Najstariji krst na Balkanu
D. B. M., 28. septembar 2006

TOKOM arheoloških istraživanja na Viminacijumu kod Kostolca, ekipa arheologa naišla je nedavno na izuzetno otkriće: olovni kovčeg s pepelom i moštima hrišćanina, koji potiče iz drugog ili trećeg veka. Na tom mestu, ispod ostatka gornjeg groba, pronađen je relikvijar izuzetne vrednosti, u obliku ovalne kocke stranice 40 centimetara i težak 70 kilograma. Na stranicama ovog neobičnog predmeta nalaze se reljefno izliveni krstovi i slovo iks.
Geofizički instrumenti su otkrili da je grob bio neuobičajeno veličine (2,5 m), a pronađen je na, za ono vreme, posebno velikoj dubini (3 m).
- Do sada smo istražili više od 6.500 grobova, ali ovo je i nas iznenadilo - kaže dr Miomir Korać, rukovodilac istraživanjima na Viminacijumu. - Ti grobovi su bili plići, oko 1,5 metar. Izgled kovčega pokazuje da je u njemu sahranjena osoba visokog ranga. Zanimljivo je da je grob nađen u blizini mesta koje je toponimom obeleženo kao svetinja.
Arheolozi su otkrili da je relikvijar opljačkan još u antičko doba.
- Značaj ovog otkrića je u tome što je to najstariji hrišćanski relikvijar na kome se nalazi predstava krsta, dok su ostale hrišćanske grobnice u to vreme obeležavane drugim simbolima. Krst slične izrade nađen je na sarkofagu Junijasa Bacijusa i potiče iz 359. godine i u crkvi Santa Prodencija u Rimu iz 4. veka.
Otkriće pokazuje da je u vreme kada je moć Rimskog carstva opadala, u 2. i 3. veku, Viminacijum imao izuzetno značajnu tranzitnu ulogu. Verovatno su se tada, ističe Korać, rimski moćnici iz Rima selili u Konstantinopolj. On je uveren da će dalja istraživanja pokazati da je Viminacijum bio ključni, verski, ekonomski i politički centar regiona u 3. i 4. veku.

HRIŠĆANIN ILI HRIŠĆANKA
ARHEOLOZI pretpostavljaju, na osnovu izgleda groba, da su u njemu ostaci osobe visokog ranga. Ne isključuju mogućnost da je pokojnik možda bila žena. Konačan odgovor daće antropolozi, kada budu gotovi rezultati analiziranja koštanih ostataka iz relikvijara.