I kada ja odgovorim na sva ova pitanja, ko ce onda kupiti moju knjigu (ha-ha, salim se, ima u toj knjizi mnogo vise vaznih odgovora).
Koncentricna i Spider sonda su ista stvar. Postoji jos nekoliko tipova sondi, koji se uglavnom koriste za detektore mina.
Elektromagnetno polje je kod svih sondi isto, i ta slika se moze pronaci u svakom udzbeniku elektrotehnike(polje zavojnice).
Medjutim, koplanarna sonda ima dve varijante, i kod jedne postoji diferencijalni predajni sklop, te je polje oko sonde ima slozeniji oblik. Generalno, koplanarna sonda je uvek diferencijalna: kod Fishera i Whitesa sa Tx kalemovima, a kod Garretta sa Rx kalemovima. Po meni je koplanarna sonda bolja, iako puno slozenija za izradu, jer uvek moze postici vecu dubinu. Zato svi Minelab Vlf imaju relativno malu dubinu za srednje i vece predmete, jer koriste duplo D, kod koje je efektivni precnik kalemova smanjen. Sa druge strane, duplo D daje cistiji povratni signal, koji Minelabovim detektorima omogucava da budu precizniji kod diskriminacije sice po povrsini. Moje iskustvo kaze da duplo D ima bolji pin point od koplanarne, mada je i koplanarnu moguce izraditi da ima dobar pin point uz gubitak dubine.
Sonda proizvodi EM polje, i prijemnim kalemom prati desavanja u njemu. Kada se unese metal desava se vise stvari: on trosi polje, izaziva sekundarno Em polje itd. Te razlike registruje elektronika i daje indikaciju.
Vise frekvencije daju bolji odziv meala, ali ih zemlja vise prigusuje (pa su i smetnje vece). To koriste multifrekvencijski detektori, kako bi izdvojili signal zemlje, i bolje ga prigusili. Prica da rade dublje je cista laz, jer u sustini rade plice jer razvijaju slabije polje, kako bi mogli isfiltrirati harmonike.
Zatvorena povrsina predmeta, normalna na polje sonde, je vaznija za dubinu detekcije od mase za sve sondase, osim za 2box detektore, gde je za detekciju dubljih i vecih predmeta vaznije da imaju povrsinu normalnu na nivo zemlje (kontra od sondasa).
Razliciti metali imaju razliciti fazni odziv (pomeraju prijemno polje po fazi: obojeni zakasne polje, a crni ga malo vrate), a takodje i razlicito menjaju amplitudu signala. Diskriminaciju obavljaju specificni fazni komparatori, koji takodje izvlace i signal zemlje.
Kada se dva metala istovremeno nadju u polju sonde, detektor reaguje nepredvidivo, jer sve zavisi od njihove velicine, tipa, dubine i kojim redosledom su dosli u polje
sonde, jer ne smete zaboraviti da su svi amaterski detektori Motion masine (rade samo u pokretu), a zavisi u kom je modu i sam detektor. Svakako je za zagadjene terene mnogo bolje raditi sa manjom sondom, koja ne zahvata veliku povrsinu, naravno za sitnu numizmatiku do 30cm.
Polje od sonde opada sa rastojanjem na treci stepen, i sekundarno polje sa predmeta takodje opada na teci stepen. TO je problem svih detektora, i sa standardnim sondama do 40cm precnika, preko 60cm dubine postaje nemerljivo malo, te je za dublje registrovanje potrebno menjati koncepciju standardnih masina. Naravno, cucete vi od nasih tragaca mnogo optimisticnije rezultate za njihove standardne masine, ali to je uglavnom utopija, osim ako se dese izvesna super EM provodna zemljista, ili ako se oksid metala(koji zemljiste pretvara u bolji EM provodnik) nije popeo prema povrsini (nazalost, zlato ne oksidira, i zato se teze nalazi).
Vece dubine se postizu vecim sondama i jacim predajnim poljem. Otud pulsni detektori imaju bolju prodornu moc, jer su oba ova elementa ispunjena. Kod Vlf postoje ogromni problemi za izradu vecih sondi, jer postaju mehanicki nestabilne, i veoma teske. Takodje, pojacanje polja i kod Vlf i Pulsnih, izbacije standardne modele detektora iz radnog rezima, te rade losije nego bez modifikacije. Zato nije moguce prosto pojacati detektor, nego ga je potrebno dizajnirati za takvu namenu.
Nadam se da sam odgovorio na sva pitanja.
Zeljko.