Sirmijumske zlatne poluge
 

SIRMIJUMSKE ZLATNE POLUGE
Pise:Radovan Kovacevic,

Do 1887.godine bile su poznate i sacuvane samo tri zlatne i jedna srebrna poluga sa kovnickom
oznakom grada Rima.Ali pomenute godine doslo je do velikog otkrica u mestu Budze kod Brasova u
Rumuniji.Tom prilikom pronadjeno je cak 15 zlatnih poluga sa kovnickim oznakama Sirmijuma.
Tezina poluga se kretala od 327 do 524 grama,i sve su bile obelezene sa tri pecata:jedan je
sadrzavao imena funkcionera kovnice i kontrolora cistoce zlata,drugi je bio grb grada Sirmijuma
(boginja Fortuna sa oznakom SIRM),a na trecem su bila poprsja trojice careva Gracijana,Valentinij ana
II i Teodosija I Velikog.Poluge se danas cuvaju u trezorima muzeja u Londonu,Parizu,Becu, Budimpesti
i Napulju,gde su dospele trgovinom antikvitetima.
Sirmijumske poluge odaju nam i kolicinu zlata koja je prosla kroz sirmijumsku kovnicu,osnovanu jos u
vreme Marka Aurelija,jer je pronadjen kalup za revers njegovog denara.Izmedju 320. i 326.godine,u
vreme Konstantinovog upravljanja carstvom iz Sirmijuma,u gradskoj kovnici kovan je samo zlatni
novac,i to u dve oficine.
Jedna oficina je imala 56 kovnickih mesta,znaci u Sirmijumu je u tom trenutku bilo 112 kovnicara.Po
racunicama strucnjaka, jedan kovnicar je mogao dnevno da iskuje 1800 komada novca,to govori da je
sirmijumska kovnica izbacivala 201.600 primeraka zlatnih solida.Pomnozimo to sa 6 godina rada i
dobijamo fantasticnu cifru od 441.504.000 solida koji su bili teski u proseku oko 5 grama.Iz pomenute
racunice proizilazi da je u Sirmijumu ,za kovanje novca,utroseno vise od 2.207 tona zlata!!! I to samo
za sest godina,ne racunajuci bronzane i srebrne nominale.I ovaj podatak ide u prilog jedinstvenosti
Sirmijuma na nasim prostorima,a i podatku da je pojedinim imperatorima bilo vaznije da osvoje
Sirmijum i tu dobiju poverenje gradjana i vojske,nego da to urade u Rimu.

Ja zbilja ne znam kud ode sve to zlato, nisam našao niti jedan komad.
Inače ljep prilog, hvala.

Kao da je u zemlju propalo

zlato je uvek bilo na ceni,tako da i u to vreme se kralo ili sklanjalo sto je bolje moguce.

Ih de je... Pa eto ga u dukatima u našim lančićima privescima i ostalom nakitu samo doooooosta razređno i kršteno!!! :D

Kakva je svrha boaz postavljanja istog teksta ispod? :D

De, čoveče smanji malo!
Zlato je u antici bilo veoma, veoma retko. Rimljani i drugi narodi nisu imali tehnologiju da se zlato dobija iz rude. Koristilo se samo čisto, nascentno (prirodno) zlato. Postojao je samo jedan rudnik takvog zlata i to u Španiji (Las Medulas - mesto koje je Unesco zaštitio kao svetsku kulturnu baštinu). Ipak, ono je davalo do četiri tone godišnje. Iscrpljivanjem tog rudnika krajem četvrtog veka nastaje inflacija koja dostiže neviđene razmere u petiom veku, jer nije bilo čvrste podloge. Ostala nalazišta u carstvu (npr. u Dolaucothi u južnom Velsu; dok je bilo zlata dotle su tu i bili Rimljani) su davala mnogo manje zlata i nikada nisu premašivala španski rudnik.
Koliko je zlato bilo dragoceno svedoči podatak da su smeli da ga nose samo članovi carske porodice, a patriciji (plemići) tek od kraja trećeg veka. Njima je bilo dozvoljeno da nose samo jedan komad zlatnog nakita. Zbog toga oni koji nađu, recimo, minđušu nikada ne nađu drugu, jer nje i nema! Drugi komad je nosila sestra ili snaha one kod koje je nađena minđuša.
Zlato u tim količinama ne postoji u antici, pa čak ni u današnje vreme. Borski rudnik je staroj Jugoslaviji davao 30 tona uz pomoć dobre tehnologije koju Rimljani nisu imali. Smanjivanjem procenta zlata u rudi, smanjila se i količina koja je mogla biti prodata na svetskom tržištu i, gle čuda, to mi je nešto poznato, došlo je do raspada zemlje, inflacije koja je bila ipak manja od one iz antičkog perioda, itd.

Ave Avguste, pogrešno pritisnuh, pa obrisah. Sada je u redu.

Da je tacan podatak ovog gospodina nalazi zlatnog novca iz Sirmijuma bi bili relativno cesta pojava, rektko ko moze da se pohvali nalazima aureusa i solidusa rimskih. Sa Justinijanovim solidusima je malo drugacije.

Ma jok. Ja smatram da je skoro sav latni novac starog rima iskirišćen pretopljen. Jer zlato je prelemeiti metal koji je oidgovarao svum anarodima..Samo su srećnici oni koji pronađu pokjedinačan davno izgublen aureus a veoma veoma retki oni koji su pronašli zakopanu ostavu zlatnog novca. Ima jedna priča vezana za ovo a desila se u Sremskoj Mitrovici. Evo citiraću tekst:
За време ископавања темеља за нову сремскомитровач ку робну кућу током лета 1972. године, један радник је, на око 2m дубине ископа, случајно својим ашовом пробио зазидани кожни замотуљак из кога су испала тачно 33 златна римска новчића, вероватно део заборављеног и скривеног блага једне богате сирмијумске породице. 4 пронађена новчића искована за време владавине Констанција II сматрају се најрепрезентативнији м примерцима касноримског доба (4. век) и непроцењиве су вредности. Радник чији је ашов изнео на светлост дана једно од највећих археолошких открића на нашим просторима никада није награђен. Иронично, млади радник, средњошколац, који је хонорарно радио на ископу током распуста, звао се Златенко.