Шта се крије изван зидина „Ромулијане”
Заједничка српско-немачка истраживања Гамзиграда све атрактивнија и занимљивија
Ромулијана

Зајечар - Четврта година специјализовани х заједничких српско-немачких истраживања римске царске палате „Ромулијана”, на Гамзиграду код Зајечара, донела су и овог лета неколико занимљивих налаза изван зидина палате. О томе су новинарима на крају кампање говорили наши и немачки стручњаци истичући да је посао нашим археолозима и њиховим колегама из Франкфурта знатно олакшан применом геофизичких метода снимања терена, којим се служе немачки стручњаци. Реч је о откривеним атрактивним грађевинама, са северне и западне стране палате чија се намена још анализира.
Немачки археолог др Герда Зомер фон Билав из Археолошког института у Франкфурту каже да је овог лета вероватно откривена једна црква западно од царске палате.

Након четири недеље овогодишњих истраживања откривена је и велика грађевина кружне основе се 16 стубова кружно распоређених. Северно од палате у овогодишњој кампањи пронађена је и грађевина дугачка 100 метара за коју се претпоставља да је служила као остава за житарице.

За велику грађевину кружног облика са стубовима, северно од палате, се не зна шта представља. Археолог Герда Зомер фон Билав каже да ће бити потребно више месеци да се тачно утврди улога откривених грађевина. Ова кружног облика само је једна од више грађевина које чине својеврсно насеље. А све је то откривено применом разних геофизичких метода.

Наш археолог др Софија Петковић из Археолошког института у Београду говорила је новинарима о томе шта је све откривено ван зидова царске палате у минуле четири године. Откривен је и један одбрамбени ров који је млађи од бедема палате. А већ је писано и о атрактивној златној фибули, пронађеној у другој години истраживања. Откривена је и гробница неког истакнутог војног заповедника у којој је поред те скупоцене фибуле пронађен и добар део очување војничке опреме тог заповедника.

Изван зидова палате пронађена и касноантичка некропола, а једна од снимљених конструкција личи на аквадукт (водовод). Али то тек треба да се утврди. Мало је очуваних надземних конструкција јер је столећима земљиште изван палате обрађивано па су надземни делови грађевина тако уништавани.

О овогодишњим и досадашњим истраживањима и сарадњи наших и немачких археолога новинарима су говорили и проф. др Михаило Милинковић са Филозофског факултета у Београду и представници Народног музеја у Зајечару Бора Димитријевић и мр Маја Живић. Професор Милинковић је подсетио да је сарадња наших и немачких стручњака и у прошлости била значајна и плодотворна, а посебно је, вели, значајно што сада у истраживањима на Гамзиграду учествују и наши и немачки студенти археологије. Овде је направљена и мала керамичарска радионица као и пројекат за проучавање обимне архитектонске пластике. Откривена је и до сада непозната керамика из неолита.

Стручњаци верују да ће међу многим грађевинама, снимљеним испод земље ван зидина палате, ускоро можда бити пронађена и грађевина у којој је рођен цар Галерије, градитељ импресивне царске палате на Гамзиграду.