KRAMPOM PO - ISTORIJI (7)


Blago bez zaštite
17. decembar 2005


Pišu: S. TASIĆ i S. DUKIĆ

POLICIJA je 2003. godine ponovo uhapsila jednu grupu kopača iz Drmna i muzeju predala više od 1.000 vrednih arheoloških predmeta iskopanih na lokalitetu Viminacijuma. Glavni osumnjičeni u toj grupi bio je Goran Grujić, predsednik Saveta mesne zajednice Drmno i lokalni funkcioner Demokatske stranke. Među njegovim saradnicima koji su tada privedeni bili su i Alekandar Vasić i Vladimir Nikolić - isti oni ljudi koji su uhapšeni u policijskoj akciji 1997. godine.

Dr Miloje Vasić, direktor Arheološkog instituta SANU kaže da su svi ti primeri i sve to što se dešava na terenu samo posledica, a da uzroci treba da se traže mnogo dublje. On postavlja pitanje, kako kaže, i sebi i institucijama zaštite i državi: "Da li smo mi uopšte zainteresovani da sačuvamo kulturnu baštinu koju ova zemlja ima i koju je dužna da čuva po svim pravilima evropskih konvencija?" Ako je država zainteresovana da čuva svoje blago, onda normativno moraju da se reše mnoge stvari.

- Prvo, u zakonu o zaštiti mora da se precizno i jasno kaže, da je apsolutno zabranjeno posedovanje detektora za traženje metala - decidiran je Vasić. - Za detektore bi morala da se dobije dozvola na način na koji se dobija dozvola za oružje. Dozvolu bi mogli da dobiju samo ljudi koji rade u ustanovama zaštite i nauke: Odeljenje arheologije Filozofskog fakulteta, Arheološki institut, muzeji, zavodi za zaštitu spomenika i niko više!

Dešava se, kako kaže Vasić, da lopovi budu uhvaćeni na delu, policija im u tom trenutku oduzme detektore, ali nema pravne osnove da ih i zadrži.

- Posle tri meseca policija mora da im vrati detektore, lopovi plate neku sitnu kaznu i vraćaju se na teren da kopaju dalje - kaže dr Vasić.

Druga stvar koja, prema Vasićevom mišljenju, mora da bude regulisana, je rad Ministarstva unutrašnjih poslova. Iako u MUP Srbije pri UBPOK radi Odsek za borbu protiv ugrožavanja i krijumčarenja kulturnih dobara, Miloje Vasić smatra da to odeljenje "danas ne postoji".

- Pri policiji mora da postoji posebno odeljenje kakvo je postojalo u prethodnom ministarstvu - kaže Vasić. - Naš kolega, arheolog Željko Jež bio je savetnik ministra i radio je na čelu tog odeljenja zajedno sa policajcima specijalizovanim za taj posao. U tom odeljenju moraju da rade ljudi koji su stručnjaci za arheologiju i umetnost.
Treći problem u zaštiti kulturnog blaga, po mišljenju Vasića, je pravosuđe. Tužioci, kako kaže, posebno u provinciji, nisu dovoljno obrazovani i ne shvataju važnost arheološkog materijala.

- Njima je jasno šta znači ukradena kokoška, šta znači ukradeni frižider, ali im ne znači ništa ako neko opljačka arheološko nalazište, i kulturno blago nestane - kaže Vasić. - Oni smatraju da, po slovu zakona, sve mora prvo da bude stavljeno pod zaštitu. Pa ne može sve da bude stavljeno pod zaštitu, jer kada bismo mi arheolozi znali šta se sve nalazi pod zemljom, ne bismo morali ni da istražujemo.

Vasić objašnjava da u zakonu postoji institut "prethodne zaštite" po kojem je sve što je nađeno u zemlji i pod vodom zaštićeno dok ne bude prebačeno u muzej, obrađeno i uneto u katalog.

- Problem sa sudstvom je i u tome što procesi kradljivcima kulturnih dobara traju previše dugo i uglavnom se završavaju oslobađanjem ili uslovnim kaznama - kaže Vasić. - To se ne odnosi samo na kopače, već i na one "krupnije ribe" u hijerarhiji koje povremeno policija hvata na granici.

Problem sa sudstvom svojevremeno je istakao i Željko Jež, arheolog i bivši savetnik za zaštitu nacionalne kulturne baštine u UBPOK MUP Srbije. Po smatra da se postojeće zakonske norme, dakle Zakon o zaštiti kulturnih dobara i Krivični zakon Republike Srbije, ne primenjuju adekvatno.

- Do sada smo imali dvadesetak procesuiranih predmeta. Od toga je trećina stigla do suda i sve presude su bile uslovne, iako uslovne kazne zakonom nigde nisu predviđene - govorio je Jež 2003. godine, ali te činjenice stoje i danas.

On je tada smatrao da bi presuđivanje moglo da bude ažurnije i oštrije jer "ovako maltene stimulativno deluje na lopove".

DIPLOMATA I ORAČI
KADA sam 1963. godine počeo da radim u Narodnom muzeju u Beogradu, znali smo da jedan anmerički diplomata svake nedelje redovno ide u Viminacijum, odnosno Kostolac, i od seljaka otkupljuje arheološki materijal. Seljaci su u to vreme još naivno, samo slučajno pronalazili predmete orući. To arheološko blago išlo je diplomatskom poštom u Ameriku, i tu nije moglo ništa da se uradi.