Na početku nije bilo ništa, pa se desio big bang. Kažu.
A big bang koliko god velik ili mali mora puknut odnekud. Petarda ili atomska, svejedno. Bang je bang. A univerzum je stvorila svijest, ili obratno. Ali samo nešto stvara nešto.
I to nešto je stvorilo osnovne elemente, pa prašinu koja je poslije stvorila planete, zvijezde i ostalo.
Pa su se onda sudarale zvijezde, pa gravitacijom privlačile sve ostalo dok nisu postale pohlepne kao ljudi pa je to rezultiralo pojavom prve crne rupe. Koja samo uzima a ništa ne daje. Nikome. Pa se silne galaksije vrte oko crne rupe, svaka oko svoje, dok se rupe ne spoje. Pa kad se sve spoje nema ničega i onda nastaje big bang.
Svašta iz ništa, reko bi neko ko se tu našao tog momenta. Kakva zabluda.
Tako je i na svakoj planeti prvo nastalo kamenje. I ono ima svijest i daje dio sebe za nešto čemu ne zna uzrok ni posljedicu.Ali daje, nesebično.
Tu se u hardveru pojavljuje softver, recimo DOS. Stvari kreću novim tokom. Kamenje se , mi to kažemo, pod uticajem četiri elementa raspada i poprima nove oblike. Valjda kamenju bezbolno, ali svrsishodno. Od tog nesebičnog davanja kamenje dobija nove komande u DOSu i pojavljuje se podloga za viši denzitet, biljke. Biljke isto tako nesebično daju sve što im je u programu i novom komandom u DOSu pojavljuje se mogućnost za životinje. Životinje opet vođene svojim programom proširuju ponudu svojih davanja, jer to je poenta svih denziteta- bezgranično davanje, tu se negdje javlja i ljubav kao peti element. Sve ide svojim tokom i stvara se čovjek koji isto tako nesebično daje i stvara sve više i bolje. Novi DOS, nove komande, univerzum kao svijest prezadovoljan.
Otvara se mogućnost za prvi windows- traljavo, ali prvi put od postanka svijeta stvarnost u boji.
Ovaj čovjek je stvarno strašna stvar, misli univerzum. Je, radi ko lud, stvara čuda, napreduje nezamislivo ka nečemu, to će biti novi denzitet, sigurno.
Kad ono oćeš, ima kvaka. Radi čovjek, ali samo za sebe. Boli ga nešto za one denzitete prije, daje nesebično ali samo sam sebi. Greška u programu, očito.
E onda se javlja reinkarnacija da se dobije na vremenu dok se ne poprave bagovi iliti greške. I svekoliki ljudski rod se vrti u krug i proba razne linuxe i applove, ali ne ide naprijed, a bogami ni nazad. Samo poneki koji su shvatili suštinu dolaze do nirvane, spasenja. Ni njima nije jasno kako, ali ubodu. A onda nema nazad. Ili im se ne ide nazad. Jer inače bi se vratili pa nam rekli kako.
A mi koji smo ostali možemo samo čekati katastrofu i vraćanje na početak pa ispočetka.
I zato onoliko monumentalnih gradjevina za koje nitko ne zna čemu služe, a iz raznih perioda su.
Otpad poslije brisanja hard diska univerzuma, naš sektor. Valjda je sve ostalo netaknuto na D, E i F particiji pa da nam se slatko smiju dok nas čekaju. A mi dolazimo, bar neki.