Horeum Margi
Mnogi Ćupričani prekopali podrume u potrazi za blagom
Zlatna groznica u Ćupriji
Autor: | 04.11.2007 - 00:05
Kao horde divljih azijskih plemena, koje su pre 17. vekova sravnile sa zemljom drevni rimski grad Horeum Mardi, na čijim se ostacima nalazi centar današnje Ćuprije, stotine divljih arheologa u potrazi za legendom o zakopanom blagu zlata i dragulja velike vrednosti pohode razvaline u centru tog grada i njegovoj okolini pored Velike Morave.
Naoružani najskupljim detektorima metala, čija je cena oko 25.000 evra i bez straha, a pod okriljem noći, kopaju na raznim lokacijama. Nisu retki slučajevi da su mnogobrojni Ćuprićani prekopali svoje podrume i pronašli vredne predmete, svedočanstvo života na tim prostorima. Prilikom kopanja temelja za kuće ili komunalnu infrastrukturu u Ćuriji uvek se na svetlost dana pojave antički predmeti.
- Postoji fama da je u Horeum Mardiu bila kovnica novca, te otuda idu i priče o zakopanom blagu. Nažalost moram da razočaram mnogobrojne amatere arheologe ili divlje kopače, koji bi želeli preko noći da dođu do ogromog bogatstva. U Horeum Mardiu nikada nije bila kovnica novca. Taj grad bio je veoma važan i imao status municpiuma, odnosno određenu samostalnost. Pretpostavlja se da ovde bila radionica za popravku štitova ili možda čak radionica štitova, to zaključujemo iz raznih pisanih nalaza uklesanih u kamenu. Blago za koje većina ljudi misli da su zlatnici i srebrnjaci ne verujem da postoji na prostoru Horeum Mardia - ističe kustos ćuprijskog muzeja "Horeum Mardia - Ravno" Danica Milošević Jović.
Najveće vrednosti Horeum Mardia trenutno su nedostupne za stručnu i širu javnost, jer se praktično ceo vojni logor i tadašnji grad nalaze ispod objekta Vojske Srbije na prostoru od sedam hektara.
- Najveće blago za arheologe i širu javnost bilo bi otkrivanje celog gradskog kompleksa, kao i snimanje prostora Horeum Mardia. Tada bi mogli da lociramo hramove, forum, baziliku, kapije grada i ulice. Pretpostavlja se da je Horeum Mardi imao oko 5.000 stanovnika, uglavnom vojnika legionara, i bio je najvei rimski grad između Viminacijuma, današnjeg Kostolca, i Naisusa, odnosno Niša. Pošto je u gradu bilo vojno utvrđenje, pretpostavlja se da su imali hramove posvećene bogovima rata Marsu, kao i vrhovnom bogu Jupiteru, a možda i nekom lokalnom božanstvu. Kada se dislocira kasarna, vojske i generacije arheologa imaće posla na ovom području, objašnjava Danica Milošević Jović.
Ona, inače, veruje da je većina vrednih predmeta izgubljena za našu javnost, pre i posle rasformiranja muzeja 1972. godine u Ćupriji i da su predmeti koji su bili u postavci uglavnom su nestali. Ono što je vrednije ili moglo da stane u džepove to je uglavnom odneto, kaže Danica Jović.
Horeum Mardi
Naselje su podigli Rimljani u 1. veku nove ere. Utvrđeno je da su ga činile građevine od čvrstog materijala, a gabariti utvrđenja bili su 370 sa 450 metara. Tu je bila smešten deo legije 7. Kladuija. Sam Naziv Horeum Mardi se prevodi kao "Žitnica Morave". Pretpostavlja se da su ovde bili ambari za smeštaj žita i povrća za snabdevanje legija na Dunavu.
|
