[dropsyblood]

Evo slicnog primera:
Gotovo da nema coveka u Timockoj krajini ciju mastu,makar jednom u zivotu,nije zagolicala jedna od mnogih legendi o zakopanom zlatu.
Nekima se i posrecilo,jer su naisli na trag tajnih riznica o cijem se sadrzaju PO PRAVILU CUTI ,a neki su zbog nalazenja blaga jako zazalili!
Njih je,kazu ljudi upuceni u tajanstveni svet bajanja i magije,stiglo prokletstvo onih od kojih je to blago oteto,ili onih koji su morali da ga sakriju pre nego sto su ga potrosili.Kako to izgleda najbolje zna Todor Paunovic,sa bukove glave,kod Majdanpeka.
ZEMLJA IZNAD ZLATA IMA NEOBICNU MOC
Mnogi tragaci za zlatom kucali su na vrata cuvenog vampirolovca
Todora sa bukove glave.Trazili su da im pokaze put do tajnih riznica,ili da ih spasi od zla koje ih je snaslo.
-Onaj koga zlato interesuje-hvalio se deda Todor-samo treba da mi donese saku zemlje sa mesta za koje predpostavlja da ga ima.
Ja cu mu pouzdano reci da li da kopa ili da se mane corava posla.
Zemlja ispod koje je zlato sakriveno ima neku neobicnu moc,
kojom zraci,a ja to mogu da otkrijem svojim spravama.
Retko idem na lice mesta,mada su me mnogi zvali.Samo,veoma je vazno o kakvom je zlatu rec.Najcesce je ono oteto i prokleto,
jer su razbojnici
i lopovi zbog njega nekoga ubili.Kasnije su ga,skrivajuci se od vlasti,zakopali na tajnim mestima,ali se po njega nisu vratili,jer je i njima doslo glave.Kao sto dolazi i onima koji ga nadju.
Tako je po kazivanju dede Todora,umalo nastradao neki Marin sa
Bukove glave.Kada je zakucao na njegova vrata,trazeci pomoc,nosio je crninu,jer mu je brat stradao na zaista zagonetan nacin.
KOPAO ZLATO PROBUDIO SE U BOLNICI
Po deda Todorovom kazivanju Marin na Bukovoj glavi ima pojatu,
u kojoj zivi.To je siromasan covek,koji je celog zivota
mastao kako da se obogati.
Ista mastanja razbijala su monotoniju zivota i njegovom bratu Stanku,
koji je cuvao ovce po planini.Sve do jednog dana kada se nije vratio kuci.
Posto se nije pojavio citave noci,Marin je sledeceg dana krenuo da ga trazi.Nasao ga je kako lezi preko jedne sveze iskopane rupe precnika
osamdesetak i dubine sesdesetak santimetara.
Nat telu nije imao nikakvih vidnih povreda,pa je sve izgledalo da je umro prirodnom smrcu.
-Kada mi je Marin to ispricao-kaze deda Todor-trazio sam da donese grudvu zemlje na kojoj je nasao brata.Doneo je.
Tada je moj srebrni krst zaigrao nad ikonom kao nikada do tada.
To je svedocilo da na tom mestu postoji veliko blago,ali i da je ubitacno prokleto.Upozorio sam Marina da ni za zivu glavu ne pokusava da
ga iskopa,jer ce i sam nagrabusiti.Obecao je da nece,ali obecanje nije
odrzao.Poslao je strica da kopa ,a on je iz prikrajka gledao sta ce se dogoditi.
Marinov stric je,kaze deda Todor,nekako ostao ziv i ispricao mu kasnije sta se dogodilo.Kada je prvi put udario krampom u zemlju osetio je nesvesticu.Izasao je iz rupe i popio gutljaj vode.Ucinilo mu se da je slabost prosla,pa je ponovo usao u rupu.
Tada ga je pritisla nekakva groznica,osetio je malaksalost i stropostao se na zemlju.Probudio se tek u majdanpeckoj bolnici,u koju ga je Marin prebacio.Nikada nije rekao ni rec o onome sto je video i sto se dogodilo sa njegovim stricem.Cutao je kao zaliven,ali posle toga nije pokusavao da iskopa blago za cije je postojanje znao.