Pozdrav svima!

Svi koji su u SCG se verovatno secaju proslogodisnje teske saobracajne nesrece, u kojoj je autobus sleteo sa mosta kod Zablja u Tisu. Ovim putem cu jos jednom izraziti moje iskreno sucesce porodicama poginulih, a nepronadjenih, putnika i ovaj tekst je samo opis dogadjaja koji su usledili a interesantni su za clanove ovog foruma (bez namere da na bilo koji nacin poremeti vecni mir pokojnih).
Svi koji se secaju nesrece, znaju koliko je trajalo vadjenje autobusa iz reke, koliko je bilo promasaja od strane nestrucih ljudi (koji to o sebi nisu tako mislili!!!), i koliko je trajala potraga za telima nestalih. Ja sam bio direktni ucesnik visemesecne potrage i pretrage korita reke Tise, od Zabaljskog mosta do usca u Dunav.
U pocetku akcija je bila ogranicena na vizuelno pretrazivanje obala i toka reke koja je bila oko 4 m iznad svog normalnog vodostaja, izlivena po obalnim sumama, da bi posle izvesnog vremena bio nabavljen i sonar (izuzetno kvalitetan uredjaj), kojim je trebalo intenzivirati potragu. Sonar je stigao (naravno iz Amerike) sa dve sonde oblika torpeda oko 1.2m duzine od 600KHz i 1200kHz, koje se na posebnom kablu vuku iza broda, GPSom i racunarom za obradu zapisa (MARINE SONIC). Cena - ukupno oko 70.000 eura.
Prvi (i svi ostali) snimci dna Tise su zaista bili izvanredni, jasno su se oslikavali predmeti na dnu, posebno spusteni ronilac (naravno – moja malenkost), da se utvrdi odraz ljudskog tela, pa je doneta odluka da se snimi kompletno dno reke do usca (40tak km). Posto sonar ima ogranicenu sirinu snopa koji snima, moralo se ici iz vise prolaza, sa preklapanjima snimaka, koje je racunar kasnije sastavljao u jedinstvenu sliku, sto je svakodnevno bilo detaljno pregledano, nakon povratka sa vode, i bila su obelezavana mesta za ronjenje sledeceg dana. Svaki prikaz koji je iole podsecao na ljudsko telo je obelezen i proveren, i, na zalost uvek je to bio nekakav panj ili granje. Svako udubljenje u dnu (rupa) je snimljeno i pregledano, jer je postojala realna mogucnost da je reka, telo spustila na dno u neku od njih. “Drveni vir” mesto koje je svima poznato kao taloznik materijala kojeg Tisa nosi je snimljeno vise puta, i iz vise uglova. Tada smo bili skoncentrisani na odredjeni zadatak koji smo imali, ali sada posle visemesecne pauze, kada se sve sleglo u mojoj glavi, mogu opisati i neka interesantna usputna zapazanja.
Korito Tise ima celom, snimljenom, duzinom dva elementa, a)samo korito u kome je dno tvrdo, pravilnog u-oblika, bez rupa i duboko prosecno oko 20m, i b) kao drugi element zamuljene strane korita koje se blago penju ka obali, i u kojima se mogu primetiti rupe, uzdignuca i to sve kao posledica talozenja raznoraznih stvari koje reka svake godine nanese.
Na zalost svih onih koji tragaju za Atilom “Bicem Bozijim”, detaljnim pregledom snimaka dna na tih 40-tak km dna, nismo primetili ni jedno jedino mesto koje bi moglo biti bar sumnjivo, a kamoli nesto vise, sto bi obecavalo. Ne postoji ni jedna "rupa" koja nije detaljno snimljena, i kasnije ronilacki proverena. Normalno je ocekivati takvo zapazanje jer je Tisa, nabujala i brza, nosila i otkidala (odronjavala) citave komade obale, ponekad velicine od 100x20m sa kompletnim stablima topola, visokim po 20tak m. Sva ta zemlja se usput talozi i sigurno zatrpava sve sto joj se nadje na putu. Reka stalno otvara nove rupe, stare zatrpava, i dno je vise nego dinamicno i zivo. Isto vazi i za obale, na kojima erozija otkriva i fizicko pomeranje toka i korita reke vremenom. Usputni razgovori sa alasima, otkrili su nam da oni ponekad u svojim dubinskim mrezama zakace ponesto iz rimskog doba? (bar oni tako misle), ili cak poneku kost iz ledenog doba (poznati su nalazi kostiju mamuta u okolini). U Mosorinu, u vikend naselju, culi smo i usputnu pricu o tome da su vrsena vazdusna snimanja korita i okoline negde 80-tih “neki Francuzi”, ali niko nije imao pojma kakvi su rezultati. Sve ovo navodi na zakljucak da eventualni polozaj Atiline grobnice i ne mora obavezno biti u sadasnjem koritu, mozda je treba traziti negde u njivama, ili sumama kroz koje je nekada davno tekla Tisa, u nekom davno zatrpanom rukavcu (ako je uopste Tisa u pitanju).
Akcija je bila sasvim drugog tipa, i nije bilo ni vremena, a iskreno receno, ni minimum ideje ili volje da se zapisi dna posmatraju sa bilo kog drugog aspekta, osim onog osnovnog. Taj zapis postoji na CDu koji je verovatno u Ministarstvu Odbrane, ili u Ministarstvu Unutrasnjih poslova i deo je izvestaja. Mozda bi snimak trebalo iznova pregledati, pogotovo sto sadrzi detalje svakog kvadratnog metra dna i to u duzini od oko 37 km, i obratiti paznju na elemente koji karakterisu arheoloske lokalitete. Snimke kao i sonar je odneo pretstavnik Ministarstva odbrane, i o njemu nismo vise nista culi, gde je?, da li se?, i ko ga eventualno koristi?. Samo bih napomenuo da je rec o uredjaju visokog kvaliteta, dokazanog u, realnim, izuzetno slozenim uslovima.
Cela prica je, na zalost posetilaca ovog sajta, oskudna, i verovatno bi mnogi pitali stosta, medjutim ja zaista znam samo ovo sto sam napisao, i dugo mi je trebalo da se odlucim da i ovo napisem, iz zaista velikog postovanja prema zrtvama nesrece kao i prema rodbini koja je bila prisutna tokom akcije.
Iako vec godinama pronalazim utopljenike po lokalnim rekama i “jezerima”, srce mi se stegne na samu pomisao i na slike koje mi se vracaju, zbog razmera nesrece kao i zbog izuzetno riskantne operacije pretrage.
Verujte mi da nije nimalo svejedno u totalnom, apsolutnom mraku na dnu nabujale Tise na 20-tak metara dubine u ledenoj vodi, pipanjem traziti ljudsko telo, ocekujuci svakog trenutka da se neki balvan prekotrlja preko Vas.
Atila ce morati da saceka jos malo, neko drugo vreme i neku drugu pretragu – namensku i arheoloski specijalizovanu, jer su sva moja zapazanja bila ipak samo usputna, delimicna, neuka i sasvim je sigurno da moj sud o ovome nije konacan.
Vecni mir i spokoj mrtvima.