Prikazati pojedinačan prilog
  #8  
Staro 03.04.2008, 01:37
bokiii
Gost
 
prilozi: n/a
Коначно, царска и српска
Стекли су се услови да гамзиградска Ромулијана, уз помоћ државе, буде представљена свету као најочуванији драгуљ римске дворске архитектуре
Коначно, царска и српска
Ромулијана, мозаици

Зајечар – Средином прошле године римска царска палата Ромулијана, у Гамзиграду код Зајечара, доспела је коначно на листу споменика светске културе под заштитом Унеска, а ове године већ су у току опсежне припреме и за њену достојну туристичку промоцију. Готово истовремено, уз помоћ државе, већа него икада, почеће градња савременог визиторског центра за прихват туриста и светских истраживача, а затим удешавање приступног пута од раскрснице у селу Звездан до палате.Обнавља се и уговор о заједничким истраживањима са немачким стручњацима који су овде још пре четири године стигли из Франкфурта на Мајни. Стигло је и више од милион евра из Националног инвестиционог плана, у Министарству културе основан је Одбор за Ромулијану...

Директор Народног музеја у Зајечару Бора Димитријевић каже да је заокрет у односу државе према Ромулијани, једином нашем археолошком налазишту под заштитом Унеска, врло уочљив и охрабрујући. Већ су се, вели, стекли сви услови да гамзиградска Ромулијана, уз праву помоћ државе, у општем интересу, буде представљена свету као најочуванији драгуљ римске дворске архитектуре. Баш онако како је то желео њен најпознатији и најуспешнији истраживач – академик Драгослав Срејовић. И, онако како су сањале бројне екипе свих наших познатих археолога и конзерватора, почев од 1953. године, када су овде и званично отворена прва систематска истраживања.

Путем римских царева

У сусрет правој светској промоцији Галеријеве палате, још крајем прошле године на Међународном сајму туризма у Берлину представљена је нова српска туристичка маршрута „Пут културе римских императора”, са Ромулијаном у њеном средишту. Убрзо је представљени мастер план ове маршруте, који је сачинио др Бојан Зечевић, професор Економског факултета у Београду. План назначава како да се ова маршрута, једна од најатрактивнији х у Европи, и оствари. Да радознали туристички номади истински уживају почев од Сирмијума, преко Сингидунума, Виминацијума и Ромулијане до Медијане и Јустинијане. Да на том путу виде и Трајанову таблу у Ђердапу и Трајанов мост код Кладова, и Шаркамен код Неготина и Равну код Књажевца.

– Већа државна брига за Ромулијану уочљива је већ од 2004. године, када је Влада Србије донела уредбу о репрезентативно м Просторном плану археолошког налазишта Ромулијана – Гамзиград, објашњава директор Зајечарског музеја. – То је охрабрило људе из Археолошког института и оне из Републичког завода за заштиту споменика културе, и нас у зајечарској општини. До тада није било праве координације, ни праве финансијске потпоре.

Створени су бољи услови, вели Димитријевић, да Ромулијана коначно представи свету Србију као земљу на чијем је тлу рођено 17 римских царева. А то је у свету туризма готово непознато, баш као што је великом броју људи, свима изузев најупућенијим научницима, апсолутно непознато да се са територије Србије, између 249. и 421. године, управљало тадашњим Римским царством. То ће писати у бројним туристичким проспектима, као што је записано у мастер плану, и то ће привлачити свет.

Директор Димитријевић подсећа да је Ромулијану прошле године посетило 32.000 туриста, двоструко више него пре шест година. Било је и више од хиљаду странаца. Заштита са печатом Унеска и све државне мере утицаће да посећеност осетније расте, баш као што је недавно, боравећи на Ромулијани, сличну процену изнео и Талет Рифаи, заменик генералног секретара Светске туристичке организације. Био је фасциниран магијом старе палате и њене околине.

Капије широм отворене

Гамзиградском палатом одушевљени су и немачки стручњаци из Археолошког института у Франкфурту. Досадашња детаљна геофизичка и геомагнетска проспекција терена око палате, уз примену најсавременије технике, указује немачким и нашим стручњацима да Ромулијана и околина вероватно скривају многе тајне. Екипа немачких стручњака тек ће сумирати досадашња истраживања, али је извесно да је изван зидина палате, испод земље, снимљено 12 објеката чија детаљна истраживања тек предстоје. Указале су се контуре великих грађевина које личе на велике житнице и верске објекте.

Овог пролећа немачка екипа стигла је у Гамзиград раније него обично. Као да слути нешто значајно. Већ 4. априла њихови сниматељи и археолози представиће овде јавности шта су новим методама открили испод земље. Наш Одбор за Ромулијану, у којем су наши најеминентнији стручњаци, одлучиће шта ће се даље истраживати и у чему ћемо с Немцима сарађивати наредних година.

Преговара се и са Италијанима о реконзервацији гамзиградских мозаика „Диониса”, „Венатора” и „Лавиринта”. Намера је да се примене нове методе конзервације помоћу прохромских мрежа, како би се тежина сада гломазних мозаика смањила само на четвртину. Има изгледа да се у овај посао укључе и стручњаци из Француске. Тако би се ови мозаици много лакше транспортовали до светских изложбених центара и тамо побуђивали већу пажњу светске јавности.

Градња визиторског центра треба да буде завршена до краја идуће године. Грађевина ће имати 1.300 квадратних метара простора и пружаће посетиоцима најудобнији смештај и све информације, као и сви такви центри у свету.

Ромулијана ће широм бити отворена према свету, стручном и туристичком. Баш као што су и сада њене капије отворене у току целе године, лети и зими. Општина Зајечар помогла је да се обезбеди довољно чувара и водича.

------------------------------------------------------------

Поред палате и Галеријева родна кућа?

Зајечар – Нова открића до којих су, током минулог месеца, геомагнетском проспекцијом дошли немачки и наши стручњаци упућују да је римски цар Галерије своју велелепну царску палату Ромулијану, на Гамзиграду, саградио непосредно поред дома у којем је рођен. Закључак се изводи на основу најновијих проналазака великог броја објеката, али и открића током протекле четири године, а директор Зајечарског музеја Бора Димитријевић рекао је новинарима да стручњаци процењују како би Галеријев родни дом новим археолошким ископавањима могао бити у насељу поред самог северног бедема палате. Било би то, каже Димитријевић, значајно откриће с обзиром на то да се до сада сматрало да је Галерије рођен у неком од околних села.
odgoovorite sa citatom