Sta da ti kazem.Vec sam bio napisao u prethodnom prilogu.Imas puno toga o Felixromuliani na internetu,pa presudi sam.Mislim da sve ovo sto bi trebalo da se nadje na tom cd-u mozes sam naci.Ali normalno ne nalazi se sve na jednom mestu,vec razbacano po netu.
-------------------------------------------------------------------------------------------
U živopisnoj dolini Crne reke, nedaleko od Zaječara, iza pitomih podbrđa i daleko od slučajnih pogleda putnika, već sedamnaest vekova stoje ruševine drevnog Gamzigrada.


Gamzigrad je već sredinom 19. veka ocenjen kao veliko i izuzetno značajno arheološko nalazište. Feliks Kanic je svojim crtežima iz 1860. i 1864. godine želeo sve da uveri da se tu nalazi "jedna od najvećih i najočuvanijih rimskih građevina u Evropi". Krajem 19. veka ushićenje razvalinama drevnog grada ustupilo je mesto uzdržanom prosuđivanju, pa je Gamzigrad protumačen kao veliki vojni logor (kastrum).

Tek 1953. godine, kada je počelo sistematsko arheološko istraživanje, utvrđeno je da je reč o dvorcu izgrađenom po volji i zamisli jednog cara. Konačno rešenje zagonetke usledilo je 1984, pod budnim okom profesora Dragoslava Srejovića, kada je pronađen arhivolt od tufo-peščara na kojoj je uklesan natpis FELIX ROMULIANA. Taj natpis uvodi Gamzigrad u istoriju na velika vrata i svrstava ga u carske gradnje, u kategoriju spomenika rimske dvorske arhitekture kojoj pripada i Dioklecijanova palata u Splitu.

Istorijski izvori kažu da je graditelj ovog zdanja bio rimski car-tetrarh Galerije (cezar od 293. do 305, avgust od 305. do 311. godine), koji je kompleks posvetio svojoj majci Romuli.

Put do ovog neobičnog mesta vodi od Zaječara ka Gamzigradu, gde se odvaja sveže asfaltiran put koji vodi do nalazišta. Prethodno treba obići Narodni muzej u Zaječaru, gde nam je ljubazni domaćin, direktor Bora Dimitrijević, opširno i nesebično ispričao čitavu priču - njenu lepu i ružnu stranu. Kako do krovne konstrukcije

Prolazeći pored mozaika, delova skulptura od mermera i crvenog porfirita, komada nakita, upotrebnih predmeta, grnčarije, pilastra..., Dimitrijević nije krio ushićenje. Mozaik Dionisa, jedan od najvećih sačuvanih u Evropi, po kojem je Romulijana najpoznatija, zaista oduzima dah... Tu su glava i leva šaka sa globom Galerija od crvenog porfirita i glave Jupitera i Herkula, koje mogu da konkurišu i samom Mikelanđelu po kvalitetu izrade i lepoti. Zadržavamo se kod dela šake isklesane u mermeru, a Dimitrijević nam kaže da je ta skulptura morala biti visoka bar četiri metra, ali da je taj deo jedini pronađen i da se ne zna koga bi mogla da predstavlja.


Projekt Romulijana trebalo bi da u septembru bude stavljen pod zaštitu Uneska i zbog toga se vredno radi na infrastrukturi koju ova organizacija zahteva. Ali, problem su finansije. Ministarstvo kulture Republike Srbije iz budžeta izdvaja izvesnu svotu novca, ali su ta sredstva skromna i neredovna. Primer je prošla godina, kada je novac stigao tek u decembru. Za ovu godinu još ništa nije stiglo. Ogromnim naporima i razumevanjem SO Zaječar, dobijeno je oko 4,5 miliona dinara, što je za ovaj nerazvijen kraj velika svota. Od izrade i prodaje kopija nakita, nađenog na Romulijani, odustalo se, jer je Ministarstvo finansija nalazište svrstalo u isti koš sa kafićima i traži fiskalne kase i plaćanje poreza.

Dimitrijević, ipak, najviše nade polaže u Unesko, jer nalazište vapi za krovnom konstrukcijom koja bi ga zaštitila i omogućila da svi podni mozaici, koji su sada pod peskom, budu otkriveni za posetioce. To bi ujedno omogućilo da se krene dalje sa iskopavanjem, jer postoje indicije da pored akvadukta koji nije bio redak u to vreme, ispod termi postoji i sistem za podno grejanje - a to bi zasigurno bilo revolucionarno otkriće. A onda sledi priča o životnom putu Gaja Galerija...

Imperator Galerije pripadao je najnižem staležu, što mu nije smetalo da postane hrabar vojnik i kasnije vojskovođa koji je odano služio Dioklecijanu.

Smatrajući da je Galerije ličnost kojoj može poveriti vladavinu u Istočnom carstvu, Dioklecijan ga je oženio svojom ćerkom i 293. godine proglasio za suvladara. Ipak, smatra se da je Galerijev pohod na Persiju 298. godine presudno uticao na njegovu budućnost.

Na nalazištu se srećemo s Majom Živić, arheologom, koja nas dočekuje u kući u kojoj ekipa živi. Uz kafu pričamo o nalazištu, dok se nekoliko dečaka vrzma oko nas. Kaže nam da su to deca arheologa, etnologa i arhitekata koji rade na iskopinama i koji provode raspust kopajući sa njima. I sigurno će svi postati arheolozi.

Romulijana se, inače, prostire na oko pet hektara i ima dve fortifikacije. Starija nije dovršena, a mlađa, sa 20 poligonalnih kula povezanih visokim bedemima, štiti unutrašnjost koja je podeljena na severnu i južnu polovinu. U severnoj su dve raskošne palate sa dvoranama ukrašenim mozaicima, freskama i skulpturama. Između njih, u središtu ograđenog temenosa, nalazi se mali hram sa žrtvenikom, posvećen Velikoj majci ili Liberu i Liberi. U južnom delu stoje monumentalna zdanja javnog karaktera: hram posvećen Jupiteru, velika horea (žitnica), tribunal, javno kupatilo i još neke građevine nejasne namene. Mauzolej na Maguri

Tek 1989, nedaleko od palate, na brdu Magura otkriven je mauzolej, svojevrsni Sveti breg - mesto apoteoze Galerija i Romule sa mauzolejima u kojima su sahranjeni. Tu se nalaze tumuli gde je obavljena ceremonija spaljivanja lomače, pokrivene skupocenom svilom i okićene darovima, gde je spaljena voštana figura imperatora i gde je uzleteo orao koji je objavio da je duša cara-heroja zauzela mesto pored božanskog oca.


U petom veku Gamzigrad je stradao pod najezdom Huna. Posle nekoliko pokušaja obnavljanja, konačno je napušten u drugoj polovini 9. veka i više nikad nije obnovljen.



Romulijana je postala jedinstven kompleks dostojan divljenja i vredan hodočašća. Ni posle sedamnaest vekova, ne izostaje ushićenje kojim putnik-namernik biva obuzet kada se nađe na Svetom brdu, i odatle u daljini ugleda obrise kula, bedema i stubove zdanja u kojima je stvoren mit o Galeriju koga je ideologija jedne Imperije uzdigla među bogove.