U kućama petorice žitelja Drmna nađeni velika količina numizmatike, četiri metal-detektora, statue, mermerni stub
Preorali antikvitete

Zbog osnovane sumnje da su nelegalno iskopavali antikvitete i tako oštetili arheološko nalazište Viminacium, nedaleko od Kostolca, požarevački policajci su pretresli kuće Gorana Grujića, predsednika Saveta mesne zajednice Drmno i funkcionera Demokratske stranke, te Branka Nikolića, Vladimira Nikolića, Aleksandra Vasića i Slađana Perića, takođe iz Drmna. U kućama su nađeni velika količina numizmatičkih predmeta, četiri metal-detektora, statue, deo mermernog stuba i strani katalozi antičkih novčića, kao i traktor i plug za duboko oranje. Protiv petorice osumnjičenih žitelja Drmna biće podnete krivične prijave zbog krivičnog dela neovlašćenog izvođenja arheoloških radova. Sva petorica su saslušani, a Grujić je, kako se saznaje, priznao da je počinio pomenuto krivično delo.

Arheolog Dragana Đurić-Spasić, iz požarevačkog Narodnog muzeja, kaže da je muzeju predato oko 1.000 nađenih arheoloških predmeta, od kojih je najviše numizmatike. Oduzeta je velika količina rimskih novčića iz perioda od I do IV veka naše ere, kao i velika količina novčića iz kasnijeg perioda. Predmeti su oduzeti u takozvanom prljavom stanju, pa će se njihov konačni broj i ukupna vrednost znati tek posle arheološke obrade. Među nađenim dragocenostima ima mnogo delova bronzanih predmeta različitog tipa i namene, nakita, instrumenata i drugog.

Đurić-Spasić je potvrdila da svi predmeti potiču sa arheološkog nalazišta Viminacium. Prema njenim rečima, nelegalnim iskopavanjem nije uništen samo tamošnji amfiteatar, već i uži centar nekadašnjeg glavnog grada rimske provincije Gornja Mezija, jer je duboko preorano područje od 10 do 15 hektara. Prema njenim rečima, Narodni muzej iz Požarevca već deset godina vodi bitku sa divljim arheolozima, ali često nije imao razumevanje lokalne sredine i organa bezbednosti.

Ova afera je otkrivena nedavno, kada je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture podneo opštinskom tužiocu u Požarevcu krivičnu prijavu protiv nepoznatih lica zbog oštećenja nepokretnog kulturnog dobra sa arheološkog nalazišta Viminacium, nedaleko od Kostolca u opštini Požarevac. Prilikom uviđaja, službenici SUP-a su utvrdili da je nepoznati izvršilac uz pomoć traktora i pluga napravio četiri brazde dubine oko 60 centimetara i uništio mermerne stubove i sedišta, te keramiku i stakla u amfiteatru.

Nađeni su tragovi sa slojevima crvene, žute i zelene boje na komadima zemlje koji su otpali sa traktora ili priključnog dela. Boja sa traktora koji je nađen prilikom pretresa kuće Grujića istovetna je sa bojom nađenom na lokalitetu Viminacium.

U kućama petorice žitelja Drmna nađeni su: kod Gorana Grujića numizmatički predmeti, četiri metal-detektora i strani katalozi novčića, kao i traktor „belorus“; kod Branka Nikolića numizmatički predmeti, detektor, manja statua žene i plug za duboko oranje; kod Vladimira Nikolića numizmatički predmeti, metal-detektor i deo mermernog stuba dužine 70 centimetara; kod Aleksandra Vasića tri metal-detektora, plug za duboko oranje i numizmatički predmeti, a kod Slađana Perića numizmatički predmeti i metal-detektor.
B. R.
Seljaci u potrazi za zakopanim blagom

Kako je „Blic“ već pisao, stručnjaci kažu da se seljaci po Srbiji u poslednje vreme sve više bave potragom za zakopanim blagom. Baš u Kostolcu, u okolini arheološkog lokaliteta Viminacium mnogo poljoprivrednika se bacilo na preoravanje svojih njiva kako bi možda našli neki rimski ili vizantijski zlatnik, koji bi potom mogli ilegalno da unovče na Zapadu za nekoliko hiljada maraka.

U Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture kažu da postoji zakon kojim se štite ovakvi lokaliteti, ali i da je, nažalost, „kriminal jači od zakona“.

- Pokušavamo da razbijemo lance prodaje uz pomoć lokalnih SUP-ova. Mi, niti bilo ko drugi, ne možemo stajati na svakoj njivi, ledini ili parceli na kojoj se možda nalazi nešto što bi se tretiralo kao nacionalno blago. Ni u jednoj zemlji na svetu ne postoji institucija koja se bavi čuvanjem takvih lokacija - kažu u Zavodu.

U Srbiji trenutno postoje 44 arheološka nalazišta od izuzetnog i velikog značaja, ali najugroženiji je arheološki lokalitet Viminacium kod Kostolca.

Inostrane kolekcionare od kulturnog blaga u Srbiji najviše zanimaju zlatnici i srebrnjaci iz rimskog i vizantijskog perioda. Zakon nalaže da je svako ko pronađe bilo kakav antikvitet na svom ili tuđem imanju dužan da to preda državi, a ukoliko to ne učini, ide u zatvor. Koliku vrednost dosežu ti novčići pokazuje činjenica da se u Narodnom muzeju u Beogradu čuva zlatnik iz vremena rimskog cara Valentinijana, procenjen na oko milion evra. U svetu postoje samo četiri primerka ovog zlatnika, od čega su tri u vlasništvu jednog od arapskih šeika.

Kolika je groznica u potrazi za antičkim novčićima i umetninama, pokazuje i priča da se sve češće pojavljuju nepoznati ljudi sa metalnim detektorima kako šetaju po ostacima tvrđava ili arheoloških kompleksa širom Srbije, čak i na mestima gde je ta potraga provereno uzaludna. Najsvežiji je primer lokaliteta Šarkamen.

izvor:blic