Kupala

U slovenskoj mitologiji bice povezano s praznovanjem letnjih solsticija, u noci izmedu 23. i 24. juna, odnosno u vreme letnje dugodnevnice proslavljan je praznik na koji su lutke potapane u vodu i paljene velike vatre. To je bozanstvo letine, obilja i veselja, a tako je i nazivana lutka od slame ili drveta, odevena u zensku odecu, koja je u svecanoj povorci donosena do reke i bacana u vodu ili u vatru. U ritualnu znacajnu ulogu ima kupanje, skakanje preko vatre, pletenje venaca od ivanjskog cveca i bacanje cveca u vodu. U svim ritualima koji se na taj praznik obavljaju jasno su istaknuti vatra i voda kao suprotni elementi, a na osnovu pesama i ostalih folklornih tekstova vezanih za kupala, moguce je rekonstruisati mit o rodoskrvnom odnosu brata i sestre, olicenim dvobojnim cvetom dan i noc. Verovalo se da te noci jedini put u godini paprat cveta i da taj cvet ima magicnu moc. On tada može da savlada demone, otkrije mesto na kome je zakopano blago i da podari uspeh ili veliko bogatstvo.