KRAMPOM PO - ISTORIJI (11)


Prevara sa potpisom
21. decembar 2005


Pišu: S. Tasić i S. Dukić

FALSIFIKOVANjE dela poznatih umetnika i arheoloških predmeta posebna je oblast kojom se bavi tzv. umetnička mafija. Mnogo je ljudi koji zbog neznanja nasedaju prevarantima i daju mnogo novca da bi imali antički novčić ili sliku Petra Lubarde ili čak Pikasa, a u stvari u kuću donesu nešto što nema nikakvu vrednost.

Istoričar umetnosti Nikola Kusovac, penzionisani kustos Narodnog muzeja u Beogradu, danas u galeriji Etnografskog muzeja u Beogradu procenjuje umetnička dela i daje savete ljubiteljima likovne umetnosti. Kao čovek u, što bi se reklo, centru zbivanja, Kusovac svedoči o poplavi falsifikovanih umetničkih dela.

- Najčešće su to grube, rđave kopije, odnosno falsifikati. Da su to prave zvanične kopije ne bi bilo problema, jer svaka stručno urađena kopija koja ima sertifikat ima svoju vrednost, zna se tačno koliko košta kvadratni metar kopije, i logično je da ljudi koji ne mogu sebi da priušte kapitalno delo, žele da imaju bar kopiju slike koja im se dopada - priča Kusovac.

Falsifikat je, međutim, nešto čemu je cilj prevara.

- Nezajažljivost ljudska je velika, pa zato prevaranti pokušavaju, najčešće uz grdne pečate, zapise, ceduljice, izmišljene priče, da zasene onoga kojem žele da prodaju takvu robu - kaže Kusovac.

Prema njegovim rečima, iza nastanka falsifikovanih umetničkih dela doskora su stajali "poluuki" ili neuki ljudi, ali u poslednje vreme, sve je više dobrih falsifikata - lažnih slika Petra Lubarde, Nikole Graovca, Petra Konjovića... koje, očigledno, rade školovani slikari.

- Petar Lubarda je poslednjih godina života slikao industrijskim lakovima na lesonitu. Ti se lakovi relativno brzo suše, a falsifikatori još dodatno povećaju temperaturu sušenja koristeći rernu na primer, i tako boja dobije čvrstinu koju bi imala da je slika naslikana pre mnogo godina. Još kada to uradi dobar majstor koji ume da pročita i prenese Lubardin način građenja slike, onda dobijate takav falsifikat koji je teško razlikovati od originala. Tu prevaru može da otkrije samo stručnjak - objašnjava Kusovac.

Slično je i kada se radi o slikama Petra Konjovića ili Nikole Graovca, dakle ekspresionistima, kako kaže Kusovac, ljudima koji su radili spontano, od prve.

- Često su falsifikovane i slike Peđe Milosavljevića, naročito akvareli - priča Kusovac. - Iz njegovog ateljea je izašlo puno papira sa njegovim pečatima, koji su posle njegove smrti zloupotrebljeni. Zato i danas treba biti oprezan kada se pojave akvareli Peđe Milosavljevića datirani na 1965, 1966. ili 1967. godinu.
U POSLEDNjE vreme, falsifikatori pribegavaju metodi koju Kusovac smatra najopasnijom u toj oblasti. Iako to nije falsifikat u pravom smislu, jeste prevara. Prema njegovim rečima, veoma obrazovani ljudi, istoričari umetnosti ili likovni umetnici, koji umeju da prepoznaju umetnička dela, nađu sliku nekog osrednjeg majstora sa početka 20. veka, na primer, i na nju dodaju potpis poznatog umetnika iz istog perioda.

- Oni prepoznaju sliku koja podseća na dela naših značajnih umetnika poput Nadežde Petrović, Koste Miličevića, Milana Milovanovića... i samo dodaju potpis. Tako dobijete sliku koja jeste iz određenog perioda, jeste originalno delo, ali je potpis lažan. Za otkrivanje takve podvale potrebna je izuzetno stručna ekspertiza - kaže Kusovac. - Srećom, postoje uređaji kojima takva podvala može da se otkrije. Uz pomoć ultraljubičaste lampe otkriva se sve što je naknadno stavljeno na platno, a uz pomoć infracrvene sve što je brisano. Tako se otkriva da li je brisan potpis i stavljen novi, mada su se pojedini falsifikatori u poslednje vreme izveštili, pa umeju da prevare i te uređaje.

Organizacija u falsifikatorskom poslu, prema Nikoli Kusovcu, postoji. On kaže da je siguran da je nekoliko slikara iz Beograda svoje veliko znanje i umeće stavilo u službu ljudi sa one strane zakona, i da bi policija trebalo malo više time da se pozabavi. Kusovac, ipak, objašnjava da ta organizacija u likovnoj oblasti nije toliko izražena kao što je to slučaj sa arheologijom. Njegove reči potvrdili su i arheolozi Dragana Spasić-Đurić, kustos Narodnog muzeja u Požarevcu, i dr Miloje Vasić, direktor Arheološkog instituta SANU.

PREVARILI MIRU
JEDNOM prilikom Mira Marković je dobila na poklon sliku Nadežde Petrović. Kao izuzetno vredno delo, ona ju je dala Direkciji JUL-a. Ljudi iz Direkcije doneli su odmah sliku kod Nikole Kusovca na procenu.

- Došli su da me pitaju koliko slika vredi i ja sam im odgovorio da ne vredi ništa, jer je falsifikat - priča Kusovac. - Ljudi su bili zaprepašćeni kako se neko usudio da prevari drugaricu Miru Marković.
(KRAJ)