KRAMPOM PO - ISTORIJI (2)


Vandali na Kosmetu
12. decembar 2005


Pišu: S. Tasić i S. Dukić

IAKO "roba" cirkuliše između država, policija ne može ništa da uradi ako predmet koji se prodaje nije zaveden i katalogiziran, i ne zna mu se poreklo - kaže istoričar umetnosti Nikola Kusovac.

Kusovac tvrdi da ni Interpol tu nije od velike pomoći, jer su oni zainteresovani kada nešto treba da se vrati njima, na zapad, a pretpostavlja da u Srbiji, kada je obrnuto, ne trude se mnogo.

- Povremeno se zainteresuju za neki naš problem, ali na tom interesovanju sve ostane, jer da ih zaista zanima, bolje bi pazili na ono što se dešava na Kosovu, a tamo je sada, očigledno, pravo mesto za pljačku - kaže Kusovac. - Sve to što se radi našim spomenicima na Kosovu, radi se u prisustvu međunarodnih posmatrača. Logično je pomisliti da su upravo oni i zaduženi da sve to organizuju, a da su Šiptari samo izvođači radova. Pa kako je moguće da je sve što je postradalo - postradalo od 1999. do 2004. godine, i to u prisustvu međunarodnih vlasti.

Kusovac kaže da je očigledno da su međunarodne vlasti umešane u sve to što se radi na Kosovu.

- Ne pevaju oni samo pesmice, ne bave se samo repovanjem, očigledno je da nešto od svega onoga što je izvučeno iz srpskih svetinja nose kući kao suvenire - kaže naš sagovornik. - Teško je reći da li će jednog dana to da bude vraćeno. Plašim se da je blago na Kosovu prepušteno zlotvorima i njihovoj dobroj volji, a od zlotvora očekivati dobru volju, ne bi bilo pametno.

Kusovac kaže da je jedini način zaštite kulturnog materijala na Kosovu, da naši zavodi koji su ranije imali potpun uvid u bogatstvo riznica, publikuju taj materijal.

- Znam da imamo dobro ******** dečansku, pećku, gračaničku i druge riznice. Taj materijal treba da se objavi preko svih svetskih organizacija i Interpola, da se zna, ako se negde pojavi, da je ukradeno sa Kosova - objašnjava Kusovac. - Nažalost, mi imamo ******** najveće riznice, a sada je stradalo i ono što se nalazi u parohijalnim crkvama, u malim zabačenim manastirima. To je porušeno, popaljeno, razneto. Tu je bilo i crkvenih sasuda i drugih predmeta, tačno se znalo ko je od srednjovekovne vlaste poklonio krst, zvono, kandilo... To sigurno nije izgorelo, sadase nudi negde u Evropi, baš kao što se na evropskoj crnoj berzi pojavljivalo srpsko kulturno blago opljačkano u Pakracu.
Iz Srbije u Evropu odlazi nezaštićeno blago, pronađeno na terenu. Muzeji su retko na meti pljačkaša, jer, jednostavno, predmeti koji su zvanično zavedeni i katalogizirani, teško mogu da nađu kupca. Ipak, Narodni muzej u Požarevcu, na primer, više puta je pljačkan, a poslednji put 1994. godine, i to izuzetno blago do danas nije nađeno.

Narodni muzej u Požarevcu pokriva veliku teritoriju, ukupno osam opština, koje su bogate kulturno-istorijskim spomenicima i arheološkim lokalitetima. Požarevački muzej, osnovan 1896, spada u red najznačajnijih i najbogatijih muzeja u Srbiji.

- Prva velika pljačka desila se 1989. godine. Tada je veći deo predmeta vraćen, ali nešto, ipak, nikada nije nađeno - priča arheolog Dragana Spasić-Đurić, kustos požarevačkog muzeja. - Druga krađa usledila je 1994. godine. Tada su ukradeni isti oni predmeti koji su vraćeni posle prve pljačke. To govori da je pljačka naručena i da su naručioci tačno znali šta žele.

Nestala je čitava kolekcija bronzane plastike, kolekcija antičkog prstenja, zlatni nakit, antički novac... Bronzana kolekcija koja je 1989. ukradena pa vraćena, očigledno je 1994. nestala zauvek.

- Vrednost ukradenih predmeta je ogromna - kaže gospođa Spasić-Đurić. - Ako govorimo o novcu, u pitanju je nekoliko miliona evra, ali za nas arheologe i muzeologe mnogo je važnija ona druga, jedina validna, kulturno-istorijska vrednost. Kao što sam rekla, radi se o čitavim kolekcijama bronzane plastike, srebrnog i zlatnog nakita, o jedinstvenoj kolekciji olovnih ikona značajnoj za proučavanje kultova na teritoriji Viminacijuma. Jasno je da je ta vrednost neprocenjiva.

Među izuzetnim arheološkim lokalitetima koje pokriva muzej, najveći je svakako antički grad Viminacijum kod današnjeg Kostolca. Viminacijum je poznat široj javnosti, jer je u literaturu ušao još krajem 19. veka, kada su zabeležene i prve pljačke i uništavanja nalazišta.