Antoninian
 

PACATIANUS (248-249 posle kris.) Ti. Claudius Marinus Pacatianus, Usurpator, iz senatorske familije, pod Philippusom Arabikom vladar u Mesiji ili Panoniji, u prolecu 248 pos.kris. od svoje vojske proglasen za Cara i posle kratkog vremena vladanja od iste vojske ubijen.
Antoninian,Viminaciu m. IMP TI CL MAR PACATIANVS P F AVG.
Vrlo redak primerak. Cena mu je 8,300€

Pozdrav Kokikratki!Mozes li mi ,molim te,posto sam ja potpuni laik sto se tice numizmatike,objasnit i pojmove :"denar""folis""anto ninian"?Ja ,ovdje, cesto nailazim i na pojam" pening"a to,izgleda nije novcic.Unaprijed hvala.

Nisi mene pitao ali da ti odgovorim, cisto da se kolega kokikratki malo odmori od upale grla :).

Denar je srebrni rimski novac a kovan je kako za vrijeme rimske republike tako ia za vrijeme rimskoga carstva sve dok ga negdje u trecem vijeku nove ere nije zamijenio antoninian cija je vrijednost bila 2 denara. Inace prvi primjerci su kovani u srebru da bi srebro zamijenila bronza (recimo Dioklecijan, Gallienus, Aurelius, Probus &Co)
Folisi su sitni kasnorimski bronzani novcici. Pored ovih vrsta postoje jos nekoliko koje si zaboravio spomenuti a to su :

Sesterci (bronza, mada su prvi primjerci kovani i u srebru), Asevi (bronza), Dupondiusi (bronza), Aureusi (zlato), Maiorine (bronza- kasniji rimski period), Quadransi (bronza), Siliqua (srebro- kasniji rimski period) i ako sam neke zaboravio (ovdje ne ubrajam novac Vizantije) slobodno neka dopise :).

Sto se tice Pfeninga, Pfenniga i sl naziva, sve su to novcici u pitanju ali novijega datuma a kao sto ti je poznato koriste se i danas u nekim zemljama :).

Da malo dopunim: antoninian se razlikuje od denara i folisa po tome sto lik na novcicu ima krunu na glavi, to nije slucaj kad je zenski lik na novcicu. Velicine je oko 20mm, moze biti i malo manji ili veci. inace krunu imaju i Dupondijusi kao i Dupli Sesterc.
Prvi na slici je dupli sesterc, drugi je sesterc, treci dupondijus a cetvrti antoninijan.
Mislim da ce terminus dati strucno objasnjenje.
Pozdrav

Dupli sesterc? Koje velicine je taj novcic? Vjeruj mi da nisam cuo za takvo nesto!

TRAJANUS DECIUS , Ć Doppel Sesterz
1,900.00EUR
TRAJAN DECIUS. 249-251 . Doppelsesterz, IMP C M Q TRAIANVS DECIVS AVG , drapierte u.gepanzerte Büste mit Strahlenkrone r. / FELICITAS SAECULI S-C, Felicitas steht l., hält Füllhorn und Caduceus. RIC IV 115a; C. 39. 33,86 g. . Gutes SS
Nema velicine u cm. samo tezina.
Pogledaj link www.antike-muenzen.de artikal [00050]

vjeruj mi da nisam cuo za taj nominal jos nikada

Cini mi se da je ovaj posrebren. Mozda to ima neke veze sto ga nazivaju duplim sestrecom.

Temeljni novčani sustav ranoga Rimskog Carstva:
Zlato: 1 aureus=
Srebro: 25 denara=
Bronca: 100 sestercija = 200 dupondija= 400 asa= 800 semisa= 1600 kvadransa

Novčani sustav kasnog Rimskog Carstva:
Zlato: 1 solid= 2 semisa= 3 triemisa
Srebro: 15 teških, odnosno 18 lakih milieranzija= 40 silikvi
Bronca: isprva oko 480 numusa, a potkraj 4. st. oko 1800 brončanih novaca.
Još se javljaju razne druge nominale, kao što su npr. zlatni ili srebrni kvinari, zatim antoninijani (za Karakale po kojemu su i dobili ime), isprva od srebra u vrijednosti 2 denara, a kasnije samo s malim postotkom srebra. Za Dioklecijana kuju se argenteusi (srebro) itd.

Znaci nema dupli sester, ali iskopacemo mi njega!! Mi Bosanci smo cudo.

Posto se nazalost malo kasnije javljam dodao bih jos samo par stvari koje ste u predhodnim postovima zaboravili - zlatni novcic ,,Scrippula,, koji se vecinom koristio u Ceremonijalnim svrhama a bez sumnje je bio koriscen i kao platno sredstvo kao i ,,Medaljon,, koji je koriscen kao Donativ i takodje bez sumnje bio u opticaju i kao platno sredstvo . @perun na Balkanu su jos pre 2000 godina izmislili jos i ,,reducirani sesterac,, naravno u nedostatku materijala kada je neki genijalac rekao -zasto da kujemo sesterce i trosimo 25grama Mesinga , stavicemo 18.grama on ce biti zute boje i bez krune tako da glup narod uopse razliku nece ni da primeti . Pominju se vec reducirani sesterci na forumu ali sada to nemogu naci ..... nije toliko ni vazno , vazno je to da je u antickom vremenu novac skroz drugacije izgledao nego sto ga mi danas nalazimo u zemlji . Naime ovo sto mi danas vidimo to su novcici sa patinom na sebi - zeleni, crvenkasti, braonkasti , crni , sivi , sareni , korodirani i to jos u raznim nijansama . Svi oni kada su iskovani bili su veoma raspoznatljivi po svom obliku , velicini , materijalu i motivu . Posto smo vec dotakli te Sesterce (normalne,duple i reducirane) valjalo bi jos reci i to da su Asovi kovani od metalne legure u kojoj je preovladavao Bakar pa su takvi novcici naravno bili crvenkasti u odnosu na Dupondius i Sesterac koji su kovani od legure Mesinga i bas tu nastaje problem ! Dupondius se je od Sesterca razlikovao po tezini , velicini i po tome sto je Car na Aversu nosio Krunu . Ponekad su carevi biseri od pameti izostavljali tu krunu pa su rekli ..... ,,As se od Sesterca i tako i tako razlikuje po svojoj boji,, a to sto su oni kovali novcice od Mesinga bez krune na glavi i u tezini od 18grama a tamo negde neko dobijao svoju mesecnu ili godisnju platu pa umesto da primi 100 Sesteraca a on Dobije 100 Dupondijusa jos mu kazu i to da je sve Ok i da sada Sesterci moraju malo manji da budu zato sto se Kovac mnogo zamori kada mora velike komade da lupa cekicem .... to naravno tadasnji neskolovani je narod olako primao . Na nasu srecu to se nije bas u ondasnje vreme cesto desavalo (cesce se danas tako nesto desava) pa su i takvi komadi novcica u nesto vecim kataloskim cenama bas zbog svoje redkosti (sem onih koji su kovani na balkanu posto je to kod nas bila hronicno cesta pojava nego u ostalim delovima carstva) . Sve u svemu dosta obimna tema a meni se vise ne kucka po tastaturi . Hej pa sta je sa schatom sve te nazive mozemo live da utvrdimo :)

Uh!!!Sad tek znam koliko ne znam.Ja brzo ucim,za 5 godina je sve to savladano.Usvakom slucaju hvala svima.Placam pivu kada se vidimo u Doboju.

5 godina uopste nije puno ne brini se . ja sam svoj prvi rimski novcic na poklon dobio kada sam imao 16godina , koliko ono bese sada imam ..... ,,30,, ..... znaci pre 14 godina :)

E sad mi reci jel su kovani od mesinga ili bronze ili je to isto?

Oprosti sto kasnim sa odgovorom ali prekjuce nisam imao vremena ali sam se danas prisetio pitanja . Ni Mesing niti Bronzu nemozes naci u listi jedinstvenih hemijskih elemenata zato sto je i jedno i drugo u stvari metalna legura kombinacije Kupfer Cu 55% - 95% + Zink Zn 45% - 10% sa time da se u hemiji naziv Tombak koristi onda kada je procenat Kupfera izmedju 80%-95% postoji jos i ,,Delta,, od Kupfer 56% - Zink 40% - 2% Olovo - 1 % Gvozdje - 1% Mangan i ta legura se koristi na mestima gde je potrebno izdrzati nesto veca opterecenja , toplotu i razne Sone kiseline na primer kao sto su Trapovi transportnih brodova , Pecnice , lampe i lusteri koji su od 17 do pocetka 20veka za svetlost koristile ulje i Gas itd itd . mislim da je kod nas odomaceni naziv za takvu leguru HBZ Bronza (ali nisam siguran) ! Takodje je odomacena cinjenica da kada je metal Zute boje u narodu ga nazivaju ,,Mesing,, a kada je Crvenkast ,,Bakar,, ! Nemora to da te zbunjuje , i jedno i drugo je Bronza samo sto su razlicite legure , jedna ima vise Zinka a manje Bakra a druga Vise Bakra a manje Zinka :)

Perun, pozdrav!
Sesterciji i dupondiji kovani su od slitine pod nazivom ORIHALK.

@terminus nemoj da zbunjujes coveka :) Orihalk je legura Zinka i Bakra i danas joj je naziv Mesing

Ne zbunjujem čovjeka, već mu kažem točan naziv slitine (legure) od koje su kovani sesterciji i dupondiji!

pa dobro ali ako je Platon o toj leguri prvi pomenuo rec Orihalk cinjenica je da se u 99,999 posto slucajeva koristi rec Mesing , neverujem da ce iko od nas ikada reci da je nasao novcic od Orihalka :)

Treba se držati terminologije koja je prihvaćena u literaturi, tj. u znanosti, odnosno u numizmatici.

Ma nedam se ja zbuniti, samo moram vas razuvjeriti.
Bronza i mesing nisu isto, legura bronze se pravi legirajuci bakar sa olovom u kolicini do 20% stim da se tu jos dodaje zavisnosti od potrebe jos elementi kao sto su: Aluminij, Silicijum, Mangan i Berilijum. Dok je legura Mesinga sacinjena od bakra i cinka u kolicini do 44%, to je iskljucivo dvojna legura. E sad sta su rimljani koristili saznacemo samo znam da u numizmatickoj terminologiji mnogo se cesce cuje bronza a skoro nikada mesing. Sobzirom da su rimljani koristili velike kolicine olova i imali na ovim prostorima rudnike gdje su vadili srebro i olovo mislim da je u pitanju ipak bronza.

Bronza je legura,poznata jos u neolitu, bakra(Cu)(70-90%) i kalaja(Sn)(30-10%).Bronza je metal idealan za pravljenje predmeta metodom livenja,kako vrlo malih tako i veliki.Zbog te osobine koristi se za izradu zvona,gradskih kipova itd.Mesing je legura bakra(Cu)i cinka(Zn) i zuci je od bronze i samog bakra.Mesing je poznat ljudima jos od praistorijskog vremena,jos mnogo prije nego je cink pronadjen.Legura mesinga je pravljena tako sto se bakar zagrijavao zajedno sa jednom rudom zinka tvz.kalamit.Odnosi bakra i cinka u leguri odredjuju i karakteristike samog metale.Tvz.alfa mesing,legura sa manje od 40%cinka,je fleksibilna i pogodna je za obradu metodom hladnog kovanja.Tzv.beta mesing,legura sa 40-45%zinka,moze se kovati samo na vruce.Ovakav mesing je kompaktniji ,tvrdji i otporniji na habanje.Postoji jos i TVZ."bijeli mesing"(sa vise od 45%zinka)ali je on vrlo krt i koristi se za izradu specijalnih predmeta.Mjesanje jos nekih metala u leguru (aluminijum(Al),zelj ezo(Fe),silicijum(Si )i mangan(Mg))mjenja neke fizicke osobine (cvrtocu, otpornost na habanje,otpornost na koroziku ili neke hemijske supstance itd).

:) Ko zna zna ha?Znam jos pokovati i naostriti lopatu. :)

Sta bi na kraju Bronza ili Mesing ?