Sirmium...

[bokiii]

Србија

Американци предлагали пресељење Сремске Митровице
Још седамдесетих година, богати амерички колекционари нудили су да финансирају комплетно исељење градског језгра, како би прекопали остатке античког Сирмијума, подстакнути, очигледно, сензационалним открићем уникатних дуката непроцењиве вредности

Масарикова улица која се налази у „кориту” хиподрома (Фото Д. Драгичевић) Сремска Митровица – Последњих дана децембра прошле године, у Сремској Митровици, америчка амбасада и Завод за заштиту споменика културе почели су да се договарају о туристичким посетама Американаца Царској палати и другим античким локалитетима у овом граду. Американци би да крену трагом археолошке екипе са Денисон универзитета, која је, заједно са Археолошким институтом из Београда, истраживалаанти чки Сирмијум од 1968. до 1973. године. За тих пет година ископавања успостављена је слика Сирмијума, једне од четири престонице Римског царства, и његових само делимично откривених атракција.

Истраживања су омогућила чак и неупућеним Митровчанима да објасне себи порекло „долине“ у централном делу Сремске Митровице. Нађено је да „долину“, у коју се сместило неколико данашњих улица, у ствари, „граде“ трибине грандиозног хиподрома под земљом. Идеална реконструкција стазе хиподрома, пресеци његових зидова, трибина и другог – потврдили су да је сирмијумски касноцарски хиподром био копија других царских хиподрома некадашње глобалне силе. Користећи типолошке норме пројектовања и изградње царских хиподрома, археолог др Мирослав Јеремић без већих проблема успео је да „види“ и касноцарски хиподром Сирмијума.

– Хиподром је грађен између 316. и 324. године, на подстицај Лицинија и Константина Великог. Био је дуг 450, а широк више од стотину метара. Имао је елиптично тркалиште, огромно гледалиште ношено сводовима преко двеста просторија, које нису имале другу намену– каже Јеремић за „Политику“. – Хиподром је своју функцију великог циркуса изгубио у последњим деценијама четвртог века, када су пресахли финансијски извори за његово скупо одржавање. У средњем веку, хиподром је био неисцрпни извор грађевинског материјала, док га земља није прекрила, образујући данашњу „долину“ у централном делу Сремске Митровице.

Археолог др Петар Милошевић, који је цео свој радни век провео на истраживању Сирмијума, умро је 2002. говорећи и пишући до свог последњег часа да ће једног дана хиподром бити откопан и стављен у функцију. Јеремић, ипак, није сигуран колико је ова смела идеја остварива.

Америчком тиму археолога посрећило се да буде у Сремској Митровици у време открића 33 римска златника, од којих су четири проглашена „најскупљим“ златницима на планети, с обзиром на то да такви нигде више не постоје. То откриће уздрмало је свет, баш као и откриће златног аварског појаса 1992. године. Чудо се догодило „баксузног“ 13. јула 1972. године приликом копања темеља и сутерена робне куће „Митровчанка“. Распуст је био, па је и гимназијалац Златенко Кузминац лопатом и крампом зарађивао џепарац на дубини од око шест метара. Пијуком је закачио некакав замотуљак, сличан угљенисаној кожи.

– Тада нисам имао никакву представу о томе шта сам ископао. Видео сам само да сам пронашао благо од 33 златника, али нисам ни слутио да су међу њима четири златника вреднија од осталих 29, вреднија од целе Сремске Митровице, само због тога што је на њима лик Константина Великог и што таквих нема нигде у свету, ни у једном музеју, ни у једној колекцији – каже Кузминац за наш лист.

Многи научници су у књигама и небројеним чланцима тврдили да је Златенково откриће једно од најважнијих у светској археологији, и поред тога што је на територији Римског царства пре овог случаја откривено два пута по 33 златника. Каквог ли случаја, златнике зазидане 316. године открива – нико други до Златенко! Злато је чекало баш Златенка читавих 1656 година.


Приказ римског царског хиподрома дугог 450 метара
У епицентру ове златне грознице тада се нашао и пребогати амерички колекционар, извесни Пеган, који је дошао у Митровицу и понудио огромне своте, чак више од 100 милиона долара за четири златника. Предлагао је и другу варијанту: да језгро Сремске Митровице премести на нову локацију, а садашњи ужи и шири центар да претвори у велико археолошко трагалиште и, потом, у туристичку атракцију! Ништа од тога није било прихваћено, нити је могло по нашем закону о заштити културног блага.

Последњих деценија, археолози су схватили да ово поднебље није наклоњено идеји о панонској Помпеји под ведрим небом. Археолог Зорка Пејовић каже нам да, због великих температурних разлика, долази до пуцања камена и опека с малтером, па је видљиво стално пропадање откривених објеката. Наложила је чак и затрпавање неких локалитета којима је под земљом „удобно“ током 17 последњих векова.

Наравно, четири најскупља златника на свету биће и даље чувана на тајном и безбедном месту, а у палати – крипти од 2.500 квадратних метара, која се гради средствима НИП-а, биће изложене верне копије, које се на поглед не разликују од оригинала. И немерљиво вредни златни аварски појас биће представљен репликом, чија ће израда да кошта око 50.000 евра. Али, у палати-крипти биће и мноштво оригиналних уникатних експоната. Међу њима и мозаици из царских одаја, по лепоти и величини јединствени у свету.

http://www.politika.co.yu/rubrike/Srbija/Amerikanci-predlagali-preseljenje-Sremske-Mitrovice.sr.html

pogledajte sliku hipodroma:)

[sirmium]

Sta reci na ovo sve, moj grad ali sam misljenja bplje da su ga dali tada Amerikancima i oni bi napravili nesto, prvo grad bi bio lepsi nego sto je sad, a drugo mogao bi covek i da vidi nesto od Sirmiuma, a ne odes u onaj muzej oni naslagali neka sranja i to sto su ljudi doneli , nista ili dosta malo su arheolozi nesto uradili po tom pitanju, ipak je u to vreme to bio GRADINA sa oko 250.000 stanovnika, sada sam cuo da ce i onih par iskopina jadni sto imaju hoce da zatrpaju jer nema se para za odrzavanje!
A sta odrzavaju, nista, zarasla trava!

[perun]

Nase kulturno dobro !!! Ja bih prodao ona tri zlatnika izmjestio od tih para grad i valjda bi se nasao jos koji. Ovako zavrsice rimska cigla na nekom od kokosarnika.

[bokiii]

jesi siguran da je bilo 250 000 ljudi???

[Enigma]

Nase kulturno dobro !!! Ja bih prodao ona tri zlatnika izmjestio od tih para grad i valjda bi se nasao jos koji. Ovako zavrsice rimska cigla na nekom od kokosarnika.

Na žalost Perune, priča je tako postavljena, da nas obične (tupave)smrtnnike nitko ne ebe ni pol posto. :26:

[bokiii]

http://www.politikin-zabavnik.co.yu/image.php?broj=2919&image=03-03_velika

[perun]

Kako vole da naduvaju stvar to je cudo bozije. Glupavi sistem dozvolio je sto sta, pare im se nude ali bitnije je da radi u Mitrovici Matroz i slicni zagadjivaci. Ekoloske pare tipa turizam njih neinteresuju. Jedinu sansu od takvih gradova ima Viminacijum, zato sto je na ledini ako i to termoelektrana neproguta. Kako su krenuli moze nekom svasta pasti na pamet.

[sirmium]

Eh da radi i Matroz... nego rodjo neradi nista, pa sta mislis zasto u Mitrovici ima 1000 tragaca?

[sirmium]

bOKIII

Pa nisam ja vrsio popis stanovnika, ali sam degde procitao da je toliko bilo!!!

[bokiii]

ja to prvi put cujem ovdje
ako je stvarno toliko bilo onda je bio ogroman za ono doba...

[perun]

Pa carska prestonica bar desetak puta veca od Viminacijuma i kontinuitet zivota 100000 stanovnika oko 300 godina. Zato Sremci imaju nasledje da riljaju, samo moraju naci neke parlamentarce koji ce da proture zakon kao u Evropi radi i ponudi drzavu ako nece ima ko hoce. Drzava ionako ulaze u neprofitabilne arheologe koji potrose brdo novca a rezultata nigdje.

[bokiii]

Рушење пиваре изнад Царске палате
Део културног блага неће моћи да се измести, па ће морати да се презентује у затеченом стању

Локација на којој је некада била пивара, а на којој ће нићи пословно-стамбени комплекс (Фото Д. Драгичевић) Сремска Митровица – Страни власник Митровачке пиваре, продате на аукцији пре две године као овдашњи погон БИП-а, почео је рушење хале и бројних зграда на плацу од више хектара у најужем центру Сремске Митровице. На овој локацији биће изграђене стамбено-пословне зграде. Рушење пиваре изазвало је велику пажњу Митровчана, баш као и њена продаја хрватском бизнисмену који је до 1991. године живео у Сремској Митровици. Али највеће интересовање за радове који ће уследити после рушења имају Завод за заштиту споменика културе и Музеј Срема, који се баве истраживањем и заштитом културног наслеђа из прошлости. Испод зграда и круга пиваре, на дубини од неколико метара, крије се ексклузивни део античке Царске палате, у свету познатог локалитета који је Влада Србије прогласила културним наслеђем од посебног значаја. При копању темеља за будуће грађевине археолози ће у стопу пратити грађевинце како би се заштитило културно благо које ће се неминовно указати на овом локалитету.

– Овде су се дефинитивно сукобили приватно власништво и интереси науке. Бојим се да озбиљнија и трајнија истраживања нису могућа под притиском инвеститора, који неће моћи да држи отворено градилиште колико је потребно археолозима. Ископавања у делу Царске палате непосредно поред зграде Музеја Срема нису орочена, јер су на земљишту које је у јавном власништву. Истражујемо колико нам новчана средства дозволе, али не дрхтимо за судбину локалитета. Међутим, кад се на делу локалитета испод садашње пиваре подигне пословно-стамбени комплекс, археологија у нашим временима, па ни у будућим која се могу догледати, нема ту шта да тражи. Додуше, кад инвеститор буде копао темеље за зграде, археолози ће бити присутни и моћи ће да се позабаве остацима средњовековне и античке културе. Али, то никако неће бити могуће у обиму пожељном за науку – рекао је Мирослав Јеремић из Археолошког института у Београду.

– Ми смо новим власницима пиваре предочили да свако ко гради на пиварином плацу мора да води рачуна да га у земљи чека културно наслеђе – каже Љубиша Шулаја, директор Завода за заштиту споменика културе у Сремској Митровици. – Све мора да се ради са дозволом Завода и под надзором археолога. У случају да се наиђе на остатке који морају да се сачувају у затеченом стању, вероватно ће бити неизбежна криптозаштита. А она је и скупа, и сложена. Купац пиваре зна да ово није обично земљиште за изградњу, па мора да у будуће пројектовање објеката на овом месту урачуна и оно што не знамо како ће изгледати јер не знамо шта ћемо открити. У 19. веку, кад су грађене зграде пиваре, копани су дубоки подруми и вероватно је било страшних повреда на остацима средњег века и античког периода. Али, иако је тако било у 19. веку, данашњи инвеститор на овом месту мора да рачуна на археологе приликом сваког копања дубљег од једног метра.

Према критеријумима успостављеним током пола века истраживања античког Сирмијума, вероватно ће се јавити потреба да се делови откривеног наслеђа стављају под бетонско-стаклене крипте, баш као што је урађено са Базиликом светог Димитрија у центру града. Део Царске палате откривен пре тридесетак година непосредно уз пивару добио је највиши третман у заштити и презентацији: Влада Републике Србије наменила је више од 80 милиона динара за изградњу велике крипте на површини од 2.500 квадратних метара, која ће чувати и откопани део палате, и реконструисане елементе, и умањени приказ целог античког града.

Међутим, најатрактивнији део Царске палате крије се управо испод објеката чије је рушење почело. Изнад палате у античком слоју крије се и средњовековни слој са остацима великог манастира, веома важним за скидање „магле“ са десетак векова после пада Римског царства.



Д. Драгичевић

[perun]

E veselo ako nebudu stali u ovom slucaju iza arheologa mitrovcani treba da preoru srem metar udubinu. A ko im ko pridje da ih pita sta radite da ga posalju tamo gdje treba.