|
Veoma interesantno
Vranje bogato kolekcijom rimskih novčića
Njive prepune blaga plemena Deroni
VESELIN PEŠIĆ | 26. 02. 2010. - 11:20h | Komentara: 0
Vranje - Konzervacija i obrada takozvane pribojske ostave rimskog novca denara, jedan je od značajnijih višegodišnjih projekata Narodnog muzeja u Vranju. Ovi poduhvati vranjskih stručnjaka Odeljenja za arheologiju i numizmatiku prava su potvrda činjenice da su zlatna groznica, neverovatne priče o zakopanim ćupovima srebrnjaka i zlatnika i vršljanje divljih arheologa, koji su danonoćno pretraživali terene i detektorima za metal tražili blago neprocenjive vrednosti, i dalje u centru pažnje na jugu Srbije.
Blago Derona je retko. Jedan primerak ovog novca nalazi se u Britanskom muzeju u Londonu, a po nekoliko komada u Skoplju i Bugarskoj. Zbog toga što ih u svetu ima veoma malo, komad ovog novca ima tržišnu vrednost od 2.000 do 3.000 evra. pošto je reč o izuzetno retkom blagu, bez sumnje, novac pronađen u Priboju Vranjskom, još 1995. godine na jednoj privatnoj njivi, kada su divlji tragači za blagom iskopali dva ćupa sa preko 60.000 srebrnih rimskih novčića iz perioda od I do III veka pre nove ere, najveća je ostava do sada otkrivena sa ovim primercima kovanog novca.
Divljim kopačima oduzeto je 11.500 srebrnjaka. Protiv devetnaestoro samozvanih arheologa vođen je sudski postupak, ali su osuđeni uslovnim kaznama. Arheolozi Gordana Stojičić i Goran Mitrović obradili su 24 komada novčića antičkog plemena Deroni, kao i jedan komad novca Aleksandra Prvog Makedonskog.
- Ministarstvo kulture prošle godine odobrilo je Odeljenju za arheologiju i numizmatiku 100.000 dinara za stručnu obradu rimskih denara. Umesto 1.500, obrađeno je 360 komada starog novca, koji se nalazi u bankarskom trezoru. Kod resornog ministarstva i ove godine smo konkurisali za sredstva da bismo nastavili konzervaciju i obradu ovog novca. U protekle tri godine, ekipa koju predvodi Goran Mitrović obradila je 3.429 rimskih denara. Za obradu je ostalo još preko 7.000 novčića. U planu je da se godišnje obradi oko 1.500 novčića, ali sve zavisi od finansija - rekla je Gordana Stojićić.
O samom plemenu zna se veoma malo. Stručnjaci koji se bave ovom problematikom imaju oprečna mišljenja o etničkoj pripadnosti i teritoriji koju su nastanjivali. U jednom se manje-više slažu - da je ovaj novac kovan krajem VI i početkom V veka p. n. e. Ako uzmemo u obzir činjenicu da se novac, uopšte, prvi put pojavio u prvoj polovini VII veka pre naše ere u Lidiji i nekim jonskim gradovima, onda ovaj deronski novac spada u najstarije monete na svetu.
Mišljenja naučnika o poreklu Derona se razlikuju. Pojedini makedonski stručnjaci smatraju da su Deroni zapravo Peonci. Grčki specijalisti tvrde da je reč o drevnim Makedoncima, a bugarski naučnici zaključuju da su Deroni tračko pleme.
Vranjskoj javnosti uskoro će biti predstavljena i monografija "Novac Derona", autora arheologa Gorana Mitrovića, višeg kustosa vranjskog muzeja.
Blago u bunaru
Kopajući rupu za kanalizaciju u svom dvorištu, Radomir Anđelković je 2003. godine pronašao oko 100 retko vrednih novčića, sa reljefnim prikazom bika i čoveka na jednoj strani. U istrazi je navedeno da je Anđelković prodao 41 novčić za 500 evra i 43.000 dinara. Novac je kupio Zoran Petrović iz Vranja, koji ih je u Negotinu nepoznatim osobama iz Bugarske
|