Pa sa metalnim ,,tockovima,, sam i mislio na Gusenice , pa kako drugacije da napisem kad vi pominjete Gliste ! ? :)

Pa ja stvarno neznam,ti pricas o nekim glistama,a miki o nekim metalnim tockovima,a ja vam ljudi pricam o gusenicama(rauppen), samo unosite paniku i pometnju......:36_1_ 12[1 To i ja mislim isto......
Ej narode covek je ovde postavio temu u vezi detektora,a ne u vezi bagerskih gusenica........:36_ 1_21[1

Ne pominjemo Mi:36_6_3[1] :36_6_3[1] .Nego vumi pominje gliste......a ti metalne tockove.......
:36_1_21[1

Da nisam ja promasio forum, ovde se vise prica o biologiji i niskogradnji!?
Ali, zelim odgovoriti Ahilu na njegovo pitanje.
Ja popravljam metal detektore vec dugo godina, i vecinu modela sam imao prilike da testiram na svom poligonu. Naravno, pojedine iste modele sam imao vise puta, i nije bilo drasticnih razlika.
Izmedju ostalih predmeta, na poligonu imam zakopan bakarni Bakrac 30tak cm precnika, polozenog u rupu od 1,1m sa dnom na gore, od njegovog dna do povrsine zemlje, ima 85cm. E taj bakrac nije mogao registrovati ni jedan fabricki model (cak ni jedva), pa cak ni TM808, za koga i tvrde da ide do 7m dubine. A nisu ga videli ni Puls star II i III, ni ostali fabricki Pulsevi koje sam probao. Jedva su ga osetila samo dva detektora: stari Fisherov Gemini II, i jedan takodje dosta stariji americki model neke nepoznate firme.
Zemlja je kod mene aluvijalni nanos, i malcice bogatija mineralima, ali ne previse.
SVAKO KO MISLI DA IMA MASINU koja ide preko metra, dobrodosao je kod mene na probu.
Eto, to kaze cista praksa.

Rami izvini druze ali i ti si spominjo neke ,,Spanske Gliste,, ! Njih ne poznajem mada sam cuo za Spansku Musicu ! :)

:36_11_1[1 :36_11_1[1 Eto ti sad.Pojavise se i spanske gliste i musice.Nisam ja spomenuo to.To je vumi spomenuo gliste.....:36_1_21[1 .A ja pokusavam da vam objasnim kako stoje stvari o gusenicama.
:36_1_12[1

Odgovor
 

Hvala ti Zeljko na informaciji iz prakse sto se tice dubinske snage u vezi f.detektora(ona informacija o geminiju II bas vredi da se zna).Pomenuo si fabricke modele a sta je sa tvojim kreacijama,mislim na tvoje modele?
Da li ces mozda praviti model bez diskriminacije sa ignorisanjem sitnih predmeta a vecom dubinskom snagom za trazenje konkretno b.figura,ostava,itd? I jos jedno pitanje da li je uopste moguce prepraviti fabricki model za trazenje sitne nuzmatike u model za trazenje vecih predmeta na vecim dubinama,konkretno podesiti i prepraviti da mu se smanji senzibilitet sa sicu(da ih ignorise)a da mu se poveca dubinska snaga?Da li si ikada pokusao da napravis veliku sondu od naprimer 40cm ili vecu i da je stavis na neki fabricki model i ako jesi kakvi su rezultati?Koliko vidim fabricke sonde vecih precnika su dosta skupe i dali je moguce izvesti to u kucnoj radinosti(citaj napraviti).Da li si kada pokusao da napravis manju ili veliku petlju(sondu)i pokusao da to stavis na neki povrsinski model?Te velike petlje od 1x1 i 2x2 imaju ultra skupi dubinski detektori.Znam dosadan sam ali me bas zanima tvoje misljenje?

Ja se zadnjih godina najvise bavim dizajnom i izradom velikih sondi. Kada sam pre otprilike 6godina, vise meseci skidao Fisherov CZ5 (jedna od najsofisticiranijih elektronika za MD ikad napravljenih), i kasnije uradio nekoliko mojih, sa vecim sondama, konacno sam shvatio da sadasnji fabricki modeli nemaju adekvatnu elektroniku, sposobnu da prodre dublje u zemlju. Od tada, pa do danas, isprobao sam vise atipicnih Vlf koncepcija, upravo sa ciljem da se adekvatno podrzi veca sonda. Naravno, trebalo je delimicno menjati i koncepciju same sonde. Radeci ovaj posao, imao sam sheme prakticno svih modernih metal detektora, ili moje parcijalne sheme (najmodernijih modela), znacajnih elektronskih blokova. Takodje sam, tokom godina servisiranja MD, proucio veci broj Fisherovih, Whitesovih i Minelabovih sondi.
Konacno, mogu reci da imam model, koji postize od 30% - 100% vecu dubinu lociranja, za srednje i vece predmete, od svih meni poznatih fabrickih modela.
Osnovna sonda mu je 50cm, a moze raditi i sa manjim sondama po zelji. Ali, taj model trosi i do 10puta vise energije (sonda zuji kao kod pulseva), te uz njega ide aku blok, najcesce 2,2Ah, punjac itd. Mana ovog modela je sto jos uvek dobro vidi sitnije predmete (sesterac oseca i na 60cm u vazduhu sa max SENS), sto zagorcava trazenje na veoma zagadjenim terenima. Neke nove sonde, bi to trebale otkloniti.Vise price o tome, bice uskoro na mom novom sajtu, jer ja taj model planiram prodavati i izvan granica, uz pomoc interneta.
Takodje vec duze vreme radim na jednom vanredno jakom pulsnom modelu, ali jos uvek ne mogu davati neke informacije, jer nisam radio testove na poligonu i terenu.
Fabricke modele je moguce modifikovati, i dodati vece sonde, ali se taj posao ne isplati, jer se dobiju samo delimicno dobri rezultati, zavisno od slozenosti modela, negde manje, negde vise. To je kao friziranje Fice, ide brzo ali bude nestabilan na putu.

Odgovor
 

Pozdrav Zeljki!!!
Hvala na detaljnim odgovorima :).
Da li da cekamo taj novi tvoj sajt da se napravi pa da se cuju jos neke pojedinosti o tom modelu koji planiras da prodajes preko interneta ili vec sada se moze jos sta reci o detaljima kao sto su cena,garancija,tezin a,perfomanse.Ono sto me zanima je da li mozes bar nesto reci kako se taj model ponasao na tvom ispitnom terenu(da li je on mogao da otkrije bar neki signal bakrenog bakraca na toj dubini preko 80 cm)i kakva mu je osetljivost na bronzu?Konkretno da li si vrsio testiranja na vecim delovima bronze(preko 1kg)i ako jesi kakvi su rezultati?

Ja ne volim da koristim forume za reklamu svojih proizvoda, jer tada diskusije prestaju biti objektivne. Forumi sluze za razmenu ideja i informacija, i za borbu misljenja. Iz istog razloga, u svojoj knjizi nigde nisam ni pomenuo da proizvodim uredjaje za traganje pod zemljom, jer dobre knjige sluze da se iz njih nesto nauci, a ne da forsiraju nekakve proizvode. Mozda moj predhodni post i deluje kao reklama, ali sam u sustini zeleo da vam ukazem sta je sve potrebno da neki detektor poseduje, kako bi mogao postici vece dubine.
Ako zelis vise informacija, slobodno mi se obrati emailom.
Inace, dok Pulsni najvise vole gvozdje, Vlf naprotiv, najbolje vide dobro provodne metale (obojene), gde spada i bronza.
Naucna literatura kaze da Pulsni detektori mere otpornost u polju sonde, dok Vlf mere provodnost. Moram priznati iz dugog licnog iskustva, da se ta dva sistema dosta razlikuju po nacinu na koji registruju pojedine vrste ili kolicine metala.