Draža znao za krađu
Milorad BOŠNjAK 06.10.2005, 17:54:59

KAD je britanski obrveštajni pukovnik Djuen Bil Hadson pred četnicima otvoreno hulio na Hrista, bile su to prve sumnje u iskrenost njegove misije. Ta misija se okončala suprotno planiranoj - pokrao im je većinu zlatnog novca od kraljevske jugoslovenske vlade iz Londona.
Hadson je Ravnogorcima smrsio sve konce, kao što je mrsio i na sam Veliki petak. Vladan Vasiljević, četnicki emigrant iz Ohaja, inače svedok svih zbivanja oko štaba Draže Mihailovića, kaže:
- Pred Uskrs Haason je odseo u našoj kući. Na Veliki pretražio je od moje majke da mu isprži jaja na kajmaku. Ona ga upozorava da bi to bila grehota prema Isusu Hristu, da bi, kao i Srbi, morao da posti. "Gluposti! Da je Hrist valjao ne bi ga ni razapeli" - odgovorio je Hason, pred preneraženom majkom i preda mnom.
Otkud zabluda da je to zlato zakopano kod Čačka? Otud, što su Pranjani i Ravna gora na engleskim kartama prikazani kao čačanski, a ne gornjolanovački atar. Ili i zato da bi mu engleski obaveštajci zameli trag.
- Englezi su pomoć uvek bacali avionima u reonu Pranjana, noću. Za prijem pomoći bio je zadužen upravo Hadson, a njegovi prvi saradnici bili su Denis i Gas, obaveštajni oficiri koji su u Dražin štab stigli pre njega. Kad god je iz avionabacana odeća, lekovi i slično, to su čekali njih trojica i četnici. A kad je bačena strogo poverljiva pomoć, (zlatni novac) to se čekali isključi*vo Englezi! Najviše zlata je slato 1943. kad je Hadsonova misija boravila u kući mog rođaka Slobodana Vasiljevića. Tih noći, Englezi su kriomice odlazili iz kuće, sačekivali pošiljke zlata iz vazduha i posle ih zakopavali na mestima koje sam naveo.
Draža Mihailović i njegov najuži štab su, svedoči dalje Vladan Vasiljević, znali za ovu krađu zlatnika. Baš zato, Draža je stalno bio u sukobu sa Hadsonom, a ne zato što su Englezi oklevali sa izvođenjem ratnih dejstva u Srbiji, kako će posle tumačiti zvanična istoriografija. Vasiljević je bio jedan od kurira za vezu pri Dražinom štabu, za područje pod Ravnom gorom.
- Posle rata, nešto četničkog zlata, koje Golner nije uspeo da otkoup, na svom imanju slučajno je iskopao sin Zorke Simović - tvrdi Vasiljević.
Svetolik Vuković, vlasnik pomenute vodenice, nije imao dece. Posije Milovana Đuđića, koji je umro pre 21 godinu. Njegova udovicaMilesa (75) održava tu nerentabilnu vodenicu. Ona i meštani Koštunića, Pranjana i Brajića se kao kroz maglu sećaju priča o četničkom zlatu, "zakopanotu negde"... Njihovi najbliži su posle rata strogo ćutali. Pogotovo od 1948. kad je polovinu zlata na prevaru otkopao i iz SFRJ izneo Golner. Tajnu bi, obično, odnosili u grob, jer je OZNA tuda često vršljala u potrazi za četničkim zlatnicima. Vladan Vasiljević je posle rata dvaput robijao.
- Svako pitanje islednika bilo je: "Gde je četničko zlato"? Ćutao sam, praveći se da o tom zlatu ne znam ništa. Najiskrenije rečeno, strahovao sam da me ne ubiju... Posle rata, dvaput sam pokušao da ilegalno pobegnem iz SFRJ. Oba puta su me uhvatili. Tek 1973. sam uspeo da potplatim jednog udbaša iz Gornjeg Milanovca, koji mi je isposlovao pasoš - priseća se ovaj emigrant.

DRUŽENjE

NA Ravnoj Gori sam se družio sa Zvonkom Vučkvićem, oficirom u Dražinom štabu, komandantom Takovskog odreda. Bio je Dražin najverniji saradnik. Druženje smo nastavili u Americi, nakon mog bekstva iz SFRJ. On mi je, ovde u Americi, opširno pricao ukradenom četničkom zlatu. Znao je o njemu veoma mnogo. I on mi je, iz prve ruke, svedočio da je Dražin najuži štab bio upućen u englesku krađu zlata, ali nije zbog nje protestvovao kod Čerčilove vlade strahujući da se ne naljuti - primećuje Vladan Vasiljević.

ŠPIJUN

PO želji samogČerčila, rudaski inženjer Djuen Bil Hadson preveden je u "MI-6", odsek britanske tajne službe za inostranstvo. Naučio je više jezika, pa i srpski. Iskrcan je podmornicom na crnogorsku obalu, odakle se prebacio na Ravnu goru, kao obaveštajni i oficir za vezu. Uvek je bio uz Dražin štab.