Upravo je tu jedna velika razlika izmedju Pulsnih i Vlf. Kako Pulsni uglavnom rade na niskim frekvencijama (reda 100Hz), i monosondom (samo jedan kalem okolo), sa vecim sondama jako lose vide male predmete. Medjutim, kod Vlf su frekvencije reda 5Khz i koncentricni kalemovi, te i velike sonde odlicno vide male predmete. Takodje, svaka vrsta detektora ima metale koje bolje ili losije vidi. Pulsni najdublje vide gvozdja, a bronze i srebra znatno losije. Vlf, pak, najbolje vide bronze i srebra, a gvozdene predmete nesto slabije.
Kako je zlato izmedju gvozdja i bronze, oba tipa detektora ga podjednako dobro vide.
Pulsni odlicno ignorise minerale, ali je ipak veoma osetljiv na zemlju, koja menja kapacitivnost sonde i prilikom priblizavanja zemlji, on utisava trash signal, ali kod izmicanja sonde od zemlje, daje signal kao da ima metala. Tu nema pomoci, jer je kod pulsnih nemoguce izvesti Ground sistem za kapacitivne smetnje, i jedini spas je da se sonda veoma pazljivo nosi 20tak cm iznad zemlje, sto svakako smanjuje domet.
Kod vazdusnog testa, mogu se iznositi dva parametra:
-Maksimalni teoretski domet, odnosno gde postoji jedva cujna registracija predmeta i
-Domet sigurne detekcije, gde predmet izaziva jak, upotrebljiv signal.
U vazduhu, moji detektori sa sondom 50cm, u tune modu rade otprilike ovako:
sesterac: jak signal na 50tak cm, a oseca ga i na 70cm
bronza precnika 10cm: jak signal na 80cm, a oseca ga do 1,1m
mesingani tanjir precnika 20cm: jak signal na 1m, a oseca ga do 1,4m
gusani tocak precnika 90cm: jak signal na 1,8m, a oseca ga i na 2,5m
automobile registruje na 3-4 metra.
I jedna veoma vazna napomena. Pre 10tak i vise godina, kada sam eksperimentisao sa povecanjem dometa na mojim prvim modifikacijama Cscope i Whitesa, mogao sam lako postizati ogromne domete u vazduhu (i vece od gore pomenutih), ali ti detektori su tada postajali kapacitivno i fazno toliko nestabilni, da se sa njima uopste nije moglo raditi na terenu. Osecali su recimo ruku bez metala na 0,5 metara, ili napolju, zemlju sa visine od 1m, a o mineralnom kamenju da i ne govorim. ZNACI, ne jede se sve sto leti.
VLF extreme serija, bez obzira na veliki domet, ima i odlicnu stabilnost, i imunost na smetnje. Kapacitivne smetnje uopste ne postoje, znaci ruku, vlaznu travu i sl. uopste ne konstatuje. Uz dobro fazno podesavanje na rimsku ciglu, takodje je nece primetiti, makar je provlacili neposredno pored sonde itd. U DISC modu, od 1 do 3, kakve god vruce minerale provlacili pored sonde, za detektor nece postojati, ili iza 6, moj gvozdeni otpad od nekoliko stotina kg za njega ne postoji (osim na skali, koja radi na sve metale i poludi). Takodje, posle kise ili jake rose, provlacim sondu kroz visoku travu, i ne dobijam nikakav signal. Ja to zovem stabilnost.
Videce on i novcice jako duboko, ali je njih veoma tesko izolovati na zagadjenim terenima (u njivama, gde se decenijama izvozi stajnjak sa svim mogucim otpadom konzervi folija i sl.), zbog velikih dimenzija sonde. Tako osetljiv detektor nikako ne voli istovremeno vise predmeta u polju sonde.
Ali, na neobradivim zemljistima, brdima, ili cak i na njivama kada se iskopa sonda 20tak cm i skloni sav otpad, ovaj detektor je pravi ubica mekog srca, i ja za sada ne znam da postoji neki model (bez obzira koliko kostao), koji bi i priblizno duboko mogao pronalaziti manje i srednje velike bronze, i ostale obojene metale.
Kada se govori o dubincima, svi odmah gledaji Pulsne modele sa velikim sondama, Two Box detektore, i naravno, razne geo lokatore. Ali cinjenica je, da ni jedan od njih, gotovo da ne konstatuje predmete manje od 20tak cm ni pored sondi, a kamo li na nekim dubinama u zemlji. A takvih predmeta, ustvari najvise i ima.