Kad god (i koja god) mlada osoba nastrada - šteta je i tužno je. Ono što je povezano sa ovim slučajem a što me prilično nervira, jeste fama koju političari u Makedoniji pokušavaju da iskoriste (dani žalosti, posthumna odlikovanja, hvalospevi i govori...). Sa druge strane: Lazar Ristovski jedva da je spomenut kada je skoro preminuo a sa umetničke strane je gromada u odnosu na pokojnog Proeskog. Nije u u pitanju "državni mentalitet", već dodvoravanje masi koje se svugde u svetu naveliko zloupotrebljava. Tada se veličaju (a i stvaraju) nečije zasluge koje za života preminulog skoro niko nije spominjao, od zabavljača nastaju umetnici, od krimosa - zaslužni gradjani, od partijskih despota ili njihovih poslušnika - patriote i filantropi... Ne smem zamisliti šta bi ovi u mojoj Srbiji napravili da negde pogine ona "iz Žitorađu".