Novac se definira kao ekvivalentni izraz vrednosti necega i tu nastaje problem: sta je to vrednost, ko je i kako odredjuje? U kapitalizmu je svemu odredjena vrednost upravo da bi se mogla odrzavati kontrola i postojece stanje stvari. Vrednost ti je onolika koliko novca mozes da potrosis kad izidjes iz firme, znaci ona satnica u firmi predstavlja tvoju vrednost. Ne mozes da kupis sve sto ti treba pa pravis prioritete. Zbog onog sto nisi mogao danas da kupis ces sutra ponovo na posao. I tako do penzije. Zamisli samo "ekonomiju poklona". Novac tada ne bi bio potreban. Zasto moras da kupis plac za gradnju kuce i za njega radis recimo 5 godina kad zemlje ima dovoljno za sve. Zasto moras da zidanje kuce otplacujes 30-tak godina i tako ceo radni vek potrosis otplacujuci kucu, kad tvoji prijatelji i rodjaci mogu sve to da ti naprave besplatno. E, kad bi imao svoju kucu i proizvodio svoju hranu, ne bi sigurno proveo 40 godina ni u kakvoj firmi. Poznate su iz istorije rasprave u engleskom parlamentu iz 18 veka kad je jedan od lordova zapoceo diskusiju kako da se sirotinja natera da radi u njihovim fabrikama. Onda su se dosetili i agrarnom reformom oduzeli toj sirotinji zemlju od koje su se hranili i tako ih pretvorili u gradski proletarijat. Zato je svemu odredjena cena i zato je sve toliko skupo.
Citao sam neke antropolske studije, veoma zanimljive, o tome kako drustva koja su i danas na "primitvinom" ( ne volim tu rec za njih) stepenu razvitka imaju funkcionalan sistem zastite od pojedniaca koji bi da prigrabe zajednicko vlasnistvo, a time i status koji bi s vremenom zloupotrebili. Ne bih sve to da objasnjavam sada.
U jednom napisu o drustvu neke oceanske zajednice, "poglavica" (nisu to u holivudskoj verziji) objasnjava svojima kako je najveca razlika izmedju njihovog i belackog drustva izrecena u jeziku gde kod belaca postoje za vlasnistvo dve krajnje suprotne reci: MOJE i TVOJE.
Na izgled, kada se covek prvi put upusti u takve teme, sva mu resenja izgledaju idealisticki i naprosto nemoguca, medjutim ima tu i pametnih glava koje su tome posvetile cele zivote i dali resenja veoma jednostavna i sasvim moguca. Na zalost, njihova dela ne odgovaraju interesima vladaoca ovog Sveta pa ne dobijaju potreban publicitet. Steta jer vreme istice.
