Olja
12.02.2006, 12:06
.................... .......
......U dvoristu, pored prese za cedjenje vina, otkrivana su tri ljudska kostura. Medju njima, sudeci po skupocenim prstenima od topaza, i domacicin kostur.
Iskopavanja je sproveo vlasnik polja, Vincenci da Prisko. Dana 13.aprila 1895. godine, kratko vreme, pre nego sto ce osloboditi radnika koje je zaposlio za taj dan, nadzornik je otkrio tesan otvor koji je vodio u podrum. Provukao se unutra, ali se odmah vratio vicuci da je podrum pun gasova.
Cim su radnici prekinuli posao i uputili se kucama, nadzornik je pritrcao vlasniku njive i uzbudjeno mu saopstio:" Gospodaru, u podrumu lezi kostur, a oko njega je rasuto veliko blago!"
Vlasnik naredi nadzorniku da cuti, i zadrza ga da ostane te noci.
Cim se smracilo, uvukli su se s fenjerima u podrum i ostali osamuceni sred neizmernog bogatstva koje ih je okruzivalo. Ugledali su tamo narukvice, mindjuse, prstenje, teske zlatne lance, divno izradjeno srebrno posudje, a na samoj sredini, istrunulu koznu vrecu. U njoj je bilo preko 1000 komada zlatnika iz vremena vladavine imperatora, pocev od Avgusta , pa do Domicijana. Najkasniji su poticali iz 76.godine, sto znaci da su iskovani tri godine pred katastrofu. Bilo je tamo necuveno retkog novca s likovima imperatora Galbe, Otona i Vitelija, koji su zajedno vladali samo godinu dana, te nisu imali vremena da piste u opticaj vecu kolicinu novca. Gotovo svi komadi novca su blistali kao novi; danas predstavljaju prosto neprocenjiva numiznaticke primerke.
Stoni servis, jedan od najlepsih sto su ostali od Rimljana, sadrzao je 108 komada: pehari, case, izboceni zbanovi, tanjiri, zdele, slanici, kasike, kutlace, loncici, cak i cediljke. Pokrivaju ih reljefni ukrasi, iskovani cekicem u srebrnom limu, a radili su ih izuzetni majstori.
Bogatstvo motiva i sara je zadivljujuce. Postoje tamo realisticki portreti rimskih cezara i patricija, zdralovi, rode, lisce, jeleni i divlje svinje za kojima jure hrtovi, medvedi koji napadaju srne, orlovi koji otimaju zeceve...Sve scene izradjene su sa neobicnim osecajem za pokret, anatomiju i tajne umetnicke kompozicije.
Narocitu osobenost predstavljaju srebrni loncici za vino. Umetnik je na njima izvajao igru kosturova sa glavana velikih filozofa i dramskih pisaca, Sofokla, Euripida, Menandra, Epikura, i osnivaca stoicke skole Zenona iz Kitiona. Smisao tih neobicnih grotesknih scena bio je da se izrazi , tada moderna, epikurijenska filozofija, koja se svodila na sledecu misao: Uzivaj u zivotu dok je vreme, jer smrt na tebe vreba iz svakog ugla.
Tako veliko blago, jedino u svojoj vrsti, otkrivaci su izneli van granica Italije i prodali ga francuskom milioneru Rotsildu.
Nadzornik je, opivsi se od novca koji je dobio kao bogatu nagradu, odao je tajnu pred drugovima i afera je dobila sirok odjek. Cak se nasla na dnevnom redu italijanskog parlamenta. Ali vlada je bila nemocna: blago koje je po zakonu pripadalo italijanskoj drzavi, vec je bilo u inostranstvu, u rukama stranaca kao kupaca.
.................... ...
Zenon Kosidovski
"Kad je sunce bilo Bog"
......U dvoristu, pored prese za cedjenje vina, otkrivana su tri ljudska kostura. Medju njima, sudeci po skupocenim prstenima od topaza, i domacicin kostur.
Iskopavanja je sproveo vlasnik polja, Vincenci da Prisko. Dana 13.aprila 1895. godine, kratko vreme, pre nego sto ce osloboditi radnika koje je zaposlio za taj dan, nadzornik je otkrio tesan otvor koji je vodio u podrum. Provukao se unutra, ali se odmah vratio vicuci da je podrum pun gasova.
Cim su radnici prekinuli posao i uputili se kucama, nadzornik je pritrcao vlasniku njive i uzbudjeno mu saopstio:" Gospodaru, u podrumu lezi kostur, a oko njega je rasuto veliko blago!"
Vlasnik naredi nadzorniku da cuti, i zadrza ga da ostane te noci.
Cim se smracilo, uvukli su se s fenjerima u podrum i ostali osamuceni sred neizmernog bogatstva koje ih je okruzivalo. Ugledali su tamo narukvice, mindjuse, prstenje, teske zlatne lance, divno izradjeno srebrno posudje, a na samoj sredini, istrunulu koznu vrecu. U njoj je bilo preko 1000 komada zlatnika iz vremena vladavine imperatora, pocev od Avgusta , pa do Domicijana. Najkasniji su poticali iz 76.godine, sto znaci da su iskovani tri godine pred katastrofu. Bilo je tamo necuveno retkog novca s likovima imperatora Galbe, Otona i Vitelija, koji su zajedno vladali samo godinu dana, te nisu imali vremena da piste u opticaj vecu kolicinu novca. Gotovo svi komadi novca su blistali kao novi; danas predstavljaju prosto neprocenjiva numiznaticke primerke.
Stoni servis, jedan od najlepsih sto su ostali od Rimljana, sadrzao je 108 komada: pehari, case, izboceni zbanovi, tanjiri, zdele, slanici, kasike, kutlace, loncici, cak i cediljke. Pokrivaju ih reljefni ukrasi, iskovani cekicem u srebrnom limu, a radili su ih izuzetni majstori.
Bogatstvo motiva i sara je zadivljujuce. Postoje tamo realisticki portreti rimskih cezara i patricija, zdralovi, rode, lisce, jeleni i divlje svinje za kojima jure hrtovi, medvedi koji napadaju srne, orlovi koji otimaju zeceve...Sve scene izradjene su sa neobicnim osecajem za pokret, anatomiju i tajne umetnicke kompozicije.
Narocitu osobenost predstavljaju srebrni loncici za vino. Umetnik je na njima izvajao igru kosturova sa glavana velikih filozofa i dramskih pisaca, Sofokla, Euripida, Menandra, Epikura, i osnivaca stoicke skole Zenona iz Kitiona. Smisao tih neobicnih grotesknih scena bio je da se izrazi , tada moderna, epikurijenska filozofija, koja se svodila na sledecu misao: Uzivaj u zivotu dok je vreme, jer smrt na tebe vreba iz svakog ugla.
Tako veliko blago, jedino u svojoj vrsti, otkrivaci su izneli van granica Italije i prodali ga francuskom milioneru Rotsildu.
Nadzornik je, opivsi se od novca koji je dobio kao bogatu nagradu, odao je tajnu pred drugovima i afera je dobila sirok odjek. Cak se nasla na dnevnom redu italijanskog parlamenta. Ali vlada je bila nemocna: blago koje je po zakonu pripadalo italijanskoj drzavi, vec je bilo u inostranstvu, u rukama stranaca kao kupaca.
.................... ...
Zenon Kosidovski
"Kad je sunce bilo Bog"