Citat:
citat od Banatski šetač
Evo još male dopune u vezi pisanja o Zakonu o kulturnim dobrima i onoga što je Banebeograd istrgao iz člana 28. gde se kaže da "onaj ko van organizovanog istraživanja iskopa iz zemlje ili izvadi iz vode dobro koje uživa prethodnu zaštitu dužan je da odmah i tralala...
U prethodnom članu opisuju koja su to dobra koja uživaju prethodnu zaštitu gde piše, citiram : 1) nekropole i lokaliteti s arheološkim, istorijskim, etnološkim ili prirodnjačkim sadržajem; stara jezgra gradova i naselja...
Dakle, tu piše ono što već znamo, a to je da je zabranjeno kopati na evidentiranim arheološkim lokalitetima!!! A nigde ne piše da je zabranjeno kopati kod moje babe u bašti i da to moram da prijavim u roku od 24 časa. Čak su "pametni" zakonodavci ovde napravili rupu u zakonu na taj način što su rekli da ukoliko ipak kopaš na nekom kulturnom dobru koje uživa prethodnu zaštitu ( čitaj: arheološki lokalitet) imaš vremena 24 časa da se pokaješ i predaš dobro koje uživa prethodnu zaštitu i za to još dobiješ i nagradu kako stoji u ovom zakonu, opet citiram Zakon: Nalazaču predmeta iz stava 1. ovog člana pripada novčana nagrada ako u otkrivanju stvari nisu korišćena sredstva budžeta.
Visinu nagrade iz stava 2. ovog člana utvrđuje ustanova zaštite kojoj se predmet daje na čuvanje...
Tako da to vam je to, dragi moji! Ne idite po evidentiranim lokalitetima, a ono što nađete kod babe u bašti niko vam ne može oduzeti !!!
|
cccccc banatski banatski,
nije bane nista istrgao iz zakona, nego ti tumacis zakone kako bi ti voleo da oni glase,
pri tome se nisi ni potrudio da procitas iste do kraja i sa razumevanjem.
zato sam i rekao da ne treba da se ide ovim putem jer ce na videlo izaci neki momenti koji ne odgovaraju hobistima....
elem, tim povodom stavicu ti jos malo nekih
clanova raznih zakona koji tu i tamo zakace i ovu temu kojojm se sada bavimo...
Član 5.
Kulturno dobro od izuzetnog značaja jeste ono kulturno dobro koje ima jednu od sledećih karakteristika:
1) poseban značaj za društveni, istorijski i kulturni razvoj naroda u nacionalnoj istoriji, odnosno za razvoj njegovog prirodnog okruženja;
2) svedoči o presudnim istorijskim događajima i ličnostima i njihovom delovanju u nacionalnoj istoriji;
3) predstavlja jedinstvene (raritetne) primerke stvaralaštva svog vremena ili jedinstvene primerke iz istorije prirode;
4) veliki uticaj na razvoj društva, kulture, tehnike i nauke;
5) izuzetnu umetničku ili estetsku vrednost.
Kulturno dobro od velikog značaja jeste ono kulturno dobro koje ima jednu od sledećih karakteristika:
1) značajno je za određeno područje ili razdoblje;
2) svedoči o društvenim ili prirodnim pojavama, odnosno uslovima društveno-ekonomskog i kulturno-istorijskog razvoja u određenim razdobljima;
3) svedoči o značajnim događajima i istaknutim ličnostima iz nacionalne istorije.
Clan 158.
Posle clana 353. dodaje se clan 353a koji glasi:
- 29 -
„Neovlašceno izvodenje arheoloških radova
Clan 353a
(1) Ko neovlašceno vrši arheološka iskopavanja i istraživanja,
kaznice se zatvorom do tri godine i novcanom kaznom.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog clana izvršeno na arheološkom nalazištu ili
drugom nepokretnom kulturnom dobru, odnosno dobru koje uživa prethodnu zaštitu
ili ako je tom prilikom devastirano arheološko nalazište ili nepokretno kulturno dobro,
odnosno dobro koje uživa prethodnu zaštitu ili
ako je prilikom izvodenja ovih radova
korišcena oprema ili uredaj za otkrivanje i pronalaženje arheoloških predmeta,
kaznice se zatvorom od šest meseci do pet godina i novcanom kaznom.
(3) Predmeti nadeni prilikom izvršenja dela iz st. 1. i 2. ovog clana, oduzece
se.”.
Neovlašceno bavljenje odredenom delatnošcu Clan 353.
Ko se neovlašceno i za nagradu bavi odredenom delatnošcu za cije obavljanje je po zakonu ili drugim propisima donetim na osnovu zakona potrebna dozvola nadležnog organa, odnosno nadležnog subjekta,kaznice se novcanom kaznom ili zatvorom do jedne godine
Одељак 18. НАЛАЗ БЛАГА
Скривено благо
Члан 175.
Откривен новац, злато, сребро, накит, драго камење, ствари израђене од племенитог метала или драгог камења и друге драгоцености које су тако дуго биле скривене да се поуздано не може утврдити ко им је власник (скривено благо), својина су државе.
Налазач блага
Члан 176.
(1) Налазач блага је лице које скривено благо открије, трагајући за њим или случајно, сâмо или заједно са другим лицем, као и лице које благо прво опази односно које прво успостави физичку државину на њему (суналазачи).
(2) Ако једно лице благо пре опази а друго лице пре успостави физичку државину на њему, оба лица су суналазачи, а ако је поступање другог лица неспојиво са савесношћу, налазачем се сматра прво лице.
(3) Лице које је на основу радног, уговорног или другог правног односа дужно да учествује у тражењу скривеног блага, не сматра се налазачем.
Обавезе налазача
Члан 177.
Налазач дужан је да без одлагања пријави надлежном државном органу налаз скривеног блага као и да, до предаје овлашћеном лицу, предузме примерене мере за заштиту скривеног блага од оштећења и другог ризика.
Налазачка награда
Члан 178.
(1) Налазач и власник ствари у којој је благо скривено, имају право на награду у висини од по 33% вредности блага.
(2) Ако је исто лице налазач и власник ствари у којој је благо скривено, има право на награду у висини од 50% вредности блага.
(3) Ако је благо велике вредности, суд, према околностима случаја, може да смањи износ награде, али тако да није мања од 15% вредности блага.
(4) Суналазачи деле награду на једнаке делове.
(5) Лице које прећути налаз блага губи право на награду.
Налаз културног добра
Члан 179.
Ако скривено благо по одредбама закона представља културно добро, налазач има право на правично увећање налазачке награде из члана 178. овог законика, нарочито с обзиром на вредност пронађеног блага и његов општи значај као културног добра.