Iz sumadije sam,odrastao sam na priči o zakopanom blagu.pričala mi je baba dok je bila ziva o ćupu koji je u štali pronašla njena majka.
Pre dva meseca priču mi je ispričao njen brat koji je i dan danas ziv i zdrav u Beogradu.
Moja prababa je pronasla ćup u stali,dok je čistila štalu vilom je zakačila voštani čep od ćupa.
otišla je da kaze ocu i majci već ujutru ćupa nije bilo jer su njeni otac i majka iste večeri bacil negde ćup,koji verovatno nije pronadjen ni dan danas.
ćup su bacili jer ih je zadesila nesreća kada su trošili to zlato mnogo pre nego sto mi je prababa rodjena.njima se razbolelo i umrlo četvoro dece.
neka zena im je rekla da ne trose to zlato i da ga vrate gde su ga nasli(ne da ga daju njoj ili bilo kome već da ga vrate na mesto gde su ga nasli).
sto su oni i uradili dok ga moja prababa nije slučajno nasla čisteći stalu.
kaze deda,babin brat da je njgova majka ceo zivot trazila ćup i da ga je terala da idu kod baba Vange,ali on nije hteo.

Bilo da postoji neko prokletstvo ili ne nisu ljudi bas sve pričae izmislili.izmedju svih postoji neka veza o prokletstvu.
mogle su da budu izmisljene 3,4,5 i 10 priča ali šta je sa onih 1000?
vidim da se ovim hobijem bave samo inteligentne osobe zanimljiva su mi vasa tumačenja i sam se kolebam sta da radim,da li da krenem kuda me srce vodi ili razum?