U današnjem listu Blic:
'''''''''''''''''''' '''''''''''''''''''' '''''''

Za 33 rimska zlatnika traži 20 miliona dolara

Mitrovčanin Zlatenko Kuzminac već 35 godina čeka da dobije nagradu: pronašao je 33 rimska zlatnika, od kojih četiri neprocenjive vrednosti, za šta mu država do danas nije isplatila ni dinara. Spor je stigao i do Međunarodnog suda u Strazburu koji treba da presudi da li će i koliku odštetu za pronalazak Konstantinovih zlatnika država isplatiti Zlatenku.
- Tog leta 1973. godine, kao gimnazijalac sam učestvovao u arheološkim iskopavanjima na sadašnjem parkingu tržnog centra „Rodić MB“. Bio je petak 13. jul, na dubini od pet-šest metara pronašao sam zlatnike umotane u komad ugljenisane kože. Pošto oko mene nije bilo nikog, povikao sam da sam nešto našao. Nisam ni slutio o kakvom blagu se radi i koliko bogatstvo sam imao u rukama! Posle se ispostavilo da su u pitanju 33 zlatnika, od kojih četiri sa likom cara Konstantina basnoslovne vrednosti jer ih nema nijedan muzej, niti ijedna kolekcija u svetu - priseća se Kuzminac događaja koji mu je promenio život.
Sremska Mitrovica tada je dospela u žižu interesovanja svetske javnosti, a brojni arheolozi bili su saglasni o jedinstvenom značaju otkrića za kulturu čovečanstva. Na teritoriji Rimskog carstva pre toga su dva puta pronađena po 33 zlatnika, ali samo ovde i unikatni zlatnici sa Konstantinovim likom iz 316. godine. Naime, posebno zaslužni građani su od cara Konstantina dobijali po 33 zlatnika kao nagradu. Među njima je bio i nepoznati stanovnik Sirmijuma. Za vreme vladavine Konstancija Drugog, sina velikog cara, skovana je zavera protiv njega. Jedan od zaverenika je bio i vlasnik zlatnika, koji ih je pre proterivanja u Rim zakopao. Za pronađeno sirmijumsko blago zainteresovao se i američki kolekcionar Pegan, koji je nudio stotine miliona dolara za četiri zlatnika ili izmeštanje centra grada na drugu lokaciju kako bi se nastavila iskopavanja. Po našem Zakonu o kulturnom blagu, to nije bilo moguće, pa se Konstantinovi zlatnici čuvaju u trezoru, a kopije se mogu videti u Muzeju Srema.
- Za moj pronalazak sledila mi je nagrada od 15 odsto od dogovorene ili utvrđene vrednosti, kako zakon predviđa u sličnim slučajevima. Ali ja, za sve ovo vreme, nikakvu nagradu od države nisam dobio. Pošto sam tada bio maloletan, zastupao me je otac, koji je posle neuspešnih razgovora sa opštinskim vlastima otišao u Narodnu banku u Beogradu, kao jedinu merodavnu da isplati nagradu. Ali pod uslovom da blago bude kod nje pohranjeno. Pošto je po tadašnjem zakonu AP Vojvodine blago pripadalo opštini na čijoj teritoriji je pronađeno, od nagrade nije bilo ništa. Paradoks je da naša država i te kako sankcioniše otuđenje kulturnog blaga, a ne nagrađuje poštenje. Zato sam ostvarenje prava potražio na Međunarodnom sudu za ljudska prava u Strazburu. Pošto su četiri zlatnika unikati neprocenjive vrednosti, prema proceni ‘’Sotbija’’, za preostalih 29 sleduje mi nagrada od 20 miliona dolara - tvrdi Kuzminac.
------------------------------------------------------------------------------
Arheolozi: Kuzmincu ne sleduje nagrada
U Muzeju Srema „Blic“ saznaje da su stručnjaci iz oblasti arheologije dr Miloje Vasić i dr Vladislav Popović 1973. godine publikovali nalaz Konstantinovih zlatnika kao kulturnog blaga svetskog značaja. Pošto se radilo o zvaničnim iskopavanjima za koje je Kuzminac dobijao dnevnicu, prema zakonu sve što je iskopano vlasništvo je države. Da je eksponat iskopan na privatnom posedu, nalazač bi, kako kažu arheolozi, prilikom predaje muzeju dobio nagradu od 10 do 15 odsto vrednosti.
-------------------------------------------------------------------------------