Beograd
Rediteljka Dijana Milošević priča o skrivenoj istoriji Beograda
Tajne grada su svuda oko nas
Autor: Nataša Korlat | 09.08.2007 - 10:48


Za vreme Turaka zvao se Breg za razmišljanje. Italijani su mu dali ime Alba Greka. Zvali su ga i Sedmovrh, jer je bio okružen sa sedam brda, a jedno vreme nosio je naziv Singidunum. Iako je često menjao svoje ime, Beograd je oduvek bio kosmopolitski grad. Gradili su ga Mađari, Rusi, Austrijanci, Nemci, Cincari, pa i Albanci.
- Beograd je sačinjen od ljudi iz svih krajeva sveta. Najznačajnije građevine projektovali su ruski arhitekti. Srpski balet je stvorila Ruskinja, Nina Kirsanova, a jedan ruski arhitekta projektovao enterijer naše Skupštine - priča Dijana Milošević, reditelj predstave Dah teatra „Traženje grada“, koja je ovom predstavom, izvedenoj na ruševinama biblioteke, želela da ukaže na skrivenu istoriju Beograda. Za nju je upravo ova biblioteka bila mali centar kosmopolitizma, jer su njoj tada nalazilo preko sto hiljada domaćih i stranih spisa, blago jedne civilizacije.
- Mnogo turista ovde dolazi sa mapama. Šteta je što osim platna koji podseća na bombardovanje 6. aprila 1941. godine, kad je biblioteka i porušena, ne postoji ništa osim ruševina. Predstavom smo želeli da ukažemo na važnost pamćenja i prekinute duhovne veze kroz fizičko uništavanje biblioteke. Žalosno je što se iz budžeta izdvaja tako malo novca za kulturu, a upravo nas je ona i 90-tih godina, u vreme najveće izolacije držala na svetskoj mapi. Tako je i danas. Zahvaljujući njoj Beograd je prirodni centar ovog regiona - kaže Dijana.

Potok u Skadarliji
Malo Beograđana zna da je na Vračaru podignut prvi budistički hram u Evropi, tridesetih godina prošlog veka, a srušen je 1944. kad je oslobađan Beograd. I danas ovde postoje katolička i pravoslavna crkva, kao i džamija, koja je u 19. veku na kratko bila pretvorena u crkvu, kao neka vrsta odmazde Turcima. Na mestu današnjeg Etnografskog muzeja nekada je bila zgrada berze, a Narodni muzej je bio srpska banka. Stambol kapija, na kojoj su se izvršavale egzekucije, danas je pešački prelaz kod Narodnog pozorišta.
- Nije slučajno što i danas sa ovog mesta kreću skoro svi politički protesti. Možda ima simbolike i u tome što je na mestu Etnografskog muzeja bila berza. Da li to znači da je ipak razvoj umetnosti neizostavno povezan sa novcem - dodaje poznata rediteljka.
Na Kosančićev venac dolazili su trgovci i zanatlije iz svih krajeva sveta. Ovde su imali svoje radnje i otuda su mnoge ulice u ovom delu grada dobile nazive nekih gradova iz okruženja. Tako ovde imamo Dubrovačku, Zadarsku, Lošinjsku... Iako su Jevreji ostavili snažan kulturni pečat u Beogradu i podigli Dorćol, od njih je ostala samo Jevrejska ulica i kulturni centar.
Srpska prestonica je jedan od retkih gradova koji leži na dve reke. To je ono što posebno fascinira strance. Ipak, malo koji Beograđanin zna da se ceo grad i danas nalazi na vodi.
- Skadarskom ulicom je nekad tekao potok, mala reka, a i danas ima mnogo podzemnih voda. Osim toga, postoji ceo sistem podzemnih prolaza, na Kalemegdanu, ispod porušene biblioteke... Grad je nastao u vreme Rimljana, koji su upravo zbog svog položaja i beogradskih reka ovde podigli svoje prve utvrde - priča Dijana i dodaje da je jako bitno da se delovi grada koji imaju značajnu istorijsku ulogu obeleže, pa bi na taj način Beograđani mnogo više znali o svojoj istoriji.

Ime glavne ulice
Sa svojom ekipom iz Dah teatra, Dijana je intervjuisala Beograđane, a pitanje je bilo „kako se zove glavna ulica u Beogradu“. Rezultati su bili poražavajući.
- Sugrađani su davali potpuno različite odgovore. Neki nisu umeli da odgovore na ovo pitanje. Za one najstarije, to je bila Ulica maršala Tita. Za neke je bila Ulica srpskih Vladara, a bilo je i onih Beograđana koji su dali ispravan odgovor - Ulica kralja Milana. Rezultati naše ankete ne govore o neobrazovanosti sugrađana, već o političkoj i društvenoj situaciji kod nas - priča Dijana. Ona podseća da se i danas stranci oduševljavaju kulturnim životom Beograda. Oduševljava ih Bitef, Fest, SKC, u koji su nekad dolazili svi veliki svetski poznati vizuelni umetnici. Za njih postoje dva Beograda: onaj leti i onaj zimi.
- Leti je božanstven. Beograd je tada živ, radostan, sa puno ljudi na ulicama. Na svakom koraku po neki kulturni događaj. Zimi je siv i hladan, grad u kome je mnogo teže naći „džepove“ u kojima se ljudi mogu osećati prijatno - ističe Dijana.

Predstave u autobusima
Osim predstave „Traženje grada“ na ruševinama biblioteke, Dijana Milošević sa svojom ekipom planira da nastavi sa predstavom „Nevidljivi grad“ i to po autobusima u Subotici, Vranju, Nišu, Leskovcu... Ova predstava već je prikazana u autobusu 26 u Beogradu, a predstavlja jedan performans koji podseća sugrađane na ljude i istorijska dešavanja važna za Beograd.

Promene vidljive na svakom ćošku
- U odnosu na period pre 2001. godine grad je znatno lepši. Za vreme
ratova, Beograd je bio ružan, siv i zapušten. Promene su vidljive na svakom ćošku. Dovoljno je pogledati Adu ili Kalemegdan. Ukoliko Grad obrati pažnju na nešto, to može da izgleda fascinantno. Beograd se približava slici evropskih gradova, a i mi kao stanovnici moramo da vodimo računa o njemu - kaže Dijana Milošević.

Njujork nema što i Beograd
- Strance fasciniraju splavovi, jer njih baš i nemaju priliku da vide van Beograda. Na samo 15 minuta od centra grada može se stići do nekog dobrog restorana ili kafića na vodi. Slično je i sa Adom. Njima je neverovatno da se Beograđani mogu kupati na rekama. Tako nije u drugim svetskim metropolama. Na primer, Njujorčani ne mogu ni zamisliti da se kupaju na Hadson riveru. Beograd i Njujork imaju sličan duh i nisam jedina koja tako misli. Stanovnici oba grada su otvoreni, žive na ulicama i pružaju ruke svakom ko u njega dođe - kaže Dijana.