Evo i od mene>>...

Srebro niotkuda


Najpoznatiji slucaj ilegalne trgovine umetnickim predmetima koji ima veze s podrucjem Balkana jeste "afera Sevso". Rec je o kolekciji srebrnog posuda koja je u vreme Rimskog carstva pripadala patriciju Sevsu, a koja je, kako se u arhivi pominje, "pronadena na prostorima nekadašnjeg carstva". Cetiri i po decenije posle njenog otkrica još se ne zna tacna lokacija, što je zapravo i zakomplikovalo citavu stvar; još od pocetka devedesetih, u spor oko vlasništva ukljuceno je sedam država, medu kojima Hrvatska i Madarska. U meduvremenu, vrednost Sevso kolekcije procenjena je na pola milijarde dolara.

Sve je pocelo kada je 1982. godine Britanac Spenser Daglas Kompton, inace lord od Northemptona, preko raznoraznih posrednika kupio deset srebrnih predmeta za koje je tada platio dva miliona dolara. Kako je jedan od posrednika bio i bivši predsednik aukcijske kuce Sotebi, Piter Vilson, potraga za sledecim idealnim kupcem, koji ce za srebro platiti mnogo više, odmah je zapocela. Jedini problem bili su papiri, tj. cinjenica da se pravo poreklo kolekcije nije znalo. U slucaj su se potom uplela razna sumnjiva imena spremna da "naprave uredne papire", ali i brojne države koje su tvrdile da srebro potice upravo s njihove teritorije. Citave dve decenije kasnije odgovora na to pitanje nema, procenjena vrednost kolekcije neprestano raste, a umnožili su se i srebrni predmeti za koje se sumnja da pripadaju Sevso grupi – smatra se da ih ima cak 30.

Medu brojnim teorijama u vezi s ovom kolekcijom, možda su najzanimljivije one koje se ticu Srbije i Hrvatske. Naime, 1987. lord Northempton, preko izvesnog Halima Korbana, dopunjava svoju kolekciju jednim Sevso tanjirom koji kupuje od "simpaticnog Jugoslovena" Antona Tkaleca. Taj tanjir drasticno uvecava vrednost zbirke, a lord od tada postaje uveren da je upravo ovaj Zemunac prvobitni vlasnik, odnosno "pronalazac" kolekcije. Iako je Tkalec to odlucno negirao, on se i dalje pominje kao jedan od umešanih u citavu pricu. Osim toga što je pre nekoliko godina u antikvarskim krugovima pocelo da se šuška o mogucnosti da se preostali deo Sevso kolekcije nalazi baš u Srbiji, sumnja na Tkaleca pada i zbog cinjenice da je figurirao u više slicnih "domacih" afera.

Što se tice Hrvatske, ona svoje zahteve bazira na prici o tome da je Sevso kolekcija nadena 1961. u blizini Pule, kod malog istarskog sela Barbariga. Navodno, tada su dva lokalna policajca pozvana da fotografišu i naprave dokumentaciju o upravo iskopanim srebrnim predmetima, da bi potom bili odvedeni kod visokog oficira vojne bezbednosti gde im je objašnjeno da bi bilo dobro da o onome što su videli zauvek cute: nadeno srebro je, navodno, unapred bilo rezervisano za Josipa Broza. No, kada su zlosrecni policajci trideset godina kasnije culi za aferu Sevso, prisetili su se svoje avanture i ovog puta hrabro progovorili. Iako su brojni eksperti iz raznoraznih razloga sumnjali u ovu verziju, Hrvatska i danas pred medunarodnim sudovima potražuje ovu basnoslovno vrednu kolekciju.