Primena tehnologije lepljenog lameliranog drveta u zaštiti i prezentaciji Viminacijuma

Za pokrivanje objekata na Viminacijumu korišćene su konstrukcije od lepljenog lameliranog drveta. Pokriveni su objekti Porta pretorija, terme i mauzolej. Lepljeno lamelirano drvo je gradjevinski materijal, dobijen spajanjem tankih drvenih lamela (dasaka, talpi), podjednake širine, odredjenim vrstama lepila. Najčešće predstavlja štapasti element konstrukcije, praktično neograničenih dimenzija poprečnog preseka i dužine. Ovako dobijeni materijal ima mehaničke karakteristike ujednačenije od mehaničkih karakteristika masivnog drveta - materijala od koga je lepljeno lamelirano drvo nastalo. Lepilo koje se koristi pri izradi ima čvrstoću veću od čvrstoće drveta i trajno osigurava vezu izmedju dve susedne lamele. Lepila se rade na bazi fenol-formaldehida, rezorcin-formaldehida, melamin-formaldehida, urea-formaldehida i epoksi-smole. Izbor vrsta lepila mora da bude veoma precizan, u zavisnosti od uslova u kojima se konstruktivni sistem koristi, jer u uslovima gde drvo dostiže vlažnost veću od 15%, upotreba urea-formaldehidnih lepila može biti opasna.
Izrada elemenata konstruktivnog sklopa ili cele konstrukcije arhitektonskih objekata je strogo kontrolisan tehnološki postupak. Odvija se u fabrikama lepljenih konstrukcija, tako da su elementi od lepljenog lameliranog drveta industrijski proizvod standardnog kvaliteta. Takvo drvo, koje ima odlike dobrog masivnog materijala i sasvim nove dimenzije, može se upotrebiti pri realizaciji savremeno koncipiranih objekata različite namene sa mnogo uspeha. Karakteristike ovog materijala odgovaraju potrebama zaštite arheoloških objekata, jer materijal nije podložan uticaju agresivne sredine - uticaju vlage, gljivica i insekata, a pri povišenoj temperaturi ne dolazi do raslojavanja nosača.
LEGIJA GODINA DOLASKA OBLAST IZ KOJE JE LEGIJA DOŠLA U PROVINCIJU GODINA ODLASKA OBLAST U KOJU JE LEGIJA OTIŠLA

Legio IV Scythica došla najverovatnije 23.g.n.e. Prvobitno u sastavu provincije Makedonije, u Meziju došla iz Dardanije cca 49.g.n.e. Premeštena sa Dunava na Rajnu.
Legio V Macedonica došla najverovatnije 23.g.n.e. Prvobitno u sastavu provincije Makedonije, u Meziju došla iz Dardanije cca 49.g.n.e. Prebačena u Siriju.
Legio VIII Augusta cca 44.g.n.e. Prebačena iz Mezije u Panoniju 69.g.n.e. Posle učešća u gradjanskom ratu premeštena u Germaniju.
Legio VII Claudia verovatno 62.g.n.e. Premeštena iz Dalmacije u Meziju - ostaje u ovoj Provinciji do kraja antike sa stalnim logorom u Viminacijumu.
Legio III Gallica 68.g.n.e. Zbog učestalih varvarskih napada na granicu, prebačena u Meziju sa Istoka 69.g.n.e. Po okončanju gradjanskog rata, prebačena u Siriju.
Legio VI Ferrata 69.g.n.e. Na putu iz Sirije u Italiju potukla je varvare na dunavskom limesu 69.g.n.e. Nastavila je put u Italiju.
Legio V Alaudae posle 69.g.n.e. Po završetku gradjanskog rata, upućena iz Germanije u Meziju. Potpuno uništena u ratu sa Dačanima.
Legio I Italica posle 69.g.n.e. Po završetku gradjanskog rata, upućena iz Germanije u Meziju 86.g.n.e. Podelom provincija na Gornju i Donju, legija postaje deo stalne posade Donje Mezije.
Legio V Macedonica posle 69.g.n.e. vraća se sa Istoka u Meziju 86.g.n.e. Podelom provincija na Gornju i Donju, legija postaje deo stalne posade Donje Mezije.
Legio IV Flavia 86.g.n.e. Prebačena iz Dalmacije - ostaje u Gornjoj Meziji do kraja antike sa stalnim logorom, najpre u Viminacijumu a zatim u Singidunumu.

Kraj.
Napomenuo bih da gore navedeni prilozo pod brojem 3,4,5,6,7, pripadaju oficijelnom sajtu .http://www.viminacium.org.yu/index_html?language=srpski

3D panorame

http://www.viminacium.org.yu/Viminac.../show_big.html
http://www.viminacium.org.yu/Viminac.../show_big.html
http://www.viminacium.org.yu/Viminac.../show_big.html