Becki kongres je kongres predvidjen prvim Pariskim ugovorom (maj 1814.), a odrzan je u Becu u cilju reorganizovanja Evrope nakon pada Napoleona. Odluke su donijela cetiri velika pobjed-
nika i njihovi predstavnici: Austrija- Meternih, Rusija- Neselrode, Velika Britanija- Kastelraf, Prusija- Hardenberg. Predstavnik Francuske Luja XVIII je bio Taleran.
Finalni akt, potpisan u junu 1815. bio je inspirisan principima monarhijskog prava i evropske ravnoteze, a zapostavio je princip nacionalnosti. Rusija se uvecala za Finsku, Besarabiju i veci dio Poljske. Pruska, cija se poljska teritorija smanjila, dobila je Svedsku Pomeraniju, trecinu Saksonije, Vestfaliju i dio lijeve obale Rajne. Austrija se odrekla Holandije i svapskih vojvodstava, a za uzvrat je ponovo preuzela Tirol, Salcburg, Galiciju, dalmatinsku obalu i Venecijansko-lombardijsko kraljevstvo. Stvoreno je Holandsko kraljevstvo (Holandija, Belgija i Luksemburg), a kraljevstvo Pijemont je anektiralo Djenovu. Na sjeveru, Danska je ustupila Norvesku Svedskoj. Njemacka i Italija su ostale rascjepkane.
Njemacka konfederacija, koju je predstavljao austrijski car, okupljala je 38 suverenih drzava. Od 7 italijanskih drzava jedna je pripadala Austriji, a na celu tri nalazio se austrijski princ. Velika Britanija je dobila Maltu i Jonska ostrva, Gvajanu i nekoliko Antilskih ostrva, Rt dobre nade, ostrva Mauricijus, Cejlon. Djelo Beckog kongresa, kao plod dogovora evropskih saveznika, osiguralo je Evropi 40 godina relativnog mira. Medjutim, uprkos slomu revolucija 1848-1849, nacionalni pokreti su doveli do njegove propasti.