bokiii
15.10.2007, 05:01
Американци у дворишту цара Душана
Успркос протестима и петицијама грађана, на скопској тврђави Кале расте бетонски комплекс, величином и изгледом непримерен најавама будуће амбасаде САД
Бетонска грдосија на скопској тврђави... Кале, знаменитост града на Вардару
(Фото М. Раденковић)
Скопље На пространој скопској тврђави, познатом Келеу једној од најупечатљивији х знаменитости града на Вардару, уз невиђене мере обезбеђења, ниче зграда нове америчке амбасаде у Скопљу. Од средине августа, наткриљена грандиозним крановима, на Келеу, из земље се помаљају бетонска здања непримерена објављеној намени објекта.
У недостатку изворних информација са места градње или на основу прича које преносе македонски неимари, ангажовани на изградњи објекта, Скопљем круже фантастичне приче, на које се званичници из америчке амбасаде не осврћу. Из онога што се да видети са трибина Градског стадиона или са мало удаљенијег Водна, у некадашњем дворишту резиденције Цара Душана ничу грандиозни објекти, будуће седиште амбасаде САД.
Они који су видели дипломатска седишта великих сила у другим земљама, тврде да грандиознијег објекта од оног који ниче на скопској тврђави, нема. Питање за какву стварну намену Американци, на узвишици крај Вардара, у Македонији граде бетонску грдосију знају само инвеститори и будући њени корисници. А у недостатку тих информација, у скопској чаршији колају приче и претпоставке, од којих је најсмелија свакако она да ће горе на Калеу бити стациониран антиракетни штит, онакав какав Американци планирају да поставе у Пољској.
Македонски неимари, које послодавац мења четири пута месечно и који су ангажовани на изградњи сегмената будућег комплекса, протурили су причу да се објекат спушта шездесетак метара испод земље, те да је доле укопано више бетона и гвожђа него при обнови Скопља после катастрофалног земљотреса који је престоницу Македоније задесио 1963. године.
У генезу приче о Аламу на Вардару уткани су негодовање македонске јавности и организовани протести македонских интелектуалаца, пре свега археолога и историчара, који су формирали Координационо тело за заштиту локалитета Скопско кале. Баш у ово исто време (12. октобра) 2004. године то тело је Уставном суду Републике Македоније упутило захтев за преиспитивање одлуке о продаји поменуте локације. Уставни суд је испоштовао њихов захтев да брзо реагује али је у одговору саопштио да је иницијатива неоснована јер влада није објавила одлуку о продаји.
Упорни заштитници историјског и археолошког локалитета су у центру Скопља организовали прикупљање потписа. Петицију против продаје земљишта на тврђави потписало је 14.000 грађана, али ју је влада игнорисала и Американцима тражену локацију површне 5.000 квадратних метара продала. Треба нагласити да је рашчишћавање терена за америчку амбасаду почело у јеку тих протеста, који су јењавали да би данас сасвим замрли.
Сви који су били против трајног скрнављења најпознатије знаменитости Скопља данас могу издалека да гледају раст споменика њихове немоћи у неравноправној борби са државном бирократијом.
Миле Раденковић
[објављено: 15.10.2007.]
Успркос протестима и петицијама грађана, на скопској тврђави Кале расте бетонски комплекс, величином и изгледом непримерен најавама будуће амбасаде САД
Бетонска грдосија на скопској тврђави... Кале, знаменитост града на Вардару
(Фото М. Раденковић)
Скопље На пространој скопској тврђави, познатом Келеу једној од најупечатљивији х знаменитости града на Вардару, уз невиђене мере обезбеђења, ниче зграда нове америчке амбасаде у Скопљу. Од средине августа, наткриљена грандиозним крановима, на Келеу, из земље се помаљају бетонска здања непримерена објављеној намени објекта.
У недостатку изворних информација са места градње или на основу прича које преносе македонски неимари, ангажовани на изградњи објекта, Скопљем круже фантастичне приче, на које се званичници из америчке амбасаде не осврћу. Из онога што се да видети са трибина Градског стадиона или са мало удаљенијег Водна, у некадашњем дворишту резиденције Цара Душана ничу грандиозни објекти, будуће седиште амбасаде САД.
Они који су видели дипломатска седишта великих сила у другим земљама, тврде да грандиознијег објекта од оног који ниче на скопској тврђави, нема. Питање за какву стварну намену Американци, на узвишици крај Вардара, у Македонији граде бетонску грдосију знају само инвеститори и будући њени корисници. А у недостатку тих информација, у скопској чаршији колају приче и претпоставке, од којих је најсмелија свакако она да ће горе на Калеу бити стациониран антиракетни штит, онакав какав Американци планирају да поставе у Пољској.
Македонски неимари, које послодавац мења четири пута месечно и који су ангажовани на изградњи сегмената будућег комплекса, протурили су причу да се објекат спушта шездесетак метара испод земље, те да је доле укопано више бетона и гвожђа него при обнови Скопља после катастрофалног земљотреса који је престоницу Македоније задесио 1963. године.
У генезу приче о Аламу на Вардару уткани су негодовање македонске јавности и организовани протести македонских интелектуалаца, пре свега археолога и историчара, који су формирали Координационо тело за заштиту локалитета Скопско кале. Баш у ово исто време (12. октобра) 2004. године то тело је Уставном суду Републике Македоније упутило захтев за преиспитивање одлуке о продаји поменуте локације. Уставни суд је испоштовао њихов захтев да брзо реагује али је у одговору саопштио да је иницијатива неоснована јер влада није објавила одлуку о продаји.
Упорни заштитници историјског и археолошког локалитета су у центру Скопља организовали прикупљање потписа. Петицију против продаје земљишта на тврђави потписало је 14.000 грађана, али ју је влада игнорисала и Американцима тражену локацију површне 5.000 квадратних метара продала. Треба нагласити да је рашчишћавање терена за америчку амбасаду почело у јеку тих протеста, који су јењавали да би данас сасвим замрли.
Сви који су били против трајног скрнављења најпознатије знаменитости Скопља данас могу издалека да гледају раст споменика њихове немоћи у неравноправној борби са државном бирократијом.
Миле Раденковић
[објављено: 15.10.2007.]