Vumi's Antika

Vumi's Antika (http://www.vumidet.net/forum/index.php)
-   Istorija gradova (http://www.vumidet.net/forum/forumdisplay.php?f=140)
-   -   Srem u proslosti (http://www.vumidet.net/forum/showthread.php?t=1787)

Nigrianvs 02.04.2007 23:48

Srem u proslosti
 
Rimske trupe koje su zauzele Srempre nesto vise od dve hiljade godina zatekle su ovde organizovane varvarske mase starih Ilira i Kelta. Izvesni rimski istoricari ostavili su podatke da Iliri i Kelti u mirnoj sibozi,odnosno koegzistenciji,i da njihove odvojene kulture nesmetaju jedna drugoj. U istom naselju se cak i sahranjuje na dva razlicita nacina: Iliri sahranjuju pokojnike u rake a Kelti spaljuju posmrtne ostatke i sahranjuju urne sa pepelom. Interesantna je pojava Kelta na Balkanu i njihovo naseljavanje u Sremu nakon dugih lutalickih ekspedicija.Posle velike etnicke erupcije,koja je imala svoj epicentar na obalama Rajne, keltski migracioni talasi preplavljuju srednju i juznu Evropu noseci s ratnickim duhom inovu,napredniju kulturu gvozdenog doba. jedna avanturisticka ideja odvela je Kelte cak do obala Egejskog mora:verovali su da je Grcka posle smrti Aleksandra Makedonskog toliko oslabila da ce je u jednom naletu osvojiti i opljackati.Proracun je, medjutim, bio sasvim pogresan i Kelti su doziveli strahovit poraz kod Selfa 279. godine stare ere. Od tog, za njih zalosnog datuma, pocinje stalno naseljavanje razbijenih plemena koja vise nemaju daha za nova ratovanja. Na neki, nama nepoznat nacin oni se sporazumevaju sa Ilirima i naseljavaju s njima zajednicki zivot. Jedan veliki deo Kelta vratio se do usca Save u Dunav i naselio Srem. Najduze su se samostalno odrzali Skordici, koje mozemo pratiti i kroz prve vekove nase ere u sklopu rimske drzave. Pre toga vremena, Skordici su prosli kroz dugu fazu borbi sa rimskim trupama, da bi nakraju postali cak saveznici novim osvajacima i ucestvovali u panonskom ratu 12.godine stare ere na strani Rimljana. N osnovu istorijskih podataka i postojecih arheoloskih nalazista najbrojniji su bili Skordici, nastanjeni na sremskom podrucju. Opstanak Skordiska u jednoj etnicki sranoj, ilirskoj sredini, bio je uslovljen njihovim odnosima prema starijem stanovnistvu. Iako su imali promenljive politicke odnose sa Rimljanima, da bi na kraju ipak bili vojnicko pobedjeni, Skordisci su imali neku vrstu svoje autonomije. To dokazuje veoma interesantan i u mnogo cemu jedinstven spomenik, pronadjen kod Novog Slankamena, koji je bio podignut kao nadgrobni kamen na grobu izvesnog Tita Flavija Prokula umrlog u 41. godini zivota. pokojnik je bio zvanicno lice sa funkcijom prvaka (princeps) skordickog plemena. Taj spomenik dokazuje da Skordisci i za vreme rimske okupacije zive i dalje u pleemenskoj zajednici po svojim klanovima i da imaju svoje vodje, odnosno vojne staresine. Po latizovanom imenu Tit Flavije vidimo da prezime Prokul odaje keltsko etnicko poreklo. Keltski elemenat je veoma jak u prvim vekovima nase ere, ali se postepeno prilagodjava novim istorijskim prilikama. Veliki broj pripadnika keltskih plemena odlazi profesionalno u rimsku vojsku, koja je uvek bila dobro placena, dok ostalo stanovnistvo, bilo brze ili sporije, zaboravlja svoj stari jezik i obicaje i do kraja III veka nase ere se potpuno romanizuje. Kelti su ziveli u otvorenim naseljima ili utvrdjenjima (opidima). Otvorena naselja su bila podizana obicno u neposrednoj blizini starijih ilirskih ili su se na njih nadovezivala i tako uticala na mesanje razlicitih kulturnih elemenata. Takav je bio slucaj sa Sirmijumom kojeg Kelti na izvestan nacin urbanizuju jos pre dolaska Rimljana. Postojeci brezuljak Kalvariju pretvaraju u utvrdjenje, sto dokazuju brojni arheoloski tragovi iz tog vremena. Kelti su izvrsili progresivnu ulogu dajuci naseljima stalna imena, pa se oni u neku ruku mogu smatrati i prvim osnivacima gradskih naselja: Sirmium, Taurum 8zemun), vasijana ( kod Donjih Ptrovaca), kornakum (Surduk) itd. Mnoga od tih , vec ucvrscenih imena, prihvatili su Rimljani, izmedju ostalih i Sirmijum, od kojeg je kasnije nastalo ime Srem. Zatvorena naselja (opidumi) podizani su na manjim brezuljcima, obicno onim koji su nastali jos u bronzanom dobu, uz obale Save, Bosuta i Dunava, kao sto su vestacke humke kod Vasice, Hrtkovaca, Slankamena i Krcedina. U takvim utvrdjenim mestima bili su obicno vojno-ekonomski i administrativni centri, opasani kamenim zidovima i zemljanim bedemima sa palisadama. Pojedini opidumi imali su uz bedem i siroki jarak radi zastite. oblik naselja bio je kruzan ili elipsast, radi bolje preglednosti terena sa bedema i jednostavnije odbrane. Uz keltska naselja pruzale su se nekropole, obicno nesto udaljene, da bi se jasno odvojio svet zivih od sveta mrtvih. Cesti su nalazi skeletnih grobova (Sremska Mitrovica, Ruma.Prhovo) sa bogatim inventarom oruzja i ratne opreme. Iz rasutih grobova mogu se dobiti najpotpuniji podatci o ovom malo poznatom i nestalom plemenu.

Nigrianvs 03.04.2007 00:41

Ilirski Ustanak
 
Za stare ratnike Ilire, koji su od pamtiveka naseljavali Srem i citavu Panoniju, zabelezeno je da su ziveli najoskudnije na svetu, ali im po hrabrosti nije bilo ravnih. vekovima oni su se slobodno kretali po svojim sumama i naseljima, dok jednog dana nisu dosle rimske legije. Mocni car Avgust osvajao je svet. Njegove ratnicke zastave leprsale su se vec na stotinama osvojenih gradova, dabi se najzad pojavile i na obalama Save i Dunava. Iliri su bili pokorenei, sto na vojnickom, sto na diplomatskom polju, i izgubili su jedino svoje bogatstvo- slobodu. Rimljani su poceli da krce njihove stoletne sume i da u nedogled pruzaju zloslutne vojnicke ceste. Citava mreza puteva i utvrdjenih logora obavila je teritoriju Srema. Bila je to paukova mreza za pobedjene Ilire. Caru Avgustu, medjutim, drzavne granice bile su jos uvek male. Zeleo je da pokori jos citavu Germaniju i Moravsku, i prodre do srca Evrope. U sestoj godini nove ere, dabi povecao svoju osvajacku vojsku, izvrsio je prisilnu mobilizaciju Ilira. Trebalo je da i oni krenu u daleki svet i proliju krv za svoje ugnjetace. bio je to povod da u Panoniji, spontano i snazno, bukne veliki ustanak cije iskre su munjevito zapalile celu Bosnu i Dalmaciju. Iliri su stvorili ogorcenu koaliciju koja je otpocela borbu na zivot i smrt. Rimski gradjani i trgovci, zateceni u panonskim naseljima, stavljeni su pod osvetnicki noz. Bili su pobijeni i svi vojnici, pohvatani po manjim garnizonima. Naj aktivniji su bili Iliri Breuci, koji su ziveli u zapadnom Sremu, i cije su vodje bili Baton i Pines uspeli da okupe jaku vojsku. U isto vreme ustanak u Bosni predvodili je pleme Dosidijata sa vodjom koji se takodje zvao Baton. Ta dva Batona, ujedinjena u svojim naporima, predstavljali su veliku snagu. Ustanak se toliko rasplamsao da je obuhvatio oko osamsto hiljada ljudi. Ustanici su prodrli do Makedonije i zapretili cak i samoj Italiji. U Rimu je nastalo veliko uzbudjenje. Avgust je sazvao vandredno zasedanje Senata i odrzao dramatican govor: " Ako nepreduzmemo krajnje mere, neprijatelj ce za deset dana biti pred Rimom". To je izazvalo strahovit utisak, sasvim slican onome koji je bio stvorio Hanibal kad je zapretio pred gradskim zidinama pre vise od dva veka. Hitno su u vojsku pozvani svi isluzeni vojnici, a gradjani su drzavi ustupili robove, koji su proglasavani za sposobne ljude i smesta bili regrutovani. Avgustov pastorak Tiberije dobijo je naredjenje da prekine osvajanje Sredje Evrope i dase uputi u Panoniju. Iako je rasplagao velikom uvezbanom vojskom, Tiberije se nije usudjivao da ustanike odmah napadne u otvorenoj borbi. Plasile su ga beskrajne sume i busije, iza kojih su provirivali ustanicki macevi. U prvoj fazi borbe Breuci su zestoko napali Sirmijum, s namerom da Rimljane potpuno izbace iz Srema. Dobro utvrdjeni grad opirao se ilirskim jurisima ali su ga spasle, izgleda u poslednjem trenutku, sveze rimske trupe koje je iz danasnje istocne Srbije doveo vojskovodja Cecina Sever. U svom korpusu on je imao i jaku tracku konjicu, sa rimskim saveznikom Remetalkom. Zahvaljujuci toj konjici, Breuci su odbijeni od Sirmijuma, te su se povukli u brdo Alma-danasnja Fruska gora. Vreme je prolazilo. U trecoj godini borbe glad i bolesti uvukli su se u ilirske logore, zajedno sa prvim sumnjama dase moze izvojevati pobeda nad svetskim carstvom. Rimljani su vestim spletkama stvorili rascep u ustanisckom vodjstvu. Breucki Baton privucen lepim obecanjima, presao je iznenada na rimsku stranu. Njegova izdaja nanela je ustanicima veliki udarac, ali su ga oni u jednoj bitci uhvatili i pogubili. Drugi Baton pruzao je ogorcen otpor, ali je u deveteoj godini nove ere bio prisiljen da polozi oruzje. Rimljani su ga internirali u Ravenu, gde je zavrsio zivot u tamnici. Kad su ga neposredno posle predaje upitali zasto se ilirski narod digao na ustanak, on je odgovorio: " Bi svojim stadima nesaljete pse cuvare i pastire vec vukove". Rimska carska kuca trijumfalno je proslavila pobedu, a dvorski umetnici urezali su u drago kamenje simbolicne ratne scene. Medjutim, jedna stvar nije se dala nikad nadoknaditi: osvajanje Srednje Evrope. Slobodu tih krajeva sacuvali su Iliri.

Nigrianvs 05.04.2007 22:52

Rimski putevi u Sremu
 
Odmah posle osvajanja Panonije,svesni znacaja dobrih puteva,Rimljani su poceli da popravljaju stare i grade nove.Posto podrucje Srema u to vreme nije predstavljalo samostalnu administraticnu celinu, vec je ulazilo u sastav provincije Donje Panonije, to se i mreza rimskih puteva koji su prolazili kroz Srem uklapala u putnu mrezu obeju Panonija. Rimljani su puteve gradili iskljucivo iz vojno strateskih razloga, da bi omogucili brzo prodiranje svojih trupa u bilo koji deo svoje teritorije. Tek tokom vremena ti putevi su stekli i ekonomski znacaj. Osnovna rimska komunikacija, koja je presekla citav Srem od zapada prema istoku, predstavlja deo glavnog puta Rim-Konstantinopolis koji je isao preko balkanskog poluostrva. Drugi po znacaju bio je put uz Dunav, od taurunuma(Zemun) do Murse (Osjek).Od velike vaznosti bio je put koji je spajao Sirmijum sa Banonijom (Banostorom). Osim njih postojao je i jedan put koji je spajao Sirmijum i Gensis. On je isao uz Drinu i vodio je za Bosnu. U Srem je ulazio i put koji je povezivao Sirmijum i Salonu (Split). Naj znacajniji put isao je od Rima preko Akvileje, Emone, Siscije,Cibala,Sirmi juma,Singidunuma i Naisusa ka Konstantinopolisu. On je na svojoj sremskoj deonici prolazio juzno od Sida, zatim severno od Gibaraca, Bacinaca;Kukujevaca, Kuzmina i Martinaca, presecao liniju auto puta Beograd-Zagreb izmedju Martinaca i Lacarka a potom je juznom periferijom Lacarka dolazio do Sirmijuma. Pruzajuci se dalje ka istoku on je prolazio kroz Sasince , zatim juzno od Kraljevaca,a potom severno od Dobrinaca, Donjih Petrovaca i Krnjesevaca i produzavao ka Zemunu kod kojeg je prelazio Savu i napustao Srem. Rimski dunavski put pruzao se uz Dunav u pravcu Novih Banovaca, Surduka i Starog Slankamena. Zatim se odvajao od Dunava i nastavljao juzno od brda Kosevac u pravcu Krcedina i Cortanovaca, priblizno paralelno sa savremenim putem.Od Cortanovaca do Petrovaradina put je najverovatnije opet isao uz Dunav.Deonica puta od Petrovaradina do Nestina, kad je put napustao Srem i nastavljao preko Iloka ka Osjeku,poklapa se sa trasom savremenog puta,tako da je on prolazio pored Sremske Kamenice,Ledinaca,Ra kovca,Beocina,Cerevi ca,Banostora i Suseka.Na ovakav pravac pruzanja trase uticala je topografska situacija terena..na citavom tom sektoru put se nalazio izmedju strme dunavske obale ili vodoplavne doline s jedne i brdovitog venca Fruske gore sa druge strane. Put koji je povezivao Sirmijum Bononijom isao je najverovatnije paralelno sa trasom Sirmijumskog vodovoda, pocevsi od severne kapije Sirmijuma. Tim pravcem put se pruzao sve do Mandjelosa, zatim je dolinom "Ilijasa" isao prema Lezimiru. Severno od njega, rimski put se poklapao sa trasom savremenog puta koji vodi kroz Lezimirski kanjon, i tako isao sve do Svilosa.Od Svilosa put skrece ka Grabovu ,a potom nastavlja zapadnom obalom potoka Tekenisa, gde se uglavnom poklapa sa danasnjim letnjim putem Grabovo-Banostor.On se zavrsava u Banostoru, kod mosta u zapadnom delu sela. O putu Sirmium-Gensis zna se veoma malo. sudeci po najnovijim arheoloskim nalazima(sarkofazima i drukim rimskim gradjevinskim objektima) poklapao se sa sadasnjim putem Mitrovica-Jarak.^Navedeni rimski putevi svakako nisu jedini koji su postojali u Starom veku. Sa pravom se moze pretpostaviti da je mreza puteva bila vise razgranata,prvenstve no na juznom podrucju Srema koje gravitira prema Savi. Buduci daje konstatovano vise rimskih lokaliteta u obalnom pojasu prema Sremskoj Raci moze se smatrati da je jedan put prolazio i tim pravcem. Takodje se opravdano moze zamisliti da je jedan put koji je povezivao Ilok sa glavnim rimskim putem, negde na liniji Berkasovo-Sid-Adasevci, koji je mozda vertikalno presecao Srem do Sremske Race. Lokaliteti u Jarku,Hrtkovcima i Kupinovu ukazuju na mogucnost rimskih puteva uz levu obalu svave. Mnogobrojni rimski lokaliteti otkriveni na juznom podnozju Fruske gore u sirokom rasponu od Sida do Indjije predpostavljaju lokalne puteve koji su povezivali mnogobrojna velika imanja sa glavnim komunikacijama.Putev i su narocito odrzavani i obnavljani, sto dokazuju i pronadjeni miljokazi iz II, III i IV veka. T putevi postojali su i kasnije; njima su prolazile krstaske vojske,zatim Turci,Austrijanci i drugi osvajaci. Za sve do sada konstantovane rimske puteve karakteristicno je da su bili postavljeni na takvim mestima da se iznad njih ili u njihovoj neposrednoj blizini pruzaju i savremene komunikacije, sto ukazuje na veoma racionalan duh rimske drzavne organizacije.

sirmium 05.04.2007 23:23

HA HA HA
Rade nisi vise prosjak, sad si se prolepsao na slici,

Nigrianvs 05.04.2007 23:25

:totlach: :totlach: :totlach: :totlach:

Nigrianvs 06.04.2007 00:07

Tabula Peutengerins
 
Prikažite listu dokumenata (Broj: 1)
crveno obelezeno je Sirmium

sirmium 06.04.2007 13:27

nista se na karti nevidi ni crveno ni zeleno, daj lepsu sliku

Nigrianvs 06.04.2007 15:07

Neznam kako da je smestim ovoliku na forum? ovo je najvece stoje forum dozvolio da stavim inace kod mene se sve lepo vidi.Morao sam daje smanjim dabi stala.

ЛазарС 12.04.2007 08:39

Prikažite listu dokumenata (Broj: 1)
Ta, moram ja mojim komšijama sremcima da pomognem ;)

Stef74 12.04.2007 18:47

Ovde imate celu tabulu
 
http://www.vumidet.net/forum/showthread.php?t=124 4


Vrijeme je po ZEV +2. sada je 13:56 sati.

Powered by vBulletin® Verzija 3.8.4
Copyright ©2000 - 2019, Jelsoft Enterprises Ltd.
Powered by vBCMS® 2.7.1 ©2002 - 2019 vbdesigns.de
Vlasnik foruma nije zadužen za zaštitu ovdje unesenih tekstova, slika ili dokumenata.Za sve unesene tekstove, slike i dokumenta odgovaraju sami autori priloga!!! Ako slučajno dođe do kršenja tuđih autorskih i drugih prava, odgovoran je sam autor unesenog priloga, tako da se sam vlasnik foruma oslobađa bilo kakve odgovornosti!!!