Godine 441.Sirmijum je prvi put u svojoj istoriji bacen na kolena pred varvarskim osvajacima koje je predvodio Atila.Bila je to godina koja se zestoko zasekla u dotrajali organizam rimske drzave.Preko Dunava sa velikom i fanaticnom vojskom presao je hunski vodja Atila,nazvan po slepoj surovosti Bic bozji.Huni su prvo napali na severne granice rimskog carstva,gde im se na putu sprecio Sirmijum.Grad je mozda mogao da veruje u svoje vekovne bedeme i kule,koje su izdaleka pretile svakom osvajacu,p mozda je olako docekao hunski napad.U tom trenutku nije se znalo da je Atila vojnicki genije koji ce probiti ne samo kapije Sirmijuma vec i mnogo slavnih gradova.Nije nazalost sacuvana istorijska prica o tome kako su huni zauzeli panonsku prestonicu-da li nekom lukavom varkom ili izdajom.Tek kasnije u Rimu je zabelezena mala i strasna epizoda koja je bacila vise svetla na sudbinu stanovnika.Prica govori o onim poslednjim trenucima,kad su vec shvatili da pomoc nece stici ni sa koje strane.Tada je episkop Sirmijuma krisom nocu prebacio preko bedema zlatne i srebrne posude iz gradskih crkava,i to je blago dospelo u ruke jednom hunskom oficiru.Sa blagom je stigla poruka da se episkopu postedi zivot ako padne u ropstvo ili da se otkupe drugi zatvorenici iz Sirmijuma.Oficir je zadrzao blago za sebe i zatajio slucaj kod Atile.Posle zauzeca grada Atila je na neki nacin saznao neverstvo svog oficira i razapeo ga na krst.Tesko je reci sta je bilo sa ostalim stanovnicima ,jer osvajace su pratili crni glasovi......a tamo gde prodju huni polja se bele od kostiju,kao da je pao sneg.Medjutim nisu svi stradali,jedan stanovnik Sirmijuma kasnije se pominje kao prevodilac kod Huna,a drugi kao graditelj Atilinog kupatila.....