Kada vidim da mi neko prilazi na njivi preventivno stavim asov preko ramena (taman da razmisli da li mu se isplati fizicki obracun). Nikada ne gazim posejano, a pogotovo ako nesto nikne. Detelinu retko i jedino zimi, posle kopanja vratim busen na svoje mesto da se ne primeti, kao u vojsci kad smo vezbali postavljanje mine. Ako me teraju(a to je bilo dva puta do sada) izvinim se i odmah napustim teren. Nocu radim samo kad je zbog mesta danju nemoguce, i ako idem vise od 5 noci zaredom primetio sam da se toliko iscrpim da je to neverovatno, trazim maksimalno po mraku 3 sata jer posle gubim koncetraciju i ne radim kako treba. A mogu da zamislim koliko preskocim samo.