Evo i moje malenko iskustvo sa Deusom. Na srednjevekovnom terenu gde iskacu mali beli-madjari. Ugazeno, stopa do stope skoro. Udarim linijski napred , nazad kocku od otprilike 20X30m. Izvadim 30 sitni madjara. Od toga je bilo 11 srebrni, ostatak je posrebren, pa vi prosudite koliko je los i to gde je eksera i sitnoga gvozdja kao sitne trave. Kopalo se i duboko na neke vece stvari. U traganju na terenu nije presudna sreca kao sto vecina prica vec veliko iskustvo i praksa. Kod vikend tragaca je naravno sreca presudan faktor. Kad se radi na terenu, prvi dan se krstari uzduz i popreko. Sto znaci da je dan utracen u to u lociranje idealnih mesta za trazenje gde ispadaju monete. Drugi dan je zurka zagarantovana, parica puni dzepovi. Inace krstariti po njivama ko sa brodom po moru i udariti na nesto, to se zove sreca. Na terenu je bitno malo osmotriti konfiguraciju, potoke, kosine,platove, ulaze dolina i izlaze. Kad se sve to lepo sabere dobiju se pri trazenju zadivljujuci rezultati. Ali ipak treba srece naci silikvu ili nekoga zucu.