E zato kod tebe pise "neumorni tragac" :) Sutra kupujem pljosku.

Jeste more, neumorni, omatoreli hebivetar. To neumorni mi je Vumi kumovao

Mi se nocu skupimo po nekoliko i u njivu na razmak od 2 metra... cistimo od viska metala njive da bolje radjaju :)

Drzavni vrh definitvno treba da vas dodatno stimulise i nagradi. Niste ni svesni koliko to znaci za poljoprivrednike, jer skoro pa i ne moraju da oru :)

Sve ima svoje prednosti... Kao što neko reče, i inače mi se dešava da se sa detektorom osećam kao kriminalac, a još i noću, kada se rade "sumnjive radnje"...
Išao sam i noću i danju... Noću vam treba i lampa, ili kakvo malo svetlo, ali paleći ga samo privlačite pažnju, dosta je nezgodno, a kao što avgust reče danju na hrpici lako pronađete predmet...
Dan je ipak dan, i najbolje je naći teren u nekoj vuko.ebini i onda lepo i na miru... Što se maskirnih tiče,... nabavio sam i ja maskirne pantalone... kada se isprljate od zemlje na njima se toliko i ne vidi,... a kada vas vide u njima, a imam i extra maskirnu torbu za detektor u koju može i puška da stane, gledaju vas ipak sa podozrenjem...

Desila mi se i simpatična situacija...
Dok je Dunav bio nizak uspeo sam da odvojim u toku dana neka 2 sata... Skoknem do "kameničkog parka" i uz dunav, laganica... Nađem naravno čaure, zrna i kojekakvu municiju. U nekom momentu vidim prilazi mi stariji gospodin, tj. naciljao me, i kada je došao do mene pita: "Kolega?"...
Rekoh: "Ma ne, ja to iz hobija kada uhvatim malo slobodnog vremena, pa izađem na vazduh da prošetam, a i nikad se ne zna šta ću da nađem..." i pokažem mu metkić kompletan što sam pronašao... ispostavi se da je od tetejca, i tu krene priča...
Gospodin je policajac u penziji, voli čovek da šeta, prirodu i lov.
Malo kasnije prilaze još dvojica i u glas "Kolega?"
Mislili su zbog crnog kačketa,... maskirne torbe za detektor,... i da tu tražim neeksplodirana ubojna sredstva...
ajd´ :nahrung00

Meni su glavni problem kvalitetni tereni zagađeni minsko-eksplozivnim sredstvima, ne pamtim kada sam zadnji put mlatarao detektorom po njivama. Ljude rijetko sretnem, tek poneku lisicu, zmijurinu, srnu, divlje prase, a u zadnje vrijeme i vuka. Pogledamo se, ne diramo se i svak ode svojim putem. Važno je uživati i srasti s prirodom, a nalazi su manje važni, ali uvijek se nabasa na nešto kvalitetno u vukoebini. Nalazi su malobrojni ali u odličnoj kvaliteti, osim toga malo je ebenog smeća pa detektor možeš nabrijati do daske. :) :26:

Kada vidim da mi neko prilazi na njivi preventivno stavim asov preko ramena (taman da razmisli da li mu se isplati fizicki obracun). Nikada ne gazim posejano, a pogotovo ako nesto nikne. Detelinu retko i jedino zimi, posle kopanja vratim busen na svoje mesto da se ne primeti, kao u vojsci kad smo vezbali postavljanje mine. Ako me teraju(a to je bilo dva puta do sada) izvinim se i odmah napustim teren. Nocu radim samo kad je zbog mesta danju nemoguce, i ako idem vise od 5 noci zaredom primetio sam da se toliko iscrpim da je to neverovatno, trazim maksimalno po mraku 3 sata jer posle gubim koncetraciju i ne radim kako treba. A mogu da zamislim koliko preskocim samo.