Vumi's Antika

Vumi's Antika (http://www.vumidet.net/forum/index.php)
-   Priče...legende...itd (http://www.vumidet.net/forum/forumdisplay.php?f=112)
-   -   Bogojavljenska vatra (http://www.vumidet.net/forum/showthread.php?t=799)

Vumi 28.01.2006 12:47

Bogojavljenska vatra
 
Mozda neko od vas prepozna mjesto a i naratora i mozda zajedno sa njim rijesi tajne Bogojavljenskih vatri. Inace text je preuzet iz casopisa "Trece oko"




Izgubivsi ko zna koju partiju saha to vece, odgurnuh skoro praznu tablu i rekoh: "Jaci si, nema vise smisla da igramo. A i vreme je da se razilazimo: sutra je Bogojavljenje, moramo ici u crkvu po vodicu". Pokupih figure, spakovah sah u torbu, uzoh baterijsku lampu i kretoh.
"Sedi jos malo da pricamo", rece domacin, koji je to vece bio samo posmatrac, ili kibicer, kako se to u sahovskom terminu kaze. "Lako je tebi Djuro, ti si u svojoj kuci. A i ovima ovde nije daleko, dok meni valja preci preko potoka, a i sneg je veliki. Idem ja polako".
Krenuo sam oko pola jedan u noc. Sneg je polako padao, a vec je prethodnih dana napadao skoro do kolena. Idem prtinom, sneg susti a sah zvecka u torbi. Jos malo pa silazim u potok"Stanojevac"; valjda ga tako zovu po nekom Stanoju koji je ko zna kada tu ziveo. Nize pecine ima prelaz od kamenja, prirodan; uvek se tu moglo preci, sa kamena na kamen, izuzev kada su vodoplavi i velike kise. Nisam palio baterijsku lampu, vidno je bilo iako nije bilo mesecine.
Taman sam bio na Simica guvnu, kako se ta zaravan zvala, kad bacih pogled preko potoka. I, u malom sumarku ugledah veliku vatru! A na samo stotinak metara od mene, iznad tog cuvika, vodila je staza kojom je trebalo da prodjem. Stao sam i gledao u neobican prizor. Nije bilo sumnje, vatra je gorela usred sumarka! Naokolo svuda drvece, vidi se lepo, svaku granu sam mogao prebrojati na hrastovima, pa prazne i nepregledna njive...A samo tu plamti vatra...
Ne mogu reci da mi je bilo svejedno. Bio sam prilicno hrabar i nisam prezao da idem nocu, ali ovo je vec nesto drugo. Stajao sam jedno desetak minuta, a vatra stalno gori istim tempom. Vratim se ponovo nazad, polako i obaziruci se. A i da sam hteo da bezim, ne bih mogao. Sneg bese velik, prtina uska, pa hajde kako se mora.
Dodjoh do kuca ovih mojih partnera sto smo igrali sah, ali oni vec polegali. Svetla pogasena, da vicem- sramota me. Reci ce da sam se uplasio i da ne smem da idem kuci. A vatra se i dalje vidi. Bojim se ako nekoga probudim da ce vatre nestati, pa cu ispasti jos i lazov. Razmisljam sta cu. D aizadjem na seoski put- daleko. Okolo ima skoro tri kilometra, a ovuda je mnogo blize. Postoji jos jedna staza malo nize, ali tuda nema prtine. Sta cu- kud cu, resim- idem ovom kracom stazom. Opravicu ja prtinu. Krenem, sneg preko kolena. Idem polako, sad je nizbrdo i lakse, ali kad budem presao potok moram uzbrdo, uz Bukvak. Stalno gledam onu vatru. Vidi se jos, sad je ukoso, desno od mene. Vec silazim u potok. I dalje je vidim. Resim da pregazim potok. Nisam ukvasio noge, cizme su izdrzale nalete brze vode. Krenem sad uz sumu. Sneg veliki, jedva idem, a hteo bi sto pre da izadjem na put, koji vodi pored moje kuce. Uspelo mi je pored velikog napora. Sad mi je kuca blizu, a i snega nema na putu, razgrnut je.
Kada sam dosao kuci bilo je dva sata po ponoci. Otac je cuo kad sam dosao. Izadje iz kuce i odmah poce da me prekoreva sto sam se toliko zadrzao. Nije mogao da spava, veli, plaseci se da me ne zaveje sneg.
Kada sam mu rekao sta sam video, tek onda me stade grediti: "Znas li ti da si mogao nastradati na si isao na tu vatru. Nocu svasta ima".
Dok sam se, onako mokar i znojav, presvlacio, upita me malo blaze gde sam video vatru. Odgovorih mu. Zamisli se, pa rece: "Ko zna sta je to. Sutra je Bogojavljenje; moguce je i da je neko nekad tu nesto zakopao".
"A sta je zakopao?" upitah ga.
"Mozda zlato il tako nesto vredno. Vidi sutra kad ustanes ima li kakve oznake ili garezi".
Ujutru uzmem pusku i toboz podjem u lov. Dodjoh tamo, ali nikakve prtine, niti znaka da je neko palio vatru nije bilo.
Kasnije sam to bas pratio: na vise mesta uoci Bogojavljenja sam video plamen na nekim mestima- samo blesne i nestane, a na nekom, bogami, i duze traje. Nisam vatri nikada bio toliko blizu kao ovaj put, a nisam ni pokusavao da trazim bilo sta jer na tom mestu, sem drveca, niceg drugog nije ni bilo. I sada cekam noc uoci Bogojavljenja jer znam, videce se opet negde vatra, ali to me danas samo zabavlja kao neki prirodni fenomen. Mozda sam se onda, pre tridesetak godina, uzalud uplasio?

Ljubisa Ilic
"Trece oko"


Vrijeme je po ZEV +2. sada je 06:19 sati.

Powered by vBulletin® Verzija 3.8.4
Copyright ©2000 - 2022, Jelsoft Enterprises Ltd.
Powered by vBCMS® 2.7.1 ©2002 - 2022 vbdesigns.de
Vlasnik foruma nije zadužen za zaštitu ovdje unesenih tekstova, slika ili dokumenata.Za sve unesene tekstove, slike i dokumenta odgovaraju sami autori priloga!!! Ako slučajno dođe do kršenja tuđih autorskih i drugih prava, odgovoran je sam autor unesenog priloga, tako da se sam vlasnik foruma oslobađa bilo kakve odgovornosti!!!