banebeograd
25.11.2010, 13:49
http://www.balkanmagazin.ne t/kolumna/istorija/potraga_za_napoleono vim_zlatom_.xhtml
Osamdeset tona "Napoleonovog zlata" počeće u subotu 12. juna, da traže "veoma pošteni drobrovoljci" koje unajmljuje na konkursu list Komsomolskaja pravda, zajedno sa institucijom neobičnog imena - Centar za traženje blaga francuskog cara. U potragu se kreće na na dan kada je pre skoro 200 godina, preciznije 12.06.1812, Napoleon napao na Rusiju...
Direktor pomenutog centra, inače poznati ruski istoričar Aleksandar ****gin, uverava da je utvrdjeno mesto na kome bi moralo ležeti "Napoleonovo zlato". Posle dugog i apstraktnog traganja po arhivima, konačno se prelazi na konkretan rad i iskopavanje...
Pošto se radi o nečemu što se dogodilo toliko davno, moraće verovatno da se prekopa veliko prostranstvo. Dobovoljci zato moraju biti jaki i u dobroj kondiciji ali, pre svega, pošteni da bi mogli da odole iskušenja da bar nešto od nadjenog zlata ne sakriju za sebe.
Radi se o 80 tona zlata i dragocenosti koliko je Napoleonova armija od 600 hiljada vojnika opljačkala, uglavnom, u Moskvi i potom s njim krenula natrag. Veći deo nije, ipak, došao na cilj...
Uniforme Napoleonove vojske
O tome kako je Bonaparta sa svojom vojskom pljačkao Moskvu je dosta pisano, posebno o iznenadjenju Francuza time koliko zlata ima u ruskoj prestonici, kao i o tome kako su sistematski pljačkali, odnoseći zlatno sudje, nakit, ikone, svećnjake...čak su odneli i slavni pozlaćeni krst, zvani Ivan Veliki. Svi izvori se slažu da je imperator poneo sa sobom zlato u 200 zaprežnih kola. A vojnici su ga, kako se procenjuje, imali sa sobom svaki u proseku po 10 kilograma...
I tako je kolona duga mnogo kilometara krenula Smolenskim putem na kome ju je ubrzo napao najveći neprijatelj svih vojski u Rusiji – mraz kakav se na zapadu Evrope ni zamisliti može. Vojnici su, prepuni zlata, umirali od hladnoće i gladi. Ti koji su mogli još hodati počeli su se oslobadjati tereta koji je bio sve teži – zakopavali ga uz put, nadajući se da će se vratiti „kad gora ozeleni“ da ga ponovo iskopaju...
To je stara i poznata enigmatična priča – gde je zakopano blago Napoleona, koja je dosad bila bez epiloga. Konačno je ruski matematičar, emigrant Roman Aleksandrovič, našao ključ enigme u francuskih arhivama - na jednom bakrorezu, starom upravo nešto manje od 200 godina, na kome je prikazan Napoleonov komesar za transport zlata u Francusku. Na bakrorezu je matematičar pimetio nekoliko nelogičnosti preko kojih je otkrio šifru i došao do tajne mape koja, u stvari, locira mesta na kojima je sakriveno blago. Aleksandrovič je pokazao da se ima kopati oko 300 kilometara na zapad od Moskve, izmedju Smolenska, Kaluge i Jelnje.
Kada je to objavljeno, iz kolektivnog sećanja meštana pokuljale su priče koje su bake pričale današnjim starcima o beskrajnim kolonama polusmrznutih, gladnih i umornih Francuza i njihovih zapregama, pa čak i o velikim jamama koje su kopane u zemlji...
Osamdeset tona "Napoleonovog zlata" počeće u subotu 12. juna, da traže "veoma pošteni drobrovoljci" koje unajmljuje na konkursu list Komsomolskaja pravda, zajedno sa institucijom neobičnog imena - Centar za traženje blaga francuskog cara. U potragu se kreće na na dan kada je pre skoro 200 godina, preciznije 12.06.1812, Napoleon napao na Rusiju...
Direktor pomenutog centra, inače poznati ruski istoričar Aleksandar ****gin, uverava da je utvrdjeno mesto na kome bi moralo ležeti "Napoleonovo zlato". Posle dugog i apstraktnog traganja po arhivima, konačno se prelazi na konkretan rad i iskopavanje...
Pošto se radi o nečemu što se dogodilo toliko davno, moraće verovatno da se prekopa veliko prostranstvo. Dobovoljci zato moraju biti jaki i u dobroj kondiciji ali, pre svega, pošteni da bi mogli da odole iskušenja da bar nešto od nadjenog zlata ne sakriju za sebe.
Radi se o 80 tona zlata i dragocenosti koliko je Napoleonova armija od 600 hiljada vojnika opljačkala, uglavnom, u Moskvi i potom s njim krenula natrag. Veći deo nije, ipak, došao na cilj...
Uniforme Napoleonove vojske
O tome kako je Bonaparta sa svojom vojskom pljačkao Moskvu je dosta pisano, posebno o iznenadjenju Francuza time koliko zlata ima u ruskoj prestonici, kao i o tome kako su sistematski pljačkali, odnoseći zlatno sudje, nakit, ikone, svećnjake...čak su odneli i slavni pozlaćeni krst, zvani Ivan Veliki. Svi izvori se slažu da je imperator poneo sa sobom zlato u 200 zaprežnih kola. A vojnici su ga, kako se procenjuje, imali sa sobom svaki u proseku po 10 kilograma...
I tako je kolona duga mnogo kilometara krenula Smolenskim putem na kome ju je ubrzo napao najveći neprijatelj svih vojski u Rusiji – mraz kakav se na zapadu Evrope ni zamisliti može. Vojnici su, prepuni zlata, umirali od hladnoće i gladi. Ti koji su mogli još hodati počeli su se oslobadjati tereta koji je bio sve teži – zakopavali ga uz put, nadajući se da će se vratiti „kad gora ozeleni“ da ga ponovo iskopaju...
To je stara i poznata enigmatična priča – gde je zakopano blago Napoleona, koja je dosad bila bez epiloga. Konačno je ruski matematičar, emigrant Roman Aleksandrovič, našao ključ enigme u francuskih arhivama - na jednom bakrorezu, starom upravo nešto manje od 200 godina, na kome je prikazan Napoleonov komesar za transport zlata u Francusku. Na bakrorezu je matematičar pimetio nekoliko nelogičnosti preko kojih je otkrio šifru i došao do tajne mape koja, u stvari, locira mesta na kojima je sakriveno blago. Aleksandrovič je pokazao da se ima kopati oko 300 kilometara na zapad od Moskve, izmedju Smolenska, Kaluge i Jelnje.
Kada je to objavljeno, iz kolektivnog sećanja meštana pokuljale su priče koje su bake pričale današnjim starcima o beskrajnim kolonama polusmrznutih, gladnih i umornih Francuza i njihovih zapregama, pa čak i o velikim jamama koje su kopane u zemlji...