KRAMPOM PO - ISTORIJI (8)


Tajna avarskog pojasa
http://www.vumidet.net/forum/showthread.php?t=900
18. decembar 2005


Piše: S. TASIĆ i S. DUKIĆ

IAKO su u masovnoj pljački kulturnog blaga na meti uglavnom sitni, ali izuzetno vredni predmeti, ponekad se dešava da pljačkaši dođu i do kapitalnih otkrića, svetski vrednih unikata.
Jedna od najinteresantnijih priča o pronalaženju ilegalno iskopanih predmeta tzv. nulte kategorije je ona o avarskom zlatnom pojasu iz okoline Sirmijuma, odnosno Sremske Mitrovice, senzacionalnom arheološkom otkriću datiranom u šesti vek. Ova priča je počela još 1992. godine, okončana je na sudu šest godina kasnije, ali su do danas ostali mnogi nerazjašnjeni detalji.
Po rečima Dragana Karleuše, nekadašnjeg načelnika odeljenja MUP za zaštitu kulturnog blaga, danas penzionera, ovaj predmet od antičkog zlata, težak oko 1.200 grama, mogao je u to vreme kod Sotbija ili Kristija da dostigne vrednost i do dvadest miliona maraka, a prema nekim procenama i dvostruko više. Pojas su na jednoj livadi u okolini Mitrovice našli meštani. Karleuša, koji je učestvovao u akciji pronalaženja avarskog pojasa, svojevremeno je beogradskim medijima ispričao:
- Ljudi koji su pronašli pojas hvalili su se po selu, pa je priča došla do policije. Prodali su ga Mitku Simeunovskom, antikvaru iz Beograda, za 150.000 maraka. Čitava akcija trajala je danima i noćima. Na kraju, upali smo u kuću Simeunovskog, gde se već nalazio posrednik koji je pojas trebalo da prosledi dalje. Da smo stigli samo pola sata kasnije, odneo bi ga u Beč i prodao za dva i po miliona maraka. Onda bi verovatno bio prodat sledećem posredniku za dest miliona i konačno, na aukciji, za dvadeset...
Zaplena avarskog pojasa bila je veliki uspeh policije. Izuzetno vredan arheološki nalaz je spasen i predat državi, ali direktor Arheološkog instituta SANU u Beogradu Miloje Vasić misli da je to "samo zamazivanje očiju".
- Mislim da je neko od moćnika dopustio da avarski pojas bude otkriven i zaplenjen, da bi nešto drugo, veće, bilo lakše izneto - kaže dr Miloje Vasić. - Ipak, sreća je što je tako vredan predmet ostao u zemlji.
Sa druge strane, od dr Ivane Popović, naučnog savetnika u Arheološkom institutu SANU, koja je bila i stručni konsultant prilikom policijske akcije otkrivanja avarskog pojasa saznajemo detalje cele priče.
Prema njenim rečima, odiseja, sa avarskim pojasom trajala je punih šest godina. Zaplenjen je 1992. godine od beogradskih antikvara, i od tada, pa do 1998. u sudu u Sremskoj Mitrovici je trajao spor koji je, na sreću, okončan tako što je pojas dodeljen na čuvanje Muzeju Srema u Sremskoj Mitrovici.
- Gospodin Karleuša koji je te 1992. u MUP bio zadužen za sprečavanje trgovine kulturnim dobrima, doneo mi je u Narodni muzej u Beogradu fotogarfije zaplenjenog predmeta - priča Ivana Popović, koja je u to vreme bila šef arheološkog odeljenja Narodnog muzeja. - Odmah mi je bilo jasno da se radi o predmetu koji se izuzetno retko nalazi u svetu, a u našoj zemlji takav predmet nikada nije nađen. Procenila sam da se radi o pojasnoj garnituri iz avarskog perioda.
Ivana Popović iznosi nam dalje detalje o tome kako je otkriven avarski pojas...
Braća Kozak iz okoline Sremske Mitrovice dobili su detektor za metal da bi tragali za arheološkim blagom, i tako kako su izjavili na sudu, u ataru sela Divoš, našli su delove zlatnog pojasa. Videvši deset zlatnih predmeta ukupno teških oko kilogram i dvesta grama, oni su se, kako su rekli, uplašili i pozvali beogradskog antikvara Simeunovskog da im kaže šta je to i koliko vredi. Od tog antikvara pojas je i zaplenjen.
- Braća Kozak su pokazala mesto na kojem su, navodno, našla pojas. Kao sudski veštak bila sam na toj njivi - priča Ivana Popović. - Stručnjaci Muzeja Srema otvorili su dve sonde na tom mestu, ali nikakav materijalni trag epohe iz koje je pojas nije nađen. Zbog toga je i danas ovoreno pitanje da li je avarski pojas uopšte nađen na tom mestu ili nekom drugom u okolini Sremske Mitrovice.
Tu se vraćamo na reči dr Miloja Vasića iz SANU da je možda u pitanju "zamazivanje očiju". Pojas je, dakle, mogao biti nađen na nekom mestu, u nekoj grobnici ili antičkoj ostavi, sa drugim izuzetno vrednim arheološkim materijalom, ali nalazači to mesto čuvaju kao tajnu da bi deo po deo prodavali. Stručnjaci se slažu da je nemoguće naći predmet pod zemljom, a da oko njega nema drugih, makar i sitnih, ostataka iz te epohe.

TITOVO VREME
- U TITOVO vreme država je otkupljivala arheološke predmete koje seljaci nađu na njivi. Ja sam, radeći u Narodnom muzeju u Beogradu, otkupio mnogobrojne predmete i to strogo po cenama iz svetskih kataloga - kaže dr Vasić.