|
...Svaka vojska je sa sobom nosila vojne blagajne ili u povratku sa ratnih pohoda,i tovare opjlackanog blaga.U ovim krajevima bi cesto dolazilo do raznih hajduckih zaseda i napada sa ciljem otimanja plena.Nekada je to uspevalo,a nekada se blago zakopavalo da ga protivnik ne pronadje,sa nadom da ce kada bitka prodje,ono biti otkopano i odneseno.Obicno se to nije desavalo i blago bi ostajalo zaboravljeno.Da bi se ovo blago pronaslo potrebmo je dobro poznavati tadasnje putne pravce i proucavanjem topografije lokalnog podrucja otkrivati mesta koja su pogodna za organizovanje prepada.To su bili obicno useci,klanci ili klisure kroz koje su isli putevi.Kako su ti napadi bili iznenadni,oni koji su ga posedovali mogli su ga samo tu u blizini sakriti.U narodu su zabelezene mnoge price i o hajduckom blagu.To blago prestavlja bogat plen raznoraznih hajduckih ceta,koje su skoro do pocetka dvadesetog veka povremeno vrsile prepade i pljacke sto trgovacke karavane,sto bogate pojedince.Ovi prepadi su se obicno obavljali na perifernim i granicnim delovima administrativnih oblasti ili u blizini bogatih rudnika.Taj plen se zbog mnogobrojnih potera sakrivao po planinskim zabitima ili pecinama cekajuci da prodje neko vreme pa da se onda potrosi.Nekada se za to imalo vremena,a nekada ne, pa je i to blago padalo u zaborav.Veruje se da u Homoljskim planinama i danas ima dosta ovog blaga.Price nisu bez osnove,jer ovaj kraj je ranije bio poznat po hajduciji,a i rudnik zlata u Majdanpeku je veoma blizu Homolja.Ovo su istoriski provereni podaci i njima se moze verovati.Medjutim,to nije dovoljno.Traganje za blagom,koga sigurno ima,dugotrajan je i mukotrpan posao sa neizvesnim ishodom.kraj.
|