Sirmijumske zlatne poluge
 

SIRMIJUMSKE ZLATNE POLUGE
Pise:Radovan Kovacevic,

Do 1887.godine bile su poznate i sacuvane samo tri zlatne i jedna srebrna poluga sa kovnickom
oznakom grada Rima.Ali pomenute godine doslo je do velikog otkrica u mestu Budze kod Brasova u
Rumuniji.Tom prilikom pronadjeno je cak 15 zlatnih poluga sa kovnickim oznakama Sirmijuma.
Tezina poluga se kretala od 327 do 524 grama,i sve su bile obelezene sa tri pecata:jedan je
sadrzavao imena funkcionera kovnice i kontrolora cistoce zlata,drugi je bio grb grada Sirmijuma
(boginja Fortuna sa oznakom SIRM),a na trecem su bila poprsja trojice careva Gracijana,Valentinij ana
II i Teodosija I Velikog.Poluge se danas cuvaju u trezorima muzeja u Londonu,Parizu,Becu, Budimpesti
i Napulju,gde su dospele trgovinom antikvitetima.
Sirmijumske poluge odaju nam i kolicinu zlata koja je prosla kroz sirmijumsku kovnicu,osnovanu jos u
vreme Marka Aurelija,jer je pronadjen kalup za revers njegovog denara.Izmedju 320. i 326.godine,u
vreme Konstantinovog upravljanja carstvom iz Sirmijuma,u gradskoj kovnici kovan je samo zlatni
novac,i to u dve oficine.
Jedna oficina je imala 56 kovnickih mesta,znaci u Sirmijumu je u tom trenutku bilo 112 kovnicara.Po
racunicama strucnjaka, jedan kovnicar je mogao dnevno da iskuje 1800 komada novca,to govori da je
sirmijumska kovnica izbacivala 201.600 primeraka zlatnih solida.Pomnozimo to sa 6 godina rada i
dobijamo fantasticnu cifru od 441.504.000 solida koji su bili teski u proseku oko 5 grama.Iz pomenute
racunice proizilazi da je u Sirmijumu ,za kovanje novca,utroseno vise od 2.207 tona zlata!!! I to samo
za sest godina,ne racunajuci bronzane i srebrne nominale.I ovaj podatak ide u prilog jedinstvenosti
Sirmijuma na nasim prostorima,a i podatku da je pojedinim imperatorima bilo vaznije da osvoje
Sirmijum i tu dobiju poverenje gradjana i vojske,nego da to urade u Rimu.

Ja zbilja ne znam kud ode sve to zlato, nisam našao niti jedan komad.
Inače ljep prilog, hvala.

Kao da je u zemlju propalo

zlato je uvek bilo na ceni,tako da i u to vreme se kralo ili sklanjalo sto je bolje moguce.

Ih de je... Pa eto ga u dukatima u našim lančićima privescima i ostalom nakitu samo doooooosta razređno i kršteno!!! :D

Kakva je svrha boaz postavljanja istog teksta ispod? :D

De, čoveče smanji malo!
Zlato je u antici bilo veoma, veoma retko. Rimljani i drugi narodi nisu imali tehnologiju da se zlato dobija iz rude. Koristilo se samo čisto, nascentno (prirodno) zlato. Postojao je samo jedan rudnik takvog zlata i to u Španiji (Las Medulas - mesto koje je Unesco zaštitio kao svetsku kulturnu baštinu). Ipak, ono je davalo do četiri tone godišnje. Iscrpljivanjem tog rudnika krajem četvrtog veka nastaje inflacija koja dostiže neviđene razmere u petiom veku, jer nije bilo čvrste podloge. Ostala nalazišta u carstvu (npr. u Dolaucothi u južnom Velsu; dok je bilo zlata dotle su tu i bili Rimljani) su davala mnogo manje zlata i nikada nisu premašivala španski rudnik.
Koliko je zlato bilo dragoceno svedoči podatak da su smeli da ga nose samo članovi carske porodice, a patriciji (plemići) tek od kraja trećeg veka. Njima je bilo dozvoljeno da nose samo jedan komad zlatnog nakita. Zbog toga oni koji nađu, recimo, minđušu nikada ne nađu drugu, jer nje i nema! Drugi komad je nosila sestra ili snaha one kod koje je nađena minđuša.
Zlato u tim količinama ne postoji u antici, pa čak ni u današnje vreme. Borski rudnik je staroj Jugoslaviji davao 30 tona uz pomoć dobre tehnologije koju Rimljani nisu imali. Smanjivanjem procenta zlata u rudi, smanjila se i količina koja je mogla biti prodata na svetskom tržištu i, gle čuda, to mi je nešto poznato, došlo je do raspada zemlje, inflacije koja je bila ipak manja od one iz antičkog perioda, itd.

Ave Avguste, pogrešno pritisnuh, pa obrisah. Sada je u redu.

Da je tacan podatak ovog gospodina nalazi zlatnog novca iz Sirmijuma bi bili relativno cesta pojava, rektko ko moze da se pohvali nalazima aureusa i solidusa rimskih. Sa Justinijanovim solidusima je malo drugacije.

Ma jok. Ja smatram da je skoro sav latni novac starog rima iskirišćen pretopljen. Jer zlato je prelemeiti metal koji je oidgovarao svum anarodima..Samo su srećnici oni koji pronađu pokjedinačan davno izgublen aureus a veoma veoma retki oni koji su pronašli zakopanu ostavu zlatnog novca. Ima jedna priča vezana za ovo a desila se u Sremskoj Mitrovici. Evo citiraću tekst:
За време ископавања темеља за нову сремскомитровач ку робну кућу током лета 1972. године, један радник је, на око 2m дубине ископа, случајно својим ашовом пробио зазидани кожни замотуљак из кога су испала тачно 33 златна римска новчића, вероватно део заборављеног и скривеног блага једне богате сирмијумске породице. 4 пронађена новчића искована за време владавине Констанција II сматрају се најрепрезентативнији м примерцима касноримског доба (4. век) и непроцењиве су вредности. Радник чији је ашов изнео на светлост дана једно од највећих археолошких открића на нашим просторима никада није награђен. Иронично, млади радник, средњошколац, који је хонорарно радио на ископу током распуста, звао се Златенко.

Taj je vec tuzio drzavu sudu Strazburu i trazi procenat, po toj njegovoj logici svaki arheolog bi trebao da trazi procenat od stvari koje iskopa. A on da je pametan bio nebi sad isao na sud.

A sta je nadjeno pre par godina kad su pravljeni novi trzni centri? :D

Napisano je staro štivo koje danas ne drži vodu. :) :26:

Naravno da je skoro sve pretopljeno,nazalost .
Ali zato ovaj hobi sluzi da i mi pronadjemo makar jedan unikatni.

Da nisam se ni setio novih tržnih centara!!! Izgrađeni su neposredno uz nekadašnje zidine Sirmiuma! Odnosno one su van tertorije antičkog grada. Ali ipak mislim da je i tu bilo koje čega samo se ćuti. Mada neki kažu da je tu bila bara a pored bare rimsko groblje sada gde je jalija i ovi tržni centri ali ipak, 30m od zidina grada!!! :D Voleo bi da sam kopao tamo tada!

Bilo je dosta aktivnih detektora na mestu gde je nosen visak zemlje pri izgradnji tih prodavnica, verovatno je bilo i dobrih nalaza :D

Gde je nošen višak zemlje??? :D

kod mosta

Ukupna količina zlata koja je do sada iskopana ljudskom aktivnosti u povijesti je procijenjena 120 000 tona, i gotovo svaki gram (ili pravilnije bi bilo reći: svaka unca) je bar nekoliko puta pretopljena.

Inače, koliko god to izgledalo puno, kada bi se svo to zlato koje danas postoji skupilo i pretopilo, bilo bi ga otprilike tek za jedan olimpijski bazen, eventualno malo više (još jedan dječji bazen pride).

Kako stvari stoje, cijena mu može ići samo gore, dok sve skupa ne ode u 3 p.m., pa ćemo onda vrijednost potrebnih dobara određivati prema vreći kukuruznog brašna.

odakle ti ovaj podatak o 120000 tona?

Hehe, upravo tako. Jedino pravo bogatstvo je plodno zemljište i izvori pitke vode koje će nam EU majstori labanut. Svi iz ex, ali doslovno svi smo stvarno totatalno blesavi. Krajnje nam je vrijeme da stavimo blentare na hrpu i da se riješimo SANU itd... majstora, koji uporno tjeraju vodu na njihovo kolo i to za šaku škuda. :) :26:

Svi znamo da je tako, ali eto..... :D
Izgleda da sam zapyzdio u "off topic", neke stvari jednostavno bole.
Bol su nam plasirali i priuštili obični kurvyni sinovi, neka im dragi Bog oprosti na gluposti. :) :26:

Evo gde je zlato : http://www.blic.rs/Vesti/Svet/263656...ndijskog-hrama

http://en.wikipedia.org/wiki/Gold

Računajući da je wiki pouzdano - nepouzdan izvor, nisam puno promašio.

Ukupno gledajući, razlika taman i da je 25 %, (a vjerovatno nije, količina je vjerovatno tu negdje kako sam ja naveo) to je na izgled - malo.

No, nitko ne računa na specifičnu težinu zlata....!
Volumen je mali, ali težina (masa) je velika.

I na kraju, da ga ima više, ne bi bilo tako skupo.

"A total of 165,000 tonnes of gold have been mined in human history, as of 2009. (Ukupno 165 000 tona zlata iskopano je/pronađeno do sada u ljudskoj povijesti, zaključno s 2009. godinom.)"

Uglavnom, da se ubacim samo o rimskim zlatnicima... Naime, gledao sam nedavno jedan dokumentarac i bilo je govora o ekonomiji Rima, pa je rečeno da je u Rimu bilo relativno malo zlatnika (i zlata općenito) te je svaki car povlačio zlatnike prethodnika te ih topio i kovao s vlastitim likom i tako stalno...

Još je bilo govora da je tjedna plaća legionara bila 4 zlatnika!

Ako je tako, da svaki legionar dobije četiri zlatnika, onda neka logika kaže da je zlata u Rimu ipak bilo, a kako je bilo potrebno za plaće onda su:
a) ili ga topili u poluge radi transporta u kovnicu ili riznicu pa dalje na kovanje
b) nije ga bilo dovoljno ni za plaće, tj. jedva, pa nisu mogli praviti zlatne poluge

Tko zna nešto o rimskim zlatnicima neka pojasni, pa možda na kraju i dođemo do spoznaje je li zlata bilo "na bacanje" ili ne! :)

ja za sve godine bauljanja po blatu i prasini pronadjeoh :
jedan prsten oko 10g ,
neku alku 3g ,
jednu plocicu 2,5g
i jos jednu alkicu oko 1g.
O zlatnoj lovi ni govora...
Ajde da cujemo ispovest ostalih tragaca (iskreno o zlatu ) pa da podvucemo crtu :)

Velika većina legionara nikad u životu nije posjedovala zlatnik.
Zlato je bilo strogo zabranjeno među običnom vojskom, da nebi došlo do međusobnih sukoba i otimačine.
Velike količine brončanih novčića pronalaze se isključivo na mjestima gdje su boravile legije. Novac nisu imali gdje potrošiti pa su se rješavali nepotrebnog tereta, da ga ne moraju tegliti na dugim šetnjama. :) :26:

Zar legije nisu bile placane u denarima (u vrijeme kada su denari bili u opticaju)?

Oni stariji tragaci koji su tragali 80-tih i 90-tih se secaju starih metal detektora Scope oni su bili dosta osetljivi na zlato. Jedan moj prijatelj koji se namenjao gomile detektora bas kaze da je sa scopom nasao zlata vise nego sa ostalim detektorima.
Voleo bih da svako od vas napravi jedan mali test sa tankim zlatnim lancicem. Neka ga njise preko sonde u svim pravcima pa neka i udara po sondi. Mi smo isprobali nekoliko fisera i white-a nijedan nije regovao, ni najmanji zvuk jednostavno ga ne oseti.

Ne znam o zabrani zlata među vojskom, ali dalo bi se zaključiti da je tako nešto zapravo i bilo na snazi... A ako uzmemo da je svaki vojnik stvarno tjedno dobivao po 4 zlatnika, oni ranije spomenuti rudnici ne bi mogli namiriti ni desetinu vojske...

Usput, sad sam baš malo pretraživao internet i evo još jedna informacija o 4 zlatnika tjedno:
http://buying-gold.goldprice.org/200...old-coins.html

Citiram s te stranice: "The gold coin, or 'Aurei' as it was called then, was usually around 95 percent pure gold. A legionnaire would earn about 4 a week. One Aurei would buy 400 litres of cheap wine or 200 pounds of flour. (Zlatnik ili 'Aurei', kako je tada zvan, uglavnom se sastojao od 95% čistog zlata. Legionar bi zaradio 4 tjedno. S jednim Aureiom mogao je kupiti 400 litara jeftinog vina ili cca 90 kilograma brašna.)" :00000125:

Iskreno, mislim da legionar nije imao toliku kupovnu moć, tako da je ovo definitivno krivi podatak... :bier:

Pa naravno da se radi o plaći u protuvrijednosti 4 Aureusa.... a ne o tome da je došao u banku svaki petak i podigao svoja 4 zlatnika.

Iako, i tada je plaća znala debelo "kasniti".... nije to izum novovjekih kapitalista.

Evo "malo siće",samo pazite da ne pokvarite vid od sjaja.:)

Taj test sa zlatnim lancicem ispred sonde je veliki ispit za svaki detektor
Lancic zbog svoje resetkaste strukture je problem za detektor jer ga on vidi kao gomilu pojedinacnih alkica . Probaj sa prstenom slicne gramaze videces da se stvari drasticno menjaju u korist detektora

Evo na našu temu taman pisali i na HRT-ovom telektekstu! Štoviše, ova vijest bila je na naslovnici gotovo pola dana! :00000441:

http://teletekst.hrt.hr/?str=251-01

P.S. Ako u međuvremenu promjene link (a drugi-treći dan sigurno hoće), u privitku imate sliku. :bier:

jos malo o zlatu
 

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija....&nav_id=525126
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija....&nav_id=527465