KRAMPOM PO - ISTORIJI (5)


Tragači sa detektorima
15. decembar 2005


Pišu: S. TASIĆ i S. DUKIĆ

Jednom prilikom kada smo naleteli na noćne kopače, iz prikrajka smo im zapisali brojeve tablica na kolima. Mislili smo da nas niko nije video i da ćemo da uspemo uz pomoć policije da ih otkrijemo. Sledećeg dana na terenu su svi automobili bili bez tablica - ispričala je Dragana Spasić-Đurić.
Postoje dve vrste tragača - jedni koji rade "na oko" i drugi koji rade sa detektorima za metal.
- Ovi prvi šetaju i golim okom traže predmete kojih je sve manje na površini - kaže kustos požarevačkog muzeja. - Oni tragaju za predmetima koje detektori ne mogu da registruju - antičkim gemama, predmetima od stakla, delovima nakita koji nisu od metala, dakle za svime što nije od metala, ali može da bude i te kako velika dragocenost. Tragači sa detektorima, pak, traže sve što je od metala, od olova do zlata.
Dugo je zlato bilo najtraženije na njivama požarevačkog kraja, jer, kako kaže Dragana Spasić-Đurić, nekako je u tradiciji i psihologiji meštana ideja da je zlato najvrednije i da od njega može najviše da se zaradi. Vremenom su, međutim, shvatili da u arheološkim okvirima to ne mora uvek da bude baš tako.
- Baveći se dugo tim poslom, ljudi su se na kraju obrazovali. Nabavili su literaturu, svetske kataloge i naučili da zlato ne mora uvek da bude najvredniji predmet - priča Dragana Spasić-Đurić. - Jedan bronzani novčić može da bude neuporedivo vredniji od nekog zlatnog predmeta.
U nekoliko policijskih akcija u požarevačkom kraju, u kojima je zaplenjeno mnogo arheološkog materijala, čak 3.000 predmeta od nekoliko ljudi, nađeni su bronzani novčići i materijal za koji samo stručnjaci znaju koliko je vredan.
- Tada smo i shvatili da su divlji aheolozi počeli da se obrazuju - priča Dragana Spasić-Đurić. - Kod njih su zaplenjeni čak i mikroskopi, stručna literatura i katalozi. Dakle, podigli su pljačkanje kulturnog blaga na jedan, uslovno rečeno, viši nivo. U jednom trenutku, arheolozi, ljudi koji rade u zvaničnim institucijama zaštite, koje su kao što je poznato u velikim finansijskim problemima, po opremljenosti nisu mogli da se nose sa divljim tragačima.
Prava najezda tehnološki opremljenih divljih kopača desila se tokom 1997. i 1998. godine.
- Imali smo informaciju da je na teritoriji koju pokriva naš muzej podeljeno više od 200 metal-detektora - kaže Dragana Spasić-Đurić. - Kažem podeljeno, jer divlji arheolozi nisu kupovali tu opremu, već su je dobijali i otplaćivali u "robi". Cene tih uređaja se razlikuju. Po katalozima znam da oni detektori koji mogu da otkriju metal na velikim dubinama i imaju specijalne sonare koji razlikuju i vrstu metala, koštaju više od 20.000 evra. Finansijerima se uložene svote sigurno petostruko vraćaju.
Postavlja se pitanje ko su ti ljudi koji mogu toliki novac da ulože u divlje tragače. Prema Dragani Spasić-Đurić, finansijeri pljačkanja arheoloških nalazišta su vrlo moćni ljudi, ali među njima treba razlikovati dve grupe. Jedni su kolekcionari koje u tom poslu vodi neizmerna strast za tragovima prošlosti, dok su drugi oni koje interesuje isključivo profit.
- Ta podela važi u celom svetu, ali za nas arheologe to nije mnogo bitno, jer je iz našeg ugla rezultat isti - objašnjava gospođa Spasić-Đurić. - Bilo da je krađu finansirao kolekcionar, bilo trgovac, blago je za muzej i državu zauvek izgubljeno. U suštini, sve ukradeno, završi u nekoj kolekciji.
Da se radi o veoma moćnim ljudima potvrđuje i priča o diplomama rimskih legionara, nađenim sredinom osamdesetih godina prošlog veka kod Požarevca, koje su pred očima svih nadležnih organa i javnosti otišle preko granice.
- To su bile četiri livene bronzane ploče sa natpisom o penzionisanom vojniku, legionaru. Na pločama su bili tačni podaci o legionaru, gde je i koliko služio, u vreme kog imperatora... U svakom slučaju, jedan izuzetno bitan arheološko-istorijski epigrafski dokument.
Ovakvi predmeti retko se nalaze, a i kada se nađu obično su u fragmentima. U ovom slučaju se radilo o dve potpuno očuvane bronzane vojničke diplome.
- Naš muzej je na vreme dobio informaciju o otkriću. Znali smo i ko i gde je našao diplome - priča Dragana Spasić-Đurić. - Odmah smo otišli na teren.
ISTRAŽIVANjE o pljački kulturnog bogatstva naše zemlje, koje objavljujemo u ovom feljtonu, delom je finansirala Danska organizacija za podršku istraživačkom novinarstvu centralne i istočne Evrope - SCOOP.