Srednjovjekovni Beograd...
 

http://www.belgradexv.com/
http://www.belgradexv.com/belgrade_page2.htm
http://www.belgradexv.com/belgrade_page4.htm

Bokiii, hvala na linkovima. :)

nema frke brate
ja sve postujem sto se tice istorije s prostora bivse Juge kad god nadjem nesto...
nego sta mislis s obzirom da se razumijes poprilicn u ove stvari o restarvaciji lalemegdana da bude ko na slikama?

evo i diskusije o ovome
http://www.beobuild.net/discussion/viewtopic.php?id=102
bilo bi interesatno da se cuju i drugi sta misle o ovom...

Sviđa mi se dotični projekt, izgleda upečatljivo. :)

hvala na odgovoru:)

Bokiii, Kalemegdan je definitivno mesto u koje mora biti uloženo i novca, i rada bez ikakvog cifranja ili kolebanja. U Srbiji on nije ni manje, ni više važniji od smederevske, petrovaradinske, bačke... tvrđave, tako da mi je drago kada uopšte postoje ideje (i diskusije) da se takvi objekti istraže, zaštite, obnove, ulepšaju... Borba protiv kojekakvih koji svoje interese "ugrađuju" u takve zidine je sveprisutna i najveća prepreka takvim idejama, ali to je borba koju morate Vi koji živite u gradovima sa tvrđavama prvi povesti i poneti najveći teret. Eto i ideje da pokušate okupiti istomišljenike iz takvih gradova i da zajednički nastavite u naumu. Najiskrenije želim da uspete u tome! :super:

brate ja zivim u LA:)

OK :) Onda sigurno imaš nekakve veze sa Beogradom, ili sa tom zamisli oko Kalemegdana, pa im prenesi moje pisanje ;)

ti si blizi brate:500:
inace u njemu sam samo rodjen i proveo jedno sedmicu dve:)

:23: :23: :23: :23: :23: :23: :totlach: :totlach: :totlach:

enigma brate sta je smijesno?:)

Onaj smajlić što ga postavi, nasmija me do suza, sorry. :26:

aha hehe
da ima ih bas ludih

E, onda zaboravi da sam bilo šta rekao i uživaj tu gde jesi :)

nije lose ovdje al nema Rimljana da ih otkopavas:)

Lazo, Lazare, bački biseru, duše vječiti! :)

e brate nadam se da se nisi uvrijedio
samo sam se zezao kad sam rekao ti si blizi...
mene interesuje kalemegdan i ono 3-d rekonstrukcija mi izgleda mnogo dobra al opet na drugu stranu ako bi se sve ono napravilo cini mi se da ipak to ne bi bilo to kad bi vecina tvrdjave bila nanovo napravljena
ovo je samo neko moje laicko misljenje koje bi prenjeo ovima koji su zaduzeni a tu tvrdjavu ako bi ih sreo negdje:)

Zašto bi se uvredio? Nemam razloga za tako nešto. :26: ...a u LA se može sigurno više i bolje uživati nego na ovim našim prostorima (na stranu sad rimljani i ini zbog kojih se ovde okupljamo) pa zbog moje velike zavidljivosti to napisah ;) . Izvini što ja nisam bio malo jasniji, jer se taj moj post gore može zaista pogrešno razumeti. :super:

Hvala, hvala... :00000670: U mom kraju u ovim prilikama kažu: Živ bio i oženio se, a ako već jesi - onda još koji put :26: ...i daj da ubuduće za ovakve stvari konačno koristimo pp (neki misle da se naveliko dopisujemo tim putem ;) ) da ne bi bili offtopic

Beograd
Rediteljka Dijana Milošević priča o skrivenoj istoriji Beograda
Tajne grada su svuda oko nas
Autor: Nataša Korlat | 09.08.2007 - 10:48


Za vreme Turaka zvao se Breg za razmišljanje. Italijani su mu dali ime Alba Greka. Zvali su ga i Sedmovrh, jer je bio okružen sa sedam brda, a jedno vreme nosio je naziv Singidunum. Iako je često menjao svoje ime, Beograd je oduvek bio kosmopolitski grad. Gradili su ga Mađari, Rusi, Austrijanci, Nemci, Cincari, pa i Albanci.
- Beograd je sačinjen od ljudi iz svih krajeva sveta. Najznačajnije građevine projektovali su ruski arhitekti. Srpski balet je stvorila Ruskinja, Nina Kirsanova, a jedan ruski arhitekta projektovao enterijer naše Skupštine - priča Dijana Milošević, reditelj predstave Dah teatra „Traženje grada“, koja je ovom predstavom, izvedenoj na ruševinama biblioteke, želela da ukaže na skrivenu istoriju Beograda. Za nju je upravo ova biblioteka bila mali centar kosmopolitizma, jer su njoj tada nalazilo preko sto hiljada domaćih i stranih spisa, blago jedne civilizacije.
- Mnogo turista ovde dolazi sa mapama. Šteta je što osim platna koji podseća na bombardovanje 6. aprila 1941. godine, kad je biblioteka i porušena, ne postoji ništa osim ruševina. Predstavom smo želeli da ukažemo na važnost pamćenja i prekinute duhovne veze kroz fizičko uništavanje biblioteke. Žalosno je što se iz budžeta izdvaja tako malo novca za kulturu, a upravo nas je ona i 90-tih godina, u vreme najveće izolacije držala na svetskoj mapi. Tako je i danas. Zahvaljujući njoj Beograd je prirodni centar ovog regiona - kaže Dijana.

Potok u Skadarliji
Malo Beograđana zna da je na Vračaru podignut prvi budistički hram u Evropi, tridesetih godina prošlog veka, a srušen je 1944. kad je oslobađan Beograd. I danas ovde postoje katolička i pravoslavna crkva, kao i džamija, koja je u 19. veku na kratko bila pretvorena u crkvu, kao neka vrsta odmazde Turcima. Na mestu današnjeg Etnografskog muzeja nekada je bila zgrada berze, a Narodni muzej je bio srpska banka. Stambol kapija, na kojoj su se izvršavale egzekucije, danas je pešački prelaz kod Narodnog pozorišta.
- Nije slučajno što i danas sa ovog mesta kreću skoro svi politički protesti. Možda ima simbolike i u tome što je na mestu Etnografskog muzeja bila berza. Da li to znači da je ipak razvoj umetnosti neizostavno povezan sa novcem - dodaje poznata rediteljka.
Na Kosančićev venac dolazili su trgovci i zanatlije iz svih krajeva sveta. Ovde su imali svoje radnje i otuda su mnoge ulice u ovom delu grada dobile nazive nekih gradova iz okruženja. Tako ovde imamo Dubrovačku, Zadarsku, Lošinjsku... Iako su Jevreji ostavili snažan kulturni pečat u Beogradu i podigli Dorćol, od njih je ostala samo Jevrejska ulica i kulturni centar.
Srpska prestonica je jedan od retkih gradova koji leži na dve reke. To je ono što posebno fascinira strance. Ipak, malo koji Beograđanin zna da se ceo grad i danas nalazi na vodi.
- Skadarskom ulicom je nekad tekao potok, mala reka, a i danas ima mnogo podzemnih voda. Osim toga, postoji ceo sistem podzemnih prolaza, na Kalemegdanu, ispod porušene biblioteke... Grad je nastao u vreme Rimljana, koji su upravo zbog svog položaja i beogradskih reka ovde podigli svoje prve utvrde - priča Dijana i dodaje da je jako bitno da se delovi grada koji imaju značajnu istorijsku ulogu obeleže, pa bi na taj način Beograđani mnogo više znali o svojoj istoriji.

Ime glavne ulice
Sa svojom ekipom iz Dah teatra, Dijana je intervjuisala Beograđane, a pitanje je bilo „kako se zove glavna ulica u Beogradu“. Rezultati su bili poražavajući.
- Sugrađani su davali potpuno različite odgovore. Neki nisu umeli da odgovore na ovo pitanje. Za one najstarije, to je bila Ulica maršala Tita. Za neke je bila Ulica srpskih Vladara, a bilo je i onih Beograđana koji su dali ispravan odgovor - Ulica kralja Milana. Rezultati naše ankete ne govore o neobrazovanosti sugrađana, već o političkoj i društvenoj situaciji kod nas - priča Dijana. Ona podseća da se i danas stranci oduševljavaju kulturnim životom Beograda. Oduševljava ih Bitef, Fest, SKC, u koji su nekad dolazili svi veliki svetski poznati vizuelni umetnici. Za njih postoje dva Beograda: onaj leti i onaj zimi.
- Leti je božanstven. Beograd je tada živ, radostan, sa puno ljudi na ulicama. Na svakom koraku po neki kulturni događaj. Zimi je siv i hladan, grad u kome je mnogo teže naći „džepove“ u kojima se ljudi mogu osećati prijatno - ističe Dijana.

Predstave u autobusima
Osim predstave „Traženje grada“ na ruševinama biblioteke, Dijana Milošević sa svojom ekipom planira da nastavi sa predstavom „Nevidljivi grad“ i to po autobusima u Subotici, Vranju, Nišu, Leskovcu... Ova predstava već je prikazana u autobusu 26 u Beogradu, a predstavlja jedan performans koji podseća sugrađane na ljude i istorijska dešavanja važna za Beograd.

Promene vidljive na svakom ćošku
- U odnosu na period pre 2001. godine grad je znatno lepši. Za vreme
ratova, Beograd je bio ružan, siv i zapušten. Promene su vidljive na svakom ćošku. Dovoljno je pogledati Adu ili Kalemegdan. Ukoliko Grad obrati pažnju na nešto, to može da izgleda fascinantno. Beograd se približava slici evropskih gradova, a i mi kao stanovnici moramo da vodimo računa o njemu - kaže Dijana Milošević.

Njujork nema što i Beograd
- Strance fasciniraju splavovi, jer njih baš i nemaju priliku da vide van Beograda. Na samo 15 minuta od centra grada može se stići do nekog dobrog restorana ili kafića na vodi. Slično je i sa Adom. Njima je neverovatno da se Beograđani mogu kupati na rekama. Tako nije u drugim svetskim metropolama. Na primer, Njujorčani ne mogu ni zamisliti da se kupaju na Hadson riveru. Beograd i Njujork imaju sličan duh i nisam jedina koja tako misli. Stanovnici oba grada su otvoreni, žive na ulicama i pružaju ruke svakom ko u njega dođe - kaže Dijana.

Beogradski vekovnik
PRVI BEOGRAĐANIN NEANDERTALAC

U vreme pre pamćenja, u tercijaru, vrh Kalemegdana je možda tek stršio nad Panonskim morem. Vidljivi geološki dokazi raspoređeni su oko Topčiderske reke, Banjičke doline, Bulbuldera i Tašmajdana. Kada se voda povukla, taj predeo je naselila preistorijska divljač: antički slonovi, mamuti, nosorozi, irvasi itd. Pri kopanju temelja Bajlonijeve pivare otkriven je fosil antičkog slona, kod Mokroluškog potoka mamuta, a pravo groblje tih surlaša je locirano na prilazu mostu preko Dunava. Tokom radova u Skadarliji, 1892. godine, profesor Velike škole Đorđe P. Jovanović, pronašao je lobanju diluvijalnog „Beograđanina“. NJegovi tragovi su otkriveni i na Banjici, u Makišu, Žarkovu, Višnjici, Vinči, Šupljoj steni pod Avalom, Ripnju, Zemunu i drugim mestima. Kad su gradili palatu Albanija, 1938. godine, radnici su iskopali skelet neandertalca i kosti mamuta.

Antropolozi smatraju da je „prvi Beograđanin“ bio neandertalac: spljoštene lobanje, zabačenog čela, širokog lica i širokog nosa. Bio je trapav, ne viši od 150 santimetara i pre je ličio na majmuna nego čoveka. Živeo je pre 40-70.000 godina. Lobanja homo primogeniusa pronađena je tokom građevinskih radova u Cetinjskoj ulici, a na Banovom brdu su utvrđeni tragovi kulture mlađeg paleolitskog čoveka. Taj „Beograđanin“ bio je prilično vešt. Pravio je alat od kamena, a u ribolovu koristio harpune od jelenskih ili svinjskih kostiju, zuba i rogova. Ugljenisani ječam, otkriven pored Save i pšenica pronađena u Vinči, upućuju na to da je poznavao i poljoprivredu. U Žarkovu i Vinči su ostali tragovi njegovih zemunica, a širom gradskog atara je rasuta grnčarija, koju je naš „sugrađanin“, očito veoma vešto, pravio. Bavio se i „rudarstvom“, tačnije vadio cinabarit za izradu crvene boje, o čemu svedoče i 60 metara duboka okna u Šupljoj steni kod Avale. Potvrđena je i gusta naseljenost ovog područja u bližem predistorijskom periodu - od tri do dvadeset hiljada godina pre naše ere.
Kultura bronzanog doba u Vinči je okončana oko 11. veka pre nove ere, istovremeno kada i kultura Egeja na jugu Balkana. Nasledila ju je kultura gvozdenog doba, o čemu svedoče ostaci naselja u Višnjici i Makišu. Taj period je trajao paralelno sa periodom Mikene, u antičkoj Grčkoj. Posebno je zanimljivo naselje u Višnjici, jer je takav tip naseobina otkriven duž Dunava do Vidina, uz Savu do LJubljane, a uz pritoke Save, do Sarajeva.

Približno 3500 godina pre Hrista, na ove prostore došli su stepski stočari. Neki istoričari smatraju da se u to vreme javljaju prve etničke grupacije - Dačani, Tračani, Iliri... Pre četiri do pet hiljada godina, regija Beograda je bila važno trgovačko središte Dunavom povezano sa kulturama Crnog mora i Sredozemlja. U 3. veku pre Hrista, o tome je posredno svedočio pesnik Apolonije sa Rodosa u epu „Argonautika“: „Nakon krađe ‘zlatnog runa’, pred poterom Kolhiđana, Jason, vojskovođa Argonauta, dao se u beg brodićem Argo, ploveći uz ‘rajsku reku’ (Herodotov naziv za Istros ili Dunav) i njenog račvanja (ušća Save) kod brda Angur (Avala). Kod stenovitog brega Kaulijaka (kalemegdanska stena) su predahnuli, a potom zaplovili uz Zapadni Istros (Savu) i uz bezbroj peripetija, stigli do Jadrana i ostrva čarobnice Kirke“. Protekli milenijumi zamaglili su preistoriju Beograda, ali nisu prekrili sva svedočanstva o dugovekom trajanju srpske metropole.

http://www.trstenik.org/rusevine/price/zrnov/avala2.htm
jel zna neko malo vise o ovom gradu i sta se desilo??

ovo je sa wikipedie

Zrnov
Spomenik Neznanom junaku,mesto gde se nekad nalazio grad Zrnov.
Zrnov ili Zrnovan je bio srednjovekovna tvrdjava smestena na najvisem vrhu Avale (511m nmv.). Na vrhu su jos Rimljani podigli utvrdu, a kasnije su Srbi tu sazidali tvrdjavu, koju su potom Osmanlije prosirile i ojacale za potrebe napada na Beograd. U gradu je prema legendi stolovao, u pesmama opevani, Porca od Avale.Ostaci utvrdjenja su sruseni dinamitom 1934. godine da bi se na tom mestu sagradio mauzolej Spomenik Neznanom Junaku, ciji je autor bio vajar Ivan Mestrovic.

1 Proslost Zrnova
2 Izgled Zrnova
2.1 Razvoj Zrnova
3 Zrnov danas
4
5 Literatura

Proslost Zrnova
Najstarije utvrdjenje na vrhu Avale podigli su Rimljani da kontrolisali prilaz Singidunumu,ali i da bi zastitili svoje rudnike koje su imali na obroncima Avale,stotinak metara ispod samog vrha.

Na mestu nekadasnje rimske utvrde,podigli su Srbi u srednjem veku utvrdjenje koje Osmanlije zauzimaju 1442.godine,ojacavsi mu tada istocni i juzni deo bedema. Medjutim vec 1444.godine bivaju primorani segedinskim primirijem na obnovu srpske despotovine i vracanje utvrda Srbima. Medju vracenim gradovima pored Golupca,Krusevca i Novog Brda,nasao se i Zrnov. Posle smrti Janosa Hunjadija i Djurdja Smederevca 1456.godine Osmanlije ponovo krecu na Srbiju i 1458.godine zauzimaju Zrnov u pokusaju da osvoje Beograd, sto im ne polazi za rukom. Posle toga Hodi pasa prosiruje tvrdjavu dodatnim bedemom i suvim sancem stvorivsi od Zrnova tvrdjavu za uznemiravanje Beograda koji se nalazio u madjarskim rukama.Od ove uloge tvrdjave odnosno imena Havala,sto znaci smetnja, koji su mu Osmanlije nadenule cela planina je dobila ime Avala.Madjari su 1515.godine pokusali da zauzmu Zrnov uz pomoc artiljerije,ali se taj njihov pokusaj okoncao potpunim porazom i gubitkom teske artiljerije.Sa padom Beograda 1521.godine Zrnov pocinje da gubi svoj strateski znacaj.

Ne zna se do kada se tacno u Zrnovu nalazila vojna posada,ali se pretpostavlja da je utvrda napustena u XVIII veku od kada je prepustena zubu vremena.Dosta dobro ocuvani ostaci grada su 1934.godine dignuti u vazduh da bi se na vrhu Avale podigao spomenik vojnicima poginulim u prvom svetskom ratu. Kompleks spomenika Neznanom Junaku podignut je po nacrtima najveceg vajara kraljevine Jugoslavije Ivana Mestrovica.

Izgled Zrnova
Zrnov se sastoji od:

Gornjeg grada, koji predstavlja srpsku tvrdjavu sa malim osmanlijskim prosirenjem(1442.)
Donjeg grada, koji sacinjava bedem koji prati oblik padine i nadovezuje se na Mali grad oko koga se nalazi suvi sanac(posle 1458.)
Mali grad ima osnovu izduzenog pravilnog petougla koji se prostire pravcem severozapad-jugoistok koji odgovara polozaju danasnjeg spomenika Neznanom Junaku.Ceo severozapadni bedem zapravo predstavlja jaka utvrdjena kula,oblika nepravilnog polukruga,koja je zapravo glavni stit, posto je okrenuta niz greben ka najlaksem prilazu utvrdi,koji odgovara danasnjem ste*****tu koje spaja stub sa barjakom sa samim spomenikom.Od te jake kule se bedemi polako sire ka vrhu na kome se nalaze dve polukruzne kule jedna naspram druge.Odatle se bedemi polako suzavaju do ravnog jugoistocnog dela bedema,na cijoj se sredini nalazi polukruzna kula,dok se u juznom temenu petougla nalazi cetvrtasta kula-kapija.

Bedem koji opasuje i formira Donji grad pocinje od jake kule na jugozapad i pravi polukrug ka jugu da bi se potom dodatno izduzio ka jugoistoku prateci padinu,posle cega se okrece i gotovo pravolinijski ide na severozapad dok se ne spoji sa bedemom Malog grada.Oko cele tvrdjave se nalazi suvi sanac koji po obliku prati spoljnu liniju bedema.Ulazna kapija u tvrdjavu smestena je na najjugozapadnijoj tacci bedema odnosno na sredini polukruznog dela.

Razvoj Zrnova
Najstariji deo Zrnova predstavlja Mali grad bez dve kule na jugoistocnom bedemu.Podignut je srednjevekovnoj Srbiji,ali se ne moze blize odrediti doba njegove gradnje.

Hodi pasa 1442.godine ojacava istocni bedem od polukruzne kule do jugoistocnog bedema,dodavsi polukruznu kulu na sred jugoistocnog bedema i cetvrtastu kula-kapiju na juznom kraju bedema.

Poslednju fazu izgradnje Zrnova predstavlja dodavanje bedema i kopanje suvog sanca oko celog grada koje se odigralo posle 1458.godine.

Zrnov danas
Vidljivih ostataka Zrnova danas nema.Ceo prostor nekadasnje tvrdjave je posle dizanja u vazduh zaravnjen i zabetoniran i na njemu se danas nalazi sam spomenik Neznanom Junaku.Podatke o izgledu tvrdjave danas su dostupni u vidu zapisa starih hronicara(Dj. Boskovic),radova Aleksandra Deroka i nekoliko fotografija koje se nalaze u Narodnom muzeju u Beogradu.

hvala brate
mislim da nema potrebe komentarisati taj potez rusenja tvrdjave....