Vumi's Antika

Vumi's Antika (http://www.vumidet.net/forum/index.php)
-   Zanimljivosti (http://www.vumidet.net/forum/forumdisplay.php?f=24)
-   -   Viminacijum (http://www.vumidet.net/forum/showthread.php?t=600)

acervonec 21.11.2007 21:18

Rammstein, dobar prilog.

Viminacij je tako važan, da stvarno zaslužuje kvalitetna istraživanja i prezentaciju.

Međutim, htio bi komentirati debatu između Bokiiija i Enigme. Mislim da danas nema zemlje u Europi, koja bi dozvoljavala trajan iznos nalaza, otkrivenih na arheološkim iskapanjima. Drugo su primjeri, kad idu predmeti na restauriranje ili studij. To bi trebalo da bude pod strogim uvjetima, ali… Kao što reče Enigma, danas je novac glavni argument, tako da postavlja uvjete onaj, koji daje novac, a ne zakon. Nažalost. Tako je na Balkanu (u Albaniji i Srbiji, verovatno i u Makedoniji i Bugarskoj) a ponekad i u Hrvatskoj (Enigma, od insajdera sam čuo da neki stručnjaci, koji nude „pomoć“ odnose – legalno i ilegalno – i vašu arheologiju). Sličnih težnja je bilo i kod nas, u Sloveniji, ali srećom, naša nalazišta nisu tako zanimljiva kao vaša…

Radi se o neke vrste kulturnom imperijalizmu. Velike, „mudre“ i „važne“ nacije smatraju, da trebaju misliti i odlučivati umjesto „malih“, „neciviliziranih“. Često čuješ komentare tipa: „Oni već dugo znaju za to nalazište, ali nisu znali, kako je važno…“

Uvjeren sam, da većina stranih arheologa još uvijek dolazi sa dobrim namjerama i radi u skladu sa profesionalnom etikom. Mislim, da je suradnja važna i korisna, ali samo kad je stvarno suradnja, a ne diktat.

Da ne budemo kritični samo do arheologa – sami znate, koliko nalazišta se iskapa na crno (stvarno iskapa, s time ne mislim amaterske detektoraše). To je stvarno pljačkanje i uništavanje kulturne baštine.

I na kraju: retke su privatne zbirke, koje traju više od jedne generacije. Gdje će završiti vaši nalazi, kad odlučite (vi ili vaša djeca) da prodate kolekciju? U lokalnom muzeju ili negdje vani…

Pozdrav svima, koji brinete za arheološku baštinu.

kratki 21.11.2007 21:47

Ja se slazem sa tim, da se jedan deo nalaza proda ako nije tako zanimljiv za istoriju ili ako vec nasi muzeji poseduju slicne i iste stvari. I ako se taj novac upotrebi za obnavljanje opreme, finansiranje daljih iskopavanja itd. A ne mogu tolerisati da taj novac pojedinci stave u svoj dzep i da ti isti okrivljuju nas hobi arheologe i tragace kako mi unistavamo sve. Kad kazem ovo "hobi tragace", hteo bih da izuzmem one koji traze samo da bi prodali svoje nalaze. Poznato mi je da je jedan arheolog ovde u Austriji,odkupljivao artefakte i te iste preko noci zakopavao na mestima gde je on vrsio istrazivanja, da bi te predmete kasnije kao pronasao. Lud je taj svet!!!:red_eyes:

acervonec 21.11.2007 22:14

U principu se slazem. Ja bih radio tako: Srbija (ili neka druga zemlja) posudi nalaze, koji ji nisu bitni, inostranom muzeju. Ta skrbi za njih i obavezno jih pokazuje na izlozbi. Tako jih strani strucnjaci mogu studirati, domaci muzeji dobiju novac za projekte, a drzava reklamu.

U ostalom, neki od najvaznijih eksponata Narodnog muzeja iz Beograda su (bili) ove godine na izlozbi u Italiji. Nazalost zbog toga, jer jih zbog katastrofalnih uvjeta u vlastitoj zgradi ne mogu izlagati.

Enigma 21.11.2007 22:37

Citat:

citat od acervonec (Prilog 19201)
Enigma, od insajdera sam čuo da neki stručnjaci, koji nude „pomoć“ odnose – legalno i ilegalno – i vašu arheologiju). .

Istina je ima toga u Hrvatskoj, zanemarivo u odnosu na druge evropske zemlje. Visoka je svijest i među samim kolekcionarima, samo nemojmo pobrkati kolekcionare i mešetare bilo kojeg ranga, njih je bilo i biti će ih, što " profesionalaca " a što amatera. :) :26:

banebeograd 21.11.2007 23:53

Citat:

citat od acervonec (Prilog 19208)
U ostalom, neki od najvaznijih eksponata Narodnog muzeja iz Beograda su (bili) ove godine na izlozbi u Italiji. Nazalost zbog toga, jer jih zbog katastrofalnih uvjeta u vlastitoj zgradi ne mogu izlagati.

ako mislis na predmete koji su pozajmljeni nacionalnom muzeju u adrii, to je uradjeno pre svega radi restauracije predmeta a i ako se dobro secam zbog nekog jubileja rimske imperije koju su oni u muzeju obelezavali a nasi organi kulture izasli su im u susret i za tu priliku pozajmili im nesto od predmeta sa ovih prostora, i izlozba mislim da ce trajati skoro do februara
znaci nije razlog za to uslovi u muzeju , koji usput budi receno nece raditi jos nekoliko godina zbog kompletnog sredjivanja muzeja vec medju muzejska saradnja i dobra volja da se eksponati prikazu i drugima kad vec nije dostupno domacim obozavateljima

acervonec 22.11.2007 12:46

Bane, sa uslovima sam mislio upravo renovaciju, zbog koje je muzej zatvoren (do 2010?). "Katastrofa" je, da glavni nacionalni arheološki muzej nema izložbe - ali to se dešava. I u Ljubljani več nekoliko godina nema stalnog postava, a na zatvorena vrata možeš ponekad naleteti i u Rimu, ili Beču...

Arheolozi u Narodnom muzeju sigurno rade dobro a suradnja je uvjek dobrodošla. Muzej u Adriji je obnovljen, to jim je prva velika izložba, posjeta je dobra, znači sve je ok. njihov naslov: http://www.balkani.it/

pozdrav!

kele 78 23.11.2007 00:23

Za Rammstain
 
Divan prilog ,nemam sta dodati.

bokiii 15.12.2007 12:51

Počela iskopavanja antičkog stadiona u Viminacijumu
14. decembar 2007.

Sadržaj: Carski grad je bio jedan od najvažnijih centara Rimske imperije...



Direktor Viminacijuma dr Miomir Korać potvrdio je postojanje antičkog amfiteatra na tom arheološkom lokalitetu kod Požarevca, zasad jedinog u Srbiji i trećeg za koji se zna na teritoriji bivše Jugoslavije.

Time je potvrđena pretpostavka da se u neposrednoj blizini severnog gradskog zida carskog grada, koji je bio jedan od najvažnijih centara Rimske imperije od sredine 3. do sredine 4. veka, nalazi monumentalna građevina koja je u antici imala funkciju savremnih stadiona. To znači da, posle Hrvatske (Pula) i Makedonije (Stobi), sada i Srbija ima antički amfiteatar koji, kako se nada Korać, može ponovo da ima istu ulogu kao pre skoro 2.000 godina.

Korać je podsetio da je, primenom najsavremenije tehnologije za snimanje iz vazduha i ispitivanje terena, pre više od dve godine utvrđena tačna pozicija amfiteatra, ali su terenska iskopavanja započela tek pre dve sedmice. Arheolozi su u sloju, koji može da se datira u vreme na prelazu iz 3. u 4. vek, otkopali nekoliko redova sedišta građenih od masivnih kamenih blokova, a sporadično su našli tragove mermera, što ukazuje na to da su neki delovi amfiteatra bili obloženi tim skupocenim materijalom.

- Iznenađuje stepen očuvanosti amfiteatra - istakao je Korać i dodao da je već nađeno osam stepenika koji vode u unutrašnjost građevine ispod nivao arene.

To je nagoveštaj da je ispod tribina postojao razvijeni sistem stepeništa kojima se iz podzemnih prostorija ulazilo ili izlazilo iz arene. Korać pretpostavlja da je postojao tunel koji je direktno povezivao carsku palatu s amfiteatrom. Prema saznanjima do kojih se došlo analizom digitalnih modela terena i analizom satelitskih snimaka, u neposrednoj blizini arene nalazio se jedan od monumentalnih objekata koji bi mogao da bude rezidencija u kojoj su

bokiii 15.12.2007 12:51

Počela iskopavanja antičkog stadiona u Viminacijumu
14. decembar 2007.

Sadržaj: Carski grad je bio jedan od najvažnijih centara Rimske imperije...



Direktor Viminacijuma dr Miomir Korać potvrdio je postojanje antičkog amfiteatra na tom arheološkom lokalitetu kod Požarevca, zasad jedinog u Srbiji i trećeg za koji se zna na teritoriji bivše Jugoslavije.

Time je potvrđena pretpostavka da se u neposrednoj blizini severnog gradskog zida carskog grada, koji je bio jedan od najvažnijih centara Rimske imperije od sredine 3. do sredine 4. veka, nalazi monumentalna građevina koja je u antici imala funkciju savremnih stadiona. To znači da, posle Hrvatske (Pula) i Makedonije (Stobi), sada i Srbija ima antički amfiteatar koji, kako se nada Korać, može ponovo da ima istu ulogu kao pre skoro 2.000 godina.

Korać je podsetio da je, primenom najsavremenije tehnologije za snimanje iz vazduha i ispitivanje terena, pre više od dve godine utvrđena tačna pozicija amfiteatra, ali su terenska iskopavanja započela tek pre dve sedmice. Arheolozi su u sloju, koji može da se datira u vreme na prelazu iz 3. u 4. vek, otkopali nekoliko redova sedišta građenih od masivnih kamenih blokova, a sporadično su našli tragove mermera, što ukazuje na to da su neki delovi amfiteatra bili obloženi tim skupocenim materijalom.

- Iznenađuje stepen očuvanosti amfiteatra - istakao je Korać i dodao da je već nađeno osam stepenika koji vode u unutrašnjost građevine ispod nivao arene.

To je nagoveštaj da je ispod tribina postojao razvijeni sistem stepeništa kojima se iz podzemnih prostorija ulazilo ili izlazilo iz arene. Korać pretpostavlja da je postojao tunel koji je direktno povezivao carsku palatu s amfiteatrom. Prema saznanjima do kojih se došlo analizom digitalnih modela terena i analizom satelitskih snimaka, u neposrednoj blizini arene nalazio se jedan od monumentalnih objekata koji bi mogao da bude rezidencija u kojoj su kojoj su odsedali carevi tokom obilaska Limesa i provincije Gornje Mezije.

bokiii 03.01.2008 00:05

Амфитеатар у Виминацијуму
Овај антички објекат могао је да прими између 8.000 и 12.000 посетилаца
Новооткривени амфитеатар
(Фотодокументаци ја „Политике”)

Археолошки тим већ неко време интензивно истражује амфитеатар на археолошком налазишту Виминацијум, једини те врсте на централнобалкан ском простору.
Др Миомир Кораћ, директор пројекта „Виминацијум” и помоћник министра културе, за „Политику” каже да се већ сада знају, на основу примене нових технологија, као што су анализа стереопарова, аеро и сателитских снимака и биофизичких истраживања, димензије овог амфитеатра, иако он заправо још није у целини ископан. Његове димензије су 138 са 125 метара, што значи да је могао да прими између 8.000 и 12.000 посетилаца.

- Имамо дилему да ли је реч о театру или амфитеатру. Геофизика нам не показује баш јасно један његов део. На основу њега ћемо сазнати да ли је тај део био резервисан за глумце односно за оне који су изводили позоришне представе или је то такође било место за гледаоце, истиче др Кораћ.

Према његовим речима, степен очуваности амфитеатра је изузетно висок. Прва седишта се лепо виде, док је и степенишни пролаз који води на галерију такође добро очуван. За изградњу овог античког објекта коришћени су камени блокови.

Амфитеатар не може да буде у потпуности завршен до јесени, како нам објашњава наш саговорник, али ће један његов део сигурно бити до тада оспособљен.

- Желимо да се у овом амбијенту већ на јесен одигра нека лепа позоришна представа и да тако станемо раме уз раме са догађајима какви се дешавају, рецимо, у Верони. Током лета постоји могућност да се управо на овом месту угосте врхунски оперски певачи. У сваком случају, планирамо да овај амфитеатар веома брзо консолидујемо и да га оспособимо за посетиоце који ће у њему уживати заједно са нама, са великим ентузијазмом, објашњава др Миомир Кораћ.

Да подсетимо, Виминацијум, некадашња богата и развијена престоница римске провинције Горње Мезије и војни логор и седиште прослављене Седме Клаудијеве римске легије, налази се надомак Пожаревца, у атару ТЕ „Костолац”. Овај атрактивни археолошки парк свакодневно посећују страни туристи који у овај уснули град долазе бродовима са Дунава удаљеног од овог налазишта три километра. У њему се, између осталог, могу видети изванредне римске терме, највеће на Балкану, маузолеј цара Хостилијана, али и фреске из четвртог века, прави драгуљ овог локалитета.

bokiii 04.01.2008 17:21

Kradeni novčići iz Viminacijuma na aukcijama
Autor: Beta | 03.01.2008 - 14:47

Arheološki lokalitet Viminacijum u Srbiji je poslednjih godina posebno na meti pljačkaša, a novčići koji se nude na prodaju sa tog značajnog nalazišta mogu se stalno iznova videti na internet aukcijama kuće eBay.

Profesor Hans-Markus fon Kanel, upravnik Instituta za arheologiju Univerziteta u Frankfurtu, izjavio je za Betu da je nedavno jedna osoba nudila na prodaju metalni novac iz Viminacijuma, uz napomenu da je do sada prodala već 170.000 komada, da će uskoro tlo na tom nalazištu biti prazno i da će onda i cene da skoče.

Nemački arheolozi procenjuju da je proteklih godina na stotine hiljada metalnih novčića iz rimskog vremena, kao i drugih metalnih predmeta iz arheoloških nalazišta u Srbiji i drugim zemljama zapadnog Balkana i istočne Evrope ilegalno uneto i prodato u Nemačkoj, u drugim zapadnoevropskim zemljama i u SAD.

Omiljeni plen pljačkaša arheoloških iskopina su novčići, delovi kaiševa, ukrasi. Ovi predmeti se lako transportuju i lako nalaze kupce u Nemačkoj i zapadnoj Evropi, i posebno na američkom tržištu gde postoji ogroman broj privatnih kolekcionara, navode stručnjaci.

Da bi se to sprečilo, vlasti u Srbiji, Bugarskoj, Rumuniji moraju da utiču da građani shvate da nije dopustivo da se pljačkaju arheološka nalazišta, jer se, i to je posebno važno, time uništavaju i sopstveni istorijski koreni, rekao je za Betu profesor Hans-Markus fon Kanel.

bokiii 04.04.2008 11:29

Operske arije u Viminacijumu
U planu su i radovi na iskopavanju hipodroma monumentalnih razmera, čija dužina iznosi oko 400 metara. Ovi radovi trebalo bi da otpočnu odmah posle okončanja iskopavanja amfiteatra, prvog i jedinog na teritoriji Srbije

KOSTOLAC - Na antičkom lokalitetu Viminacijum kod Kostolca, pored nastavka radova na iskopavanjima, do kraja godine planira se održavanje brojnih kulturnih manifestacija, u cilju turističkog promovisanja ovog rimskog naselja, koje datira od prvog do sedmog veka nove ere.

- Kao posebno zanimljivo dešavanje, najavio bih gostovanje svetski poznatog tenora Julijusa Besta, zakazano za 29. avgust ove godine. Koncert će biti izveden pred brojnim diplomatskim korom, uz direktan TV prenos koji će se realizovati uz pomoć 12 kamera i dvoja reportažna kola - rekao je pomoćnik ministra kulture i rukovodilac istraživanja Viminacijuma, arheolog Miomir Korać. On je nedavno boravio u Italiji, u kojoj su pokazali spremnost za investiranje u izgradnju „Rimskog puta“, kojim bi se predstavilo kretanje nekadašnjih rimskih imperatora. Put bi bio dužine 600 kilometara i vodio bi od Sirmijuma, preko Beograda i Viminacijuma do Đerdapa.

Osim gradnje „rimskog puta“, u planu su i radovi na iskopavanju antičkog hipodroma monumentalnih razmera, čija dužina iznosi oko 400 metara. Ovi radovi trebalo bi da otpočnu odmah posle okončanja iskopavanja amfiteatra, prvog i jedinog antičkog amfiteatra na teritoriji Srbije, sa preko 12.000 mesta. Finansijsku pomoć u ovom poduhvatu pružio je i američki ambasador Kameron Manter, koji je u septembru prošle godine poklonio 31.200 dolara, namenjenih iskopavanjima i zaštiti amfiteatra. Takođe, u pripremi je izgradnja „Centra Viminacijum“, svojevrsnog naučno-istraživačkog centra, predviđenog za obuku studenata arheologije iz cele Evrope. Ovaj objekat, zamišljen kao rimska carska vila, prostiraće se na površini od oko 2.800 kvadrata. Za njegovu gradnju ove godine iz budžeta Ministarstva kulture izdvojeno je 28 miliona dinara i 35 miliona iz budžeta Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj.

ISELJAVANJE HRAMOVA ZBOG UGLJA

Na Viminacijumu se trenutno odvijaju radovi na premeštanju devet antičkih hramova, jer su otkriveni na delu zemljišta kojim treba da napreduje površinski ugljenokop Privrednog društva „Termoelektrane i kopovi Kostolac“. Pojedini eksponati sa Viminacijuma uskoro će moći da se vide i u Narodnom muzeju u Požarevcu, po okončanju projekta „Rimski put“, za čiju realizaciju je evropska Agencija za rekonstrukciju odobrila 150.000 evra.

VIDEO-NADZOR PROTIV LOPOVA

Ministarstvo kulture krajem prošle godine izdvojilo je 21,9 miliona dinara za ugradnju video-nadzora na svim arheološkim lokalitetima u zemlji, kao i za njihovo međusobno povezivanje i umrežavanje. Zahvaljujući tome, osim uvođenja čuvarskih službi, na Viminacijumu su eksponati zaštićeni i instaliranjem elektronske opreme za praćenje, sa 16 video-kamera, koje ne dozvoljavaju da bilo ko neopaženo uđe na ovaj antički lokalitet.

Zbog dugoročne zaštite Viminacijuma, nedavno je u Ministarstvu kulture predstavljen plan generalne regulacije, koji obuhvata i kulturni, ekonomski i turistički razvoj ovog lokaliteta. Generalna regulacija odvijala bi se u tri faze, od trajne zaštite, preko arhitektonske rekonstrukcije, do izgradnje novih objekata za prateće sadržaje. Ovaj plan predviđa tri mogućnosti budućeg razvoja Viminacijuma. Prva predstavlja njegovo prerastanje u kulturno središte ne samo regiona, već i cele Srbije, dok je druga vezana za formiranje zabavno-rekreativnog centra, u kome bi bila oživljena svakodnevica stanovnika nekadašnjeg rimskog naselja. Treća mogućnost je razvoj Viminacijuma kao poslovno-edukativnog centra, uz izgradnju savremenih objekata, prilagođenih celokupnom ambijentu. Plan generalne regulacije Viminacijuma realizovao bi se u narednih 60 do 80 godina.
Autor:
Agencija SINA

* Dodaj novi komentar
* Verzija za štampu

Srbija - sve vesti:

*
Robijaću, ali neću platiti ni dinara
*
Operske arije u Viminacijumu
*
Da li je narušen sudijski ugled?
*
Opet pali narodni heroji
*
Noćna borba sa pacovima

* Naslovna
* Politika
* Tema
* Društvo
* Ekonomija
* Svet
* Hronika
* Kultura
* Ljudi i događaji


Vrijeme je po ZEV +2. sada je 17:31 sati.

Powered by vBulletin® Verzija 3.8.4
Copyright ©2000 - 2022, Jelsoft Enterprises Ltd.
Powered by vBCMS® 2.7.1 ©2002 - 2022 vbdesigns.de
Vlasnik foruma nije zadužen za zaštitu ovdje unesenih tekstova, slika ili dokumenata.Za sve unesene tekstove, slike i dokumenta odgovaraju sami autori priloga!!! Ako slučajno dođe do kršenja tuđih autorskih i drugih prava, odgovoran je sam autor unesenog priloga, tako da se sam vlasnik foruma oslobađa bilo kakve odgovornosti!!!