskom pohodu na Trakiju slikovito govori i jedan zapis:Bilo je toliko ubijanja i krvoprolica da nitko ne moze prebrojati mrtve.Huni su pljackali crkve i samostane,te u roblje odvodoli svjecenike i djevice...Toliko su devastirali Trakiju da ona vise nikada nece boti ono sto je nekada bila.Atila je umro na dan svog vjencanja,iako je vec imao veliki broj zene.Uzeo je novu mladu,zvala se Idilco.Dan vjencanja je protekao u zestokom opijanju i slavlju.Nadjen je mrtav naredno jutro,a nova mlada drhtala je od straha dok je pored nje lezao mrtav veliki hunski vodje.Navodno je umro od prekomjerne doze alkohola i jakog krvarenja iz nosa,postoje i pretpostavke kako je smrt bila nasilana.Sahranjen je,prema legendi u 3 kovcega:zlatnom,sreb rnom i gvozdenom.nakon njegove smrti hunska se drzava raspala.Mjesto njegovog pokopa je nepoznato.Pretpostav lja se da je zakopanna podrucju danasnje Vojvodine zajedno sa velikom kolicinom opljackanog blaga.U vise navrata pokusavao se otkriti njegov grob,ali je do sad ostalo sve samo na pokusajima.God 454.Ostrogoni i dr.njemacka plemena pobunila su se protiv Huna,a Atilini sinovi zavadjeni medju sobom nisu se mogli nositi s krizom.Hunsko carstvo nakon Atiline smrti je nestalo.

[chipla]

Rammstein Biografija je sjajna. :475:

Proucavao sam malo o Atili na raznim sajtovima i raznim jezicima od Madjarskog do Engleskog i ime Bica Bozjeg se ponegde razlicito speluje, pa tako negde moze da se pronadje kao: Attila a negde cak i Atilla. A ova poslednja zena bi trebalo ipak da bude Ildico, posto sam primetio u tvojoj biografiji da stoji ime Idilco, pa se samo nadam da se ne ljutis na ovom malom dodatku. :)

Pozdrav!

[rammstein]

ime Bica Bozjeg se ponegde razlicito speluje, pa tako negde moze da se pronadje kao: Attila a negde cak i Atilla. A ova poslednja zena bi trebalo ipak da bude Ildico, posto sam primetio u tvojoj biografiji da stoji ime Idilco, pa se samo nadam da se ne ljutis na ovom malom dodatku. :)

Pozdrav!Attila ili Atilla- mislim da su tu razliku napravili ljudi,koji su zapise prevodili.Tj razlika u imenima zbog razlicitog pisma.Primer sajt sa koga sam ja skinuo podatak je naseg prevoda i on se pominje kao Atila.Zbog ispravka u podacima nema potrebe da se ljutim chipla :hallo: :hallo: ,meni je drago sto se ti kao clan foruma bavis ovakvim stvarima,i sto iznosis tvoje podatke i misljenja.A sdruge strane primecujes greske drugih.U ovom slucaju moju gresku oko imena Atilove zene idilco a ispravno je ildico.Ipak mislim da je pozitivno u svemu ovome sto mi na forumu ovde tj sacica nas clanova pokusavaju da pomognu jedni drugima koliko mogu u svemu,sto se tice ovog hobija.Bravo i samo tako dalje......... :475: :475: :475:

[Vumi]

Sta mislite o tome da je Atila bila jedna obicna zena a nadimak "Strasni" ili "Bic boziji" da je sluzilo samo za zastrasivanje neprijatelja..... ??????????

[rammstein]

moze i to biti,svaka mogucnost je u igri.Ali ipak mislim da po izvestajima koji su ovi Rimljani pisali nije.Ali ipak se nezna.Sve je moguce.Jedino kada bi se pronaso njegov grob,onda bi se saznala prava istina......... :416:

[chipla]

Pa ja se ne bih bas slozio sa tom tezom. Mada se mozemo podsetiti da je i jedan od papa bio zena, pa ih od tada, naravno proveravaju. kada sam vec kod pape, evo jedne malo podugacke legende vezane za istorijski susret pape Leona sa Atilom pronadjene na internetu:


Glas o prodoru Huna u Italiju dopre i do Rima. Znalo se da ce oni nastaviti osvajati. Rim, srediste hriscanstva, bio bi im posebna poslastica. Znajuci u kakvoj su pogibelji, pitahu se kako se odbraniti; stavise, kako zaustaviti "Bic Bozji" da i dalje ne seje smrt i ocaj. Car Valentinijan nalazi se u Carigradu, a vojska je nespremna i gotovo u rasulu. Na Petrovoj stolici u to je vreme papa Leon, sveta i jaka licnost, koga s pravom nazvase "Velikim". On odluci goloruk poci u susret groznom Atili, ne bi li ga nekako odvratio od ratnih pohoda, i nagovorio da se vrati u svoju domovinu.

"Ko hoce poci sa mnom, neka podje!" rece Leon jednoga dana svojim djakonima, koji su mu pomagali u rimskoj biskupiji.
Pre toga tri je dana postio i dan i noc molio na grobu sv. Petra. Uzdao se u njegov zagovor i u njegovu zastitu.
Posto mu se pridruzise, podjose svi zajedno prema severu i zaustavise se na suprotnoj obali reke gde se Atila utaborio. S druge se strane cuje galama i raskalasenost polupijanih Huna. Papa Leon obrati se mirno svojim djakonima:
"Sutra ujutro odenut cemo se u svecano ruho, preci reku i poci u susret Atili. Nadam se da ce me hteti saslusati i poslusati."
"Oce" odgovori mu na to jedan od djakona "Nema on nikakva straha Bozjega: odrubice nam glave i izvesiti ih kao trofej pred svojim satorom..."
"Sinko" prekine ga Papa "moramo se pouzdati u zagovor svetih apostola i u pomoc svemoguceg Boga. Nije Atila jaci od njega, koga Biblija naziva Gospodinom vojska."

Sledeceg jutra papa Leon, zajedno s djakonima preplovi rijeku i uputi se prema taboru Huna. Hodao je cvrstim korakom iako star, noge mu ne klecahu, niti stap podrhtavase u njegovoj ruci. Pred taborom ih zaustavise strazari i odvedose pred Atilin sator. Tu se oko njih sleti sva vojska, znatizeljno ih promatrajuci, jer nikada ne videse nesto slicno. Leon je mirno, dostojanstveno i poput mramorna kipa stajao medju njima, sve dok jedan od njih ne podje probuditi silnoga vojskovodju, kojemu svojim hrapavim glasom rece:
"Ustani, slavni vodjo! Dosli ovamo neki ljudi i cini se da zele razgovarati s tobom."
Atila gundjajuci ustane, izadje pred sator, protrlja oci i jos uvijek zevajuci podje prema cudnim dosljacima. Usput prisapne svom doglavniku:
"Cujmo ih! Ne prilici da tako hrabre ljude prezremo i odmah ubijemo. Imamo za to vremena. Bice zabavno..."
Dosavsi pred Papu, prezirno mu se obrati:
"Ko si i zasto si dosao ovamo? Kazuj jasno, kratko i brzo! Nemam vremena s tobom trositi ni jednu suvisnu rec. Probudio si me iz moga slatkog sna i vec je to dovoljno da ti odapnem strelu ravno u srce!"

Leon, ne trepnuvsi okom, odgovori:
"U ime Bozje, molim te, vrati se natrag, napusti Italiju i Europu i podji sretno u svoju domovinu!"
Kada Huni preko tumaca saznase sto to Leon rece, svi prasnuse u smijeh. I dok su se vec veselili plenu, zacudise se kada videse da se Atila priblizava Leonu, pada pred njega i ponizno mu ljubi noge. Podigavsi se, naredi svojima:
"Vec danas dizemo satore! Odlazimo i vracamo se kuci!"

Vratio se i papa Leon sa svojim djakonima, obavivsi sretno svoj posao. Putem su neprestano zahvaljivali Bogu sto ih je oslobodio i ne samo njih, nego i citavu Europu "Bica Bozjega".

Kada odose, jos uvijek zacudjeni, a pomalo i bijesni, vojnici upitase Atilu:
"Zasto si se tako poneo pred onom ludom? Na jednu jedinu tvoju rijec bili smo spremni da ih na licu mesta sasecemo..."
"Ucinio sam to radi sebe i radi vas. Iznad toga covjeka, kojega vi nazivate ludom, video sam dva snazna ratnika s isukanim macevima, koji mi rekose: "Ne budes li poslusao ovoga svecenika, umreces ti i sva tvoja vojska! Ne vjerujem u njihova Boga, ali sada vidim da je njihov Bog velik!"

Ispod je simbolicna slika ovog susreta pape Leona i Atile, a ispod nje je jos jedna na kojoj je zanimljiv detalj. Tacnije receno, Bozji znak se ovde cini kao nesto sto bi vise licilo na kometu ili meteorit, a ne na dva ratnika kao na prvoj slici. Ovo naravno baca drugacije svetlo na pomalo mistican susret ove dve istorijske licnosti.

[chipla]

Ipak mislim da je pozitivno u svemu ovome sto mi na forumu ovde tj sacica nas clanova pokusavaju da pomognu jedni drugima koliko mogu u svemu,sto se tice ovog hobija.Bravo i samo tako dalje......... :475: :475: :475:

Hvala rammstein, svako u okviru svojih mogucnosti, i nadam se ucescu novih ljudi sa isto tako pozitivnim namerama. :475:

[chipla]

Dole su prikazane slike dva predmeta iz Rimskog Carstva sa likom Atile.
Prva slika predstavlja bronzanu medalju sa profilom Atile a na drugoj strani medalje je predstavljena Akvileja. Precnik medalje je 47mm.

[rammstein]

da li mozda postoje rimski novcici sa likom Atile.......

[Vumi]

Za rimski novcic sa likom atile nisam jos cuo...a i zasto bi rimljani kovali novcice sa njegovim likom..ipak su carevi bili na novcicima...ne cini li ti se da bi onda ispalo da rimljani imaju novoga vodju ako bi njegov lik bio na novcicima ? Ali nikada se ne zna....mozda neko i iskopa nesto slicno....

[chipla]

Ako mene pitate takodje ne verujem da postoje novcici Rimskog Carstva sa likom Hunskog osvajaca. Ne znam da li ste videli da sam napisao da su to medaljoni sa likom Atile. Za prvi sam samo pronasao da se odnosi na jedan od gradova Rimskog Carstva (AQUILEIA) koje je opljackao i razorio Atila sa hunima 452. Istoricari i numizmaticari se navodno jos uvek spore oko datuma i svrhe izrade ovoga medaljona. Ovaj drugi je navodno iz 16. veka (Pavia, Italy) sa nacinjenim kozijim rogovima Atili. Ne znam koliko se to vidi sa ove slike, ali nesto se ipak nazire. :)

[Vumi]

Kada je neko kovao novac sa likom neprijatelja.....

[chipla]

Ovaj drugi medaljon je navodno iz 16. veka (Pavia, Italy) sa nacinjenim kozijim rogovima Atili. Ne znam koliko se to vidi sa ove slike, ali nesto se ipak nazire. :)

Na ovoj fotografiji se vidi jos manje...

p.s. Inace imena pod kojim se moze naci jos ponesto o Atili su: Etzel i Ethel odnosno Ethele. U nekim Madjarskim podacima se nalaze neka od ovih imena, ali koga vise interesuje neka potrazi nekim svojim metodama, ja sam za sebe saznao dovoljno (za sada). :shocked1:

[rammstein]

nije ni cudo sto su ga se plasili.......na slici izgleda veoma gadno,mislim na medaljonu

[Vumi]

Ne znaci ako je gadan da je i opasan :)

[chipla]

Sta mislite o tome da je Atila bila jedna obicna zena a nadimak "Strasni" ili "Bic boziji" da je sluzilo samo za zastrasivanje neprijatelja..... ??????????


I ko bi na osnovu ovakvih slika pomislio da je bio zena :416:

[rammstein]

I ko bi na osnovu ovakvih slika pomislio da je bio zena :416:pa to je vumi sumnjao da je zensko :D :D ali mislim da ce promeniti misljenje posle ovih postova :D :hallo:

[rammstein]

Ne znaci ako je gadan da je i opasan :)
ma ja ne bih to dva puta rekao,uzimajuci u obzir njegovu biografiju :416:

[rammstein]

pa tako negde moze da se pronadje kao: Attila a negde cak i Atilla.Atila je imao gotsko ime(atilla je umanjenica od gotske reci atta sto znaci otac).Na njegovom su dvoru vladali gotski obicaji,a spomen mu je sacuvan i u gotskoj narodnoj prici.Zbog svoji pustosenja i surovosti prozvan je flegellum Dei(bic boziji).Usao je u price i legende mnogih drevnih naroda.Kao legendarna licnost Atila se javlja i u Nibelunzima(kao:Et Zel),Eddi(kao:Atli)i u narodnoj tradicij Juznih Slovena kao Atil pasoglavi.

[rammstein]

Godine 441.Sirmijum je prvi put u svojoj istoriji bacen na kolena pred varvarskim osvajacima koje je predvodio Atila.Bila je to godina koja se zestoko zasekla u dotrajali organizam rimske drzave.Preko Dunava sa velikom i fanaticnom vojskom presao je hunski vodja Atila,nazvan po slepoj surovosti Bic bozji.Huni su prvo napali na severne granice rimskog carstva,gde im se na putu sprecio Sirmijum.Grad je mozda mogao da veruje u svoje vekovne bedeme i kule,koje su izdaleka pretile svakom osvajacu,p mozda je olako docekao hunski napad.U tom trenutku nije se znalo da je Atila vojnicki genije koji ce probiti ne samo kapije Sirmijuma vec i mnogo slavnih gradova.Nije nazalost sacuvana istorijska prica o tome kako su huni zauzeli panonsku prestonicu-da li nekom lukavom varkom ili izdajom.Tek kasnije u Rimu je zabelezena mala i strasna epizoda koja je bacila vise svetla na sudbinu stanovnika.Prica govori o onim poslednjim trenucima,kad su vec shvatili da pomoc nece stici ni sa koje strane.Tada je episkop Sirmijuma krisom nocu prebacio preko bedema zlatne i srebrne posude iz gradskih crkava,i to je blago dospelo u ruke jednom hunskom oficiru.Sa blagom je stigla poruka da se episkopu postedi zivot ako padne u ropstvo ili da se otkupe drugi zatvorenici iz Sirmijuma.Oficir je zadrzao blago za sebe i zatajio slucaj kod Atile.Posle zauzeca grada Atila je na neki nacin saznao neverstvo svog oficira i razapeo ga na krst.Tesko je reci sta je bilo sa ostalim stanovnicima ,jer osvajace su pratili crni glasovi......a tamo gde prodju huni polja se bele od kostiju,kao da je pao sneg.Medjutim nisu svi stradali,jedan stanovnik Sirmijuma kasnije se pominje kao prevodilac kod Huna,a drugi kao graditelj Atilinog kupatila.....

[rammstein]

O tome gde se nalazi Atilina grobnica postoje razne predpostavke.
U sacuvanim spisima dr Imre Halasa,dugogodisnjeg upravnika Madjarskog nacionalnog muzeja u Pesti,navodi se da je Atila sahranjen u nekom od rukavca Dunava,kod Sremske Mitrovice.,gde je navodno umro po povratku iz Rima.
Kao sto je nalagala tradicija sahranjivanja kanova,jer Huni nisu znali za balsamovanje,Atila je polozen na dno rukavca reke,koji su prethodno kamenjem zajazili robovi.
Nad rupom,iskopanom u koritu reke stavljen je palisad od balvana,a onda je pusten jaz da bi se reka vratila u njen prvobitni tok.
Ti robovi su,a to je inace bila praksa pri sahranjivanju ne samo kanova nego i najblizih clanova njihove porodica,bili odmah ubijeni,kako bi se ta mesta sacuvala od kasnijih pljacki.
U Atilinu grobnicu je pohranjeno i neprocenjivo blago,jer je prema verovanju tog naroda,na onom svetu dusa time dokazala svoj status.
To je ustvari riznica najveceg blaga za kojim se u svetu vekovima traga.
Istoricari tvrde da nije u pitanju samo zlato i drago kamenje,vec i predmeti od obradjenih plemenitih metala i stakla,neprocenjive umetnicke vrednosti.
izvor informacija internet

[rammstein]

http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/_g/spacer/spacer.gifhttp://arhiva.glas-javnosti.co.yu/_g/spacer/spacer.gifhttp://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2005/06/19/_slike/13civmitologija2.jpg

Povratak konjanika

Poput nezadrživog talasa, šapat se raširio po moru šatora: "Atila je mrtav! Atilu su ubili! Atila više ne živi!" Žene su čupale kosu, muškarci su izašli ispred svojih kožnih domova i skrušeno gledali u mračno nebo koje je tog dana plakalo. Deca koja su se na obližnjem proplanku igrala sa mladim konjima zastala su, predosetivši da se nešto strašno dogodilo. Grom udari iz oblačnog neba, označivši dramatično početak kraja velike imperije Huna.

Raspad carstva

Posle smrti Biča Božjeg, pokoreni narodi osetiše nemir i rasulo među svojim gospodarima i krenuše na one kojima su se zavetovali. Prvo krenuše Germani sa severa, pa plemena sa zapada, a onda i svi ostali. Divlji severnjaci i južnjaci sa opasnim lukovima, svi se bejahu urotili protiv nepobedive horde. Hiljade strela, mačeva, kopalja i topuza se natopiše krvlju Huna i njihovih konja; gde je nekada bio strah od Atile, najvećeg u ljudskom rodu, sada beše mržnja i bes. Hunski konji se umoriše; Atilini sinovi, poglavari, rasuti po prostranoj zemlji kojom su gospodarili, izgubiše kontrolu nad vojskom. Od Huna ostadoše samo ponosna plemena koja su, svako za sebe, branila čast i krv svojih predaka.

http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2005/06/19/_slike/13civmitsimbol.jpgČa bino obećanje

Najmlađi i omiljeni sin Gospodara, Čaba, zadesio se među plemenom Sekelj, u brdima Transilvanije. Veliki ratnici ovog hunskog plemena odolevali su svim napadima varvara. Čaba, čije je srce bilo slomljeno zbog smrti oca i raspada imperije, okupi jednom gospodare Sekelj i reče im:
- Braćo moja, poslušajte me! Ja sada odlazim. Idem na istok, u zemlju predaka, u zemlju koja je majka Atili, Biču Božjem, gospodaru naroda. Znajte, vratiću se sa nepobedivim konjanicima. Kada bude došlo vreme, vratiću se i zajedno ćemo slomiti neprijatelje!

Poslednja bitka

Danas, kada je prošlo dosta vremena od poslednje Atiline bitke i odlaska Čabe, potomci Sekelj plemena znaju da njih, sinove Huna, čeka poslednja, odlučujuća bitka. Danas oni gledaju u dubine noćnog neba i dive se Mlečnom putu - Hadak Utja. Jer to je put kojim će dojahati Nepobedivi ratnici. Onda, kada sva nada bude izgubljena, kada bude ostala samo šačica Sekelj-Huna suprotstavljena mnogobrojnim neprijateljima, dojahaće njihovi praoci i zgromiće osvajače. A na čelu će jahati Čaba, u čijim venama teče krv Atile.

[Miki]

Znaci Taj Caba im tada nije dosao , a oni jos uvek cekaju .... ? Bas mi ih je zao !

[rammstein]

Evo sta kazu drugi izvori o Bicu Bozjem..........Teks t je skoro slican kao na pocetku zapocete teme,stim sto se u ovome pojavljuju neki novi podaci kao i mesta.Sve u svemu malo je opsirniji........
---------------------------------------------------------------------------------------
Atila (oko406 - 454) je jedan od najvećih osvajača u istoriji i najčuveniji među varvarskim vođama u doba seobe naroda. Sasvim je sigurno da je Atila bio osoba koja ostavlja utisak, što je najbolje opisao Edvard Gibon u knjizi Istorija uspona i pada Rimskog Carstva opis glasi: Velike glave, crnokos, bele puti, nizak, očiju udubljenih u lobanju, ravnog nosa, sa nekoliko dlaka na bradi, širokih ramena, kratkog četvrtastog tela, nervoznih pokreta.

Atila kao mladi Hun

Atila, budući vođa Huna je po svemu sudeći rođen oko 406. godine. Njegov otac se zvao Mundiuha a, izvori ga pominju i kao Manzaka. Stradao je u lokalnim sukobima sa Vizigotima. Ime njegove majke je nepoznato. Atilin otac je bio ugledni hunski nomad, koji je imao čak i svoj privatni posed. Pošto su se hunska plemena stalno selila od mesta do mesta, tako je ostalo nepoznato mesto gde je Atilin otac držao svoje posede, kao i mesto gde se rodio Atila. Po svedočanstvu Amijana Marcelina, budući vođa Huna je došao na svet u sudaru rasa, odnosno u vreme sukoba naroda. Hunska oganizacija je tada bila podeljena u plemenske saveze, a na čelu plemenskog saveza se nalazio Veliki Kan, slično kao i kod Avara.

Atilin otac je imao dva brata: Ru-u i Oktara. Rua je služio u rimskoj legiji, a istovremeno je bio i vođa Huna (432-440). Posle smrti svoga brata, starao se za Atilu i njegovog brata. Kao rimski ratnik bio je čak vojni komandant sa godišnjom platom od 350 funti u zlatu. Karakteristika Huna je bila da su većina njihovih sposobnih vojnika i komandanata za platu stupala u redove rimske vojske i služili Rimskom Carstvu. Rim je na taj način održavao svoje severne granice.

Atila je imao i mlađeg brata koga izvori spominju pod imenom Bledes, odnosno Bleda. Za razliku od Atile, on je bio osilan vladar koji se na sve moguće načine pokušavao obračunati sa Atilom, ne bi li posle Ruine smrti zavladao Hunima.

Od svoje rane mladosti, Atila se, kao i većina Huna učio veštini gađanja strelom, lovom i jahanju. Izvori govore da je Atila spavao u konjskom sedlu po celu noć i da je bio odličan strelac, da je nosio hunsku tuniku i stalno se kretao sa svojom skupinom. Odmah po rođenju, Atili su uklonili pomoću usijanog gvožđa i poslednju malju sa obraza, što je običaj i kod ostalih Huna koji su za života bili bez dlaka na licu, a umirali su slično evnusima. Ne zna se tačno sa koliko godina je Atila otišao da služi u Rimskoj vojsci. Pre Atilinog oslaska u Rim, car Valentijan je zatražio primirje sa Ru-om i zamolio ga za vojnu pomoć u borbi protiv Vizigota. U tu svrhu sa Ru-om se sastao rimski namesnik Flavije Aecije u nekoliko navrata. Vojsku je predvodio Atila i njegov brat Bleda. Vizigoti su potučeni, a plen je po dogovoru podeljen. Od Vizigotskog kralja Teodoriha zatraženo je kao primirje da preda Rimu 2.000 funti u zlatu, da da 1/3 vojnika kao robove i da preda polovinu žetve. Ovaj plen su podelili Rimljani i Huni. Nakon bitke, Aecije se obratio Atili, videći da se pokazao kao odličan borac i tražio je da dođe u Rim da služi kao i njegov ujak u rimskoj vojsci za platu. Atila je obučavan rimskom načinu ratovanja, odvođen je na dvorske priredbe i upoznao je jedan mnogo savršeniji način življenja od hunskog. Pošto je bio odličan strelac i jahač uskoro se uzdigao za velikog vojnika. Za vreme služenja u Rimu nije bio odlikovan nekim većim odlikovanjima, ostao je samo običan rimski legionar.

U Rimu je saznao da je vođa Huna Rua umro 440. godine, pa se odmah vratio u Panoniju gde je bilo središte Hunskoh plemena.
Atila kao vođa Huna


Atilin stariji brat Bleda je već, kao stariji, prigrabio vlast nad čitavim hunskom plemenskim savezom, ali se posle povratka Atile saglasio da vladaju zajedno. Period dvovlašća u Hunskoj državi bio je praćen raznim trvljenjima i neslogama. Bleda je kovao zaveru protiv svog brata nekoliko puta, ali ga je Atila osujetio. Bleda je takođe imao veći ugled među Hunima kao stariji vladar.

Atila je ojačao svoj položaj. Optužio je Bledu da je otrovao Ru-u i rešio ga se ubistvom 443. kada je postao jedini vladar Huna. Ujedinio je sva hunska plemena i narode od Volge do Germanije. Sedište njegove države koja se protezala od Danske do Panonije, od Laponije i Rajne do Kaspijskog jezera pa sve do Kine bilo je u ugarskoj niziji, nedaleko današnjeg Tokaja. Njegovu vlast priznavala su mnoga plemena Germana, Sarmata, Slavena i Turaka. Po rečima Priska, koji je jedini video Atilu i njegovu prestonicu, vojska mu je brojala oko 500.000 ratnika. Bila je naoružana strelama, kopljima, mačevima i noževima. Po osvajanju vlasti Atila je rešio da prekine savezništvo sa Rimom, ali da u početku ne ugrožava teritorije Zapadnog carstva, već samo Istočnog, tj. Vizantije.

Atili se za pomoć protiv Vizogota obratio vandalski kralj Gajzerih, šaljući mu brojne darove da bi ga naterao da zarati protiv Vizigotskog kralja Teodoriha. To je Atilu pokrenulo da ponovo obnovi neprijateljstva prema Vizigotima. Atila šalje svoje izaslanike caru Valentijanu III, u čije je ime vladala njegova majka Presidija u nameri da ih odvuče od saveza sa Vizigota i da se priključe Hunima u zajedničkoj borbi. Atila je obećavao da će čuvati mir prema zapadnom carstvu i da će samo ratovati protiv Teodoriha s kim je već dugo vreme nalazi u lošim odnosima. Teodorih je na vreme uvideo opasnost od ponovnog zbližavanja Huna i Rimljana, pa je pisao Atili da se zajedno sa Vizigotima bori protiv Rimljana.

Posle preuzimanja trona, Atila je za kratko vreme uspeo da potčini veliki broj okolnih plemena: Skira, Turkilinga, Sarmata, Herula, Hazare, i konačno mu je pošlo za rukom da i Ostrogote stavi pod svoju vlast. Osnovao je moćno kraljevstvo Huna sa sedištem u Panoniji. Sagradio je veleletnu prestonicu koja se nalazila nedaleko od današnjeg grada Đera u Mađarskoj. Skirski kralj mu se pokorio i dao mu je svoju ćerku za ženu. Prema izveštajima Priska sa Atilinog dvora, Atilina žena se zvala Krek i rodila mu je tri sina. Atila je priređivao manifestacije na dvoru, bio je obožavalac šamana, a bogatu trpezu su mu ukrašavale robinje iz drugih plemena.
Atilino pustošenje gradova Istočnog Carstva

Dok je Zapadno carstvo bilo u trpeljivom odnosu sa hunskim vođom, to nije bio slučaj sa istočnim.

Istočnim carstvom je tada vladao car Teodosije II, koji se suočavao sa hunskom opasnošću. Za vreme dvovlašća kod Huna bilo je samo izolovanih incidenata na granici Teodosijevog carstva, da bi se za vreme Atile sukobi preneli i u unutrašnjost carstva.

Okupivši ogromnu armadu, Atila je krenuo da osvaja i pustoši pojedine gradove Istočnog carstva. Prvi napad je preuzeo na Emonu (Ljubljana), 445.,zatim na Sirmijum (Sremska Mitrovivca) 447., spalivši grad do temelja. Zatim je stradao Petovio (Ptuj) 449., pa Singidunim (Beograd), za čiju svhu je Atila dovukao teške katapulte koje su rušili jaka utvrđenja. Većinu stanovništva je poveo sa sobom kao robove. Krećući se dalje prema jugu, napao je Naisus (Niš), u septembru 450. Grad je branio zapovednik rimske provincije Ilirije (magister militum per Ilyricum) Aginteja, koji je naredio da se celokupno stanovništvo skloni iz grada na udaljeni brežuljak, pokraj reke Nišave. Huni su opsedali grad, tukli zidine utvrđenja i kasapili vizantijske vojnike. Na kraju je Aginteja predao grad u Atiline ruke, i da bi spasao život položio je sve dragocenosti i zlato koje je imao pred hunskim osvajačem. Huni su zatim prodrli do Nišave i pobili veću skupinu ljudi koju su zatekli, a na kraju spalili grad. Jedino su uspeli da prežive stanovnici koji su se pred Hunima posakrivali u obližnjim crkvama da bi se spasli od kuge koja je tada harala. Atila je poštedeo život rimskom namesniku i tražio je da referišee Teodosiju o gubitku grada. Atila je počeo da pustoši i gradove duž Bugarske, približavajući se Carigradu. U takvim okolnostima, vizantiski dvor je reagovao tako što je započeo pregovore sa Atilom o miru, obavezajući se da će plaćati danak u zlatu i ropstvu. U tu svrhu više puta je kao izaslanik vizantijskog cara slan Prisk. On je više puta svojim diplomatskim akcijama uspeo da razuzda Atilu i da otkloni opasnost od hunskog osvajanja. Prisk je svoje izvode sačuvao u svom najznačajnijem delu:“ O Atili“, kome je dao naročiti karakter. Međutim, većina njegovog dela je sačuvana u fragmentima. Prvu diplomatsku misiju je Prisk je preuzeo odmah nakon opustošenja Sremske Mitrovice. Putovao je preko Serdike (Sofije) do opustošeni Naisus, da bi zatim krenuo duž severnih teritorija, preko Tise u Atilinu prestonicu. Prisk je opisao Atilijinu prestonicu kao jedno malo selo u kojima je većina kuća izgrađena od drveta, pa i sam Atilin dvor. U gradu su se mogli videti ogromni drveni zidovi napravljeni od dasaka, zatim kompleksi za ishranu hunskih ratnika i na kraju, na sred sela ogromni krug na kome je izgrađeno postolje za hunskog vođu. Prisk je razgovarao sa Atilom u njegovoj odaji gde je upoznao i njegovu ženu Skirskog porekla. Na kraju mu je predao ogromne količine zlata i razne dragocenosti koje je poslao car Teodosije u znak mira. Prisk je naročito opisao dvorski život Huna. Oni su voleli da pevaju, da se vesele, a svako veče su priređivali bogate večere na kojima je bilo svega. Naročito je opisiovao Atilinu neodoljivu želju za vinom i Atiline robinje, koje su uvek bile pored njega. Po rečima Priska Huni su polako prevazilazi fazu varvarskog plemena i počinjali poprimati odlike civilizovanog plemena. Tome je sigurno doprineo i Atilin boravakl u Rimu gde je upoiznao pravi život naroda visoke rase. Na Atilinom dvoru je boravio i galski lekar Eudoksije, koji je posle sloma Gala prešao na hunsku stranu. Takođe boravio je i jedan rimljanin iz Mezije koji će se kasnije oženiti varvarkom, a Atila će mu lično kumovati
Atilin rat protiv Rimskog carstva

Kada je Atila osigurao svoju poziciju prema Vizantiji, koja je kupovala mir sa Hunima, okrenuo se Rimskom carstvu. Misao Atile da krene sa vojskom na Rim nikada ga nije napuštala. Ipak, on je oprvo napao njene provincije. Krajem 450. napao je Galiju. To je i vreme razvitka Burgundske kraljevine u oblasti Majnca, sa glavnim gradom Vormsom na Rajni. Kod Burgunda je tada vladao kralj Gunter koji se nalazio pritisnut između otvorenog sukoba njegovih ćerki i Huna. Najznačajnije svedočanstvo ovih događaja je bio starogermanski ep „Pesma o Nibelunzima“.

Gunterove ćerke Krimhilda i Brunhilda su se zavadile oko blaga junaka iz plemena Nibelunga Zigfrida. Da bi pridobila celo bogatstvo, Krimhilda se udaje za Ecela,tj. Atilu, kralja Huna.
Lukavstvom poziva sve Burgunde i kralja Guntera u logor Huna i izaziva masakr. Kako izbija veliki požar u samom logoru, svi bivaju mrtvi, sem Atile, koji je zatim zagospodario Burgundima. Nakon prisajedinjenja Burgunda, Atila izlazi pred zapadnorimskim carem sa jasnim namerama. Traži da se sestra cara Valentijana III, Honorijom.Zanimljivo je objasniti kako je došlo do povezanosti Honorije i Atile. Honorija, sestra spomenutog cara Valentinijana, 449. godine zatečena je u ljubavnoj vezi sa svojim slugom. Nakon toga ljubavnik je pogubljen, a Honorija koja je verovatno bila trudna, izolovana je iz javnog života. Besna poslala je poruku Atili u kojoj je zamolila da postane njen vitez. Atila je to protumačio kao bračnu ponudu i zatražio polovinu Zapadnorimskog Carstva za njen miraz.Protiv ovoga je naročito ustala Valerijanova majka Presilda koja je izjavila da se njena ćerka neće nikada udati za varvarina. Atila je rešio da spor reši silom. Jedini čovek koji se tada mogao suprostaviti Atili bio je zapadnorimski namesniik Flavije Aecije. On je jedno vreme bio taoc na hunskom dvoru i upoznao je hunski način življenja, njihove običaje i tradiciu. Kada su ga Rimljani u zamenu vratili, pokušao je da uzurpira mesto Valentijana za novog cara Rimljana, pa je osuđen na doživotno zatočeništvo. Opasnost od Huna je naterala da se on oslobodi iz tamnice i da ponovo komanduje rimskom vojskom. Međutim, Aecije će posle pobede nad Atilom pasti kao žrtva čiste politike. Optužiće ga da je ponovo pripremao prevrat, pa će biti ubijen na ulici 454. Flaviju Aeciju je data velika vojska, a on je ponovo postavljen za vrhovnog zapovednika rimskih legionara. Aecije je na jugu formirao jake vojne snage, primivši u vojsku Vizigote, Franke i Burgunde. Pošto je Atila zauzeo Orlean, koji je Aecije uskoro povratio, Atila se sa bogatim plenom počeo vraćati u otadžbinu, ali ga je Aecije u stopu gonio. Hunska vojska je prešla Rajnu nizvodno od Majnca, ali su ih na drugom kraju sačekale odmorne trupe Aecija. U rano svitanje 20.6.a 451.godine na ravnici Campus Mauriciacus (Maurikijevo polje), sedam ipo kilometara od grada Troe započeta je odsudna bitka. U toj bici na jednoj strani su se borili Huni i niz germanskih plemena, među kojima i Ostrogoti, dok su na drugoj strani bili Aecijevi Galo-Rimljani i takođe germanska plemena, između ostalih Vizigoti sa njihovim kraljem Teodorihom, koji je našao svoju smrt na ovom bojištu i njegovim sinom Torismundom. Huni su zauzeli desnu stranu polja, a Rimljani levu. Kada je Atila video da je njegova vojska preslaba da bi izborila pobedu, lično je krenuo na Aecija koji se nalazio na brdašcu odakle je mirno posmatrao tok bitke. Atila je posle velikih gubitaka naredio povlačenje u vojne barake, 4km od polja. Tu su Vizigoti noću pokušali da prepadnu Hune, ali su Huni na vreme alarmirali uzbunu i oterali Vizigote dalje od logora. Idućeg dana, Atila se sa ostatkom vojske povukao. Aecije je slavio svoju veliku pobedu u Rimu. Atila je iskoristio dezorganzaciju Vizigota, pa je preduzeo novi ratni plan. Prešao je Julijske Alpe i upao u Italiju 452.Opseo je grad Akvileju, blizu [Venecij|Venecije]] i zidine je tukao katapultima. Kad je grad pao, Atila je nameravao da odatle krene na Rim, ali su ga njegovi najbliži savetovaoci odvratili. Zauzeo je više gradova, opustošio dolinu Pada i stigao do Mincia gdje mu je u susret došao papa Leon I. Samo zahvaljujući papi Leonu I Rim je spašen od razaranja. Epidemije i glad prisilili su Atilu da napusti Italiju. Konstantinopolj je pak nakon poraza vizanstkog cara Teodosija II spašen samo zato što je hunska vojska, koju je prvenstveno činila pešadija, bila sasvim nedorasla i neopremljena za opsadu tako velikog grada.


Smrt u bračnoj postelji

Atila je umro na dan svog venčanja, iako je već imao velik broj žena. Uzeo je novu, mladu. Zvala se Idilko. Dan venčanja protekao je u žestokom opijanju i slavlju. Pijan i požudan kada je pala noć mladu je odveo u svoje odaje. Nađen je mrtav naredno jutro, a nova mlada drhatala je od straha dok je pored nje ležao mrtav veliki hunski vođa. Navodno je umro od prekomerne doze alkohola i jakog krvarenja iz nosa premda postoje i pretpostavke kako je smrt bila nasilna. Sahranjen je, prema legendi, u tri kovčega: zlatnom, srebrnom i gvozdenom. Nakon njegove smrti hunska se država raspala. U toku noći, telo mu je spaljeno po starom hunskom običaju, a zatim stavljeno u kovčeg, zajedno s velikom količinom opljačkanog blaga i spušteno u reku Tisu. Reka je odnela Atilino telo u neznane daljine. U više navrata pokušalo se otkriti njegov grob, ali je do sada sve ostalo samo na pokušajima. Hunsko carstvo nakon Atiline smrti nestalo je u hipu. Godine 454. Ostrogoti i druga germanska plemena pobunila su se protiv Huna, a Atilini sinovi zavađeni među sobom nisu se mogli nositi s krizom.

Ime

Atila je imao gotsko ime (atila je umanjenica od gotske reči ata što znači otac). Na njegovom su dvoru vladali gotski običaji, a spomen mu je sačuvan i u gotskoj narodnoj priči. Zbog svojih pustošenja i surovosti prozvan je flagelum Dei (bič Božiji). To ime se prvi put spominje kod anonimnog pisca iz 9. veka. Ušao je u priče i legende mnogih drevnih naroda. Kao legendarna ličnost Atila se javlja i u Nibelunzima (kao: Etzel), Edi (kao: Atli) i u narodnoj tradiciji Južnih Slavena kao Atil pasoglavi.
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b5/Checa-HunCharge.jpg/800px-Checa-HunCharge.jpg (http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/b/b5/Checa-HunCharge.jpg)
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b5/MorThanFeastofAttila .jpg/800px-MorThanFeastofAttila .jpg (http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/b/b5/MorThanFeastofAttila .jpg)
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/43/Huns_empire.png
Mapa Atilinog osvajanja

[Neconi]

Mozda to objasnjava Brod sa sonarom kod Ade Ciganlije iz one price o Avarskom pojasu. Upravo u prilog tome govore i legende po kojima je sahranjen u nekom od rukavaca u atarima velikog Sela, Slanaca , Visnjice i Vince u okolini
Beograda. verovatno je resio covek da pronadje atilu :)

[Vumi]

ja ne znam gdje sam citao, mislim u nekim austrijskim novinama, da je Atila pronadjen i da se ustvari radi o zeni a to se krilo time sto je nosila "opasan" nadimak da bi neprijatelji zazirali od nje(ga)...

[rammstein]

e vumi je uporno navalio sa torijom da je Atila bio-la zensko.Vumi ma kakvi austrijanci neznaju oni nista.
Postoje istorijski zapisi o Atili,pa prema tome to dokazuje da Atila nije nikako mogao biti zensko.
A jos nesto,sta mislis da je kojim slucajem pronadjena Atilina grobnica,da to ne bi bio istorijski Bum,i medijska senzacija.
Austrijanci nisu nikako mogli da nadju grobnicu,kad je prema predanjima i zapisima Atila sahranjen na teritoriji danasnje Srbije,kazem jos jednom i da su je pronasli to bi bila medijska senzacija...... http://smileys.smileycentra l.com/cat/36/36_1_25.gif (http://www.smileycentral.co m/?partner=ZSzeb001_ZN )

[Marko_]

Pozdrav svima,pre par meseci sam imao prilike da citam knjigu jednog novinara koji je u jednom poglavlju pisao o Atili hunskom a prica ide otprilike ovako: Tokom 2 sv.rata u okolini Kikinde nemacka vojska je vezbala bacajuci rucne bombe na poligonu,medjutim jedna nije eksplodirala pa su pozvali par vojnika sa detektorima da je nadju.Jedan vojnik je trazeci bombu nasao na neki zlatni predmet koji naravno nije prijavio vec je rekao samo prijateljima koji su bili sa njim.Sledecih dana su oni kopali po tom mestu i nasli blago,medjutim jedan od njih se jedne veceri napio u kafani i hvalio o nadjenom zlatu.To je cuo jedan SS-ovac i oni su pohapseni.Tada je nemacka vojska pocela iskopavanje pozvavsi i Kikindskog arheologa Luku Nadlackog.Sada vec pokojni Luka je rekao da je tad nadjeno oko 2 tone zlata za koje on pretpostavlja da je bilo Atilino jer je on licno nasao novcic sa Atilinim likom.Posle je nemacka vojska odnela blago sa kamionima negde,pretposavlja se u Berlin.Luka Nadlacki je u okolini Mokrina posle rata otkrio Hunski logor u ataru koji se naziva Dotosevac ili blatni grad.U Mokrinu postoji legenda koju pricaju stariji ljudi da kada se nasloni uvo na put jos se moze cuti topot Hunskih konja koji se cuju u daljini.

[Marko_]

Zaboravih da dodam da su Sloveni bili Atilini saveznici i da su zajedno sa njim pljackali,a Huni su za sobom vodili vise konja za svakog jahaca da bi kada se jedan konj umori prelazili da jasu drugog i to je bila vazna uloga u njihovoj pokretljivosti i nacinu ratovanja a neprijatelj je imao utisak da ih je mnogo vise zbog konja.To mu dodje kao anticki blickrig!

[Vumi]

sloveni i nisu bili toliki atilini saveznici koliko su iskoriscavani od njega posto sami sloveni i nisu imali bas neku organizaciju....isko ristavao ih je kao vjeste "gradjevinare" jer su bili dosta strucni oko gradnje brodova, camaca i mostova a vodili su se i kao spretni brodari...pored toga i njihove zene su bile osposobljene rukovanjem brodovima i camcima...zanimljivo je objasnjenje izgleda slovenskih "brodova" koji su bili prekriveni sjezim zivotinjskim kozama da bi izbjegli paljenje istih pri sukobima...pored toga sloveni su svaku mogucu situaciju iskoristavali da bi takodje pljackali sami za sebe..itd itd :)...