Mnogi Negotinci i Kladovljani su se saznavsi da bi u okviru predstojece akcije Dunava kroz jugoslaviju,osim ostataka mostova trebalo da budu izvadjene i olupine nemackih ratnih brodova,potopljenih krajem 1944.godine,setili horor prica iz Drugog svetskog rata.
Uklanjane olupina znacilo bi sigurnu plovidbu ka predvodnici HE"Djerdap ",ali i eventualnu potvrdu price koju istorija nikada nije zabelezila-da je plava reka gotovo 60 godina grobnica citave jedne bolnice sa nemackim ranjenicima.
General Valter fon Stetner je izmedju 28. i 30. septembra 1944g,videvsi da je nemacka ratna flota pri povlacenju iz Dunava,tacnije Crnog mora,potpuno opkoljena,naredio potapanje 240 brodova u pomenutim lukama.O ovom dogadjaju je 1945.g u sovetskom casopisu "Kransflotec"("Crven i mornar") pisao i Josip Broz Tito.
Medjutim svedoci ovog dogadjaja medju kojima je bio i Jovan Kracanovic svojevremeno je ispricao da je jedan od potopljenih brodova bila bolnica sa ranjenicima.Nemci su tada u Prahovu imali svoju bolnicu s laksim ranjenicima.One teze smestali su u brod-bolnicu.
Kad je pocelo potapanje,na sredinu reke odvezen je i brod sa ranjenicima.
Culi su se stravicni jauci.
Ne od bolakoji su ranjenici osecali,vec od straha,jer su ocito znali kakvu im sudbinu namenili njihovi rarni drugovi.
A oni su bez imalo osecanja opasali brod dinamitom i to sa oba boka.Zapomaganje i krici su se culi sve dok je brod tonuo.
Nemacki vojnici su na obali stajali pognutih glava-secao se stari Kracanovic.
Dugo nije mogao da zaboravi ni tu stravicnu sliku.Alasi u Dunavu prepricavaju da u ribarskim mrezama i danas izvlace dinamit.
O ovome su solidarno cutali i Nemci i crveno armejci,ali i jugoslovenski partizani koji su 1947 u ucestvovali u vadjenju olupina.
Vadjenje olupina sa dna Dunava,koje je jos tada zapocelo,sve do danas nije privedeno kraju.Sto se tice strasne price o bolnici na dnu reke,a koju istorija nije zabelezila,vec decenijama je prepustena onima koji su u njoj ucestvovali.Ocito da su zeleli da je zaborave.
iz arhive Glas javnosti 1999.g