Reporter Glasa u okolini Mokrina tragao za mestom gde je sahranjen legendarni hunski vojskovođa Bič Božji
U potrazi za Atilinim grobom
Po predanju, on je sahranjen u Panonskoj nizijina ušću jedne manje reku u veću . Postoje razna predanja koja različito tumače jednu od najvećih svetskih misterija. Ali, grob se sigurno ne nalazi na mestu sadašnjeg toka Zlatice i Tise, već ga treba tražiti na starim koritima - kaže poznati radiestezista Zoran Malenčić Malenica

Severnobanatskim bespućima obraslim u šiblju i travi sa ustima punim prašine, a na nekim mestima u blatu do kolena poznati vojvođanski radiestezista Zoran Malenčić Malenica iz Mokrina i reporter Glasa tragali su za mestom gde je sahranjen najokrutniji vojskovođa svih vremena - Atila Bič Božji. Istraživanje na kojem bi nam pozavideo i sam Indijana Džons obuhvatilo je širu okolinu Mokrina, između reke Zlatice ili Arange, kako je zovu Rumuni, i atara bliže Čoki, gde je pre mnogo stoleća proticala Tisa, a sada su ostali tragovi isušenog rečnog korita i poveće bare. Malenčić, čiji visak i rašlje nikada ne greše, pretpostavlja da je Atilin grob u okolini Mokrina.

- Prema predanju, Atila je sahranjen na ušću jedne manje reke u veću u Panonskoj niziji. Postoje razna predanja koja različito tumače jednu od najvećih svetskih misterija. Atilin grob se sigurno ne nalazi na mestu sadašnjeg toka Zlatice i Tise. Pošto su korita ravničarskih reka porozna i vremenom menjaju tokove, istraživanja sam bazirao na tezi da treba tragati na mestima gde se nalaze stara korita Zlatice i Tise. Naša ekspedicija bila je u blizini Macahumke između Banatskog Monoštora i Čoke, u čijoj se blizini nalazi nekadašnje korito Tise. I sama reč govori da je tu nekada bio nekakav grob. Kada su godine kišne, taj predeo se napuni vodom, a u samoj blizini je poveća bara - pojašnjava Malenčić, koji se od 1986. godine bavi radiestezijom.

TRI KOVČEGA

Od 434. pa do smrti 453. godine Atila Bič Božji je bio vladar Hunskog carstva koje se protezalo od današnje Nemačke do reke Ural i od Dunava do Baltičkog mora. Istorija ga opisuje kao otelotvorenje okrutnosti. Umro je na dan venčanja, iako je već imao mnogo žena. Za nevestu je odabrao Ildiko, ali je dan uoči venčanja proveo u žestokom opijanju. Kada je noć pala, nevestu je odveo u odaje. U rano jutro nađen je mrtav pored Ildiko. Navodno je umro od prekomerne doze alkohola i jakog krvarenja iz nosa, ali ima pretpostavki da je smrt bila nasilna. Po starom hunskom običaju, telo mu je spaljeno, a onda sa velikom količinom blaga pepeo je podeljen u tri kovčega - zlatni, srebrni i gvozdeni, posle čega su spuštena u reku.

PUPAK SVETA

U mokrinskom ataru ima dosta iskopina, a arheološka istraživanja potvrdila su 65 mesta, na kojima su nekada bila naselja. O tome je još 1971. godine pisao arheolog Milorad Girić. Neki arheolozi smatraju da je ta brojka znatno veća i da postoji čak oko 170 lokaliteta koja treba da se istraže. Još pre 4.000 godina ovde su se radili uspešne operacije na mozgu, o čemu je govorio prof. dr Srboljub Živanović. Mokrinski arheolog i učitelj Jovan Saser je između dva svetska rata otkrio sedamdesetak grobova. Našao je i koštanu kutiju sa slikom koja je pripadala stepskim narodima. U njoj su čuvali lekovite masti. Na slici se vide veliko brdo, sedam klima sveta i pupak sveta - priča Badrljica.

Pošto ga je još od malih nogu interesovala arheologija, Malenčić je visak i rašlje koristio ne samo za utvrđivanje podzemnih vodenih tokova i štetnih zračenja nego i da bi pokušao da otkrije gde je pokopan legendarni hunski vojskovođa. I najpoznatiji mokrinski hroničar profesor Dragoljub Badrljica bavio se ovom misterijom.

- Pokojni direktor kikindskog Narodnog muzeja Luka Nadlački tvrdio je da se septembra 1943. godine desilo nešto neobično. Po dobošarskim knjigama iz tog doba pronašao sam nekoliko zanimljivih podataka. U njima je stajala nemačka naredba o zabrani odlaska u njive jer će se iz Kikinde artiljerijskom vatrom gađati deo mokrinskog atara. Nekoliko granata, međutim, nije eksplodiralo pa su nemački oficiri detektorima u toku noći pretraživali tu lokaciju. Na jednom mestu našli su veći odraz metala nego što je jedna obična granata. Govorilo se o količini metala od navodno nekoliko tona. Odmah je obavešten Berlin, ali je odlučeno da se ništa ne dira. Zašto, nije mi poznato - priča Badrljica.

Iako do sada nikome nije pošlo za rukom da otkrije Atilin grob, mokrinski radiestezista priznaje da bi rado prešao s teorije na praksu, zasukao rukave i latio se krampa i ašova. Pola u zbilji, a pola u šali predsednik MZ „Mokrin“ Goran Dumitrov kaže da to možda neće biti potrebno.

- Mi i naše komšije iz rumunskog mesta Sent Mikluš, koje spaja Zlatica, konkurisali smo za projekat „Otvaranje vrata Banata“, koji finansira EU. On predviđa da se deo starog toka Zlatice preuredi u izletište. Ko zna, možda građevinske mašine nabasaju baš na Atilin grob - kaže Dumitrov.