У Бугарској ископана ризница злата древног краљевства

24/08/2005

Бугарски археолози ископали су више од 15.000 златних антиквитета на месту у близини села Дабене.

Светла Димитрова за Southeast European Times из Софије -- 24/08/2005

Златна огрлица, изложена у Националном музеју у Софији, један је од 15.000 комада трачанског краљевског накита који су бугарски археолози ископали у Дабенама. [АФП]





Недавно ископана древна ризница која садржи преко 15.000 златних предмета и која датира из периода пре више од 4.000 година, изложена је у среду (17. августa) у бугарском Националном историјском музеју (НМХ). Експерти кажу да се она може поредити са благом које је у Троји 1873. године пронашао немачки археолог аматер Хајнрих Шлиман.

«Ова ризница је мало старија од Шлимановог проналаска у Троји и садржи много више златних украса», рекао је Васил Николов, директор бугарског археолошког института који је надзирао ископавања.

Артифакти, који датирају из 3. миленијума пре Христа, пронађени су током десетомесечних ископавања на три гробнице у близини села Дабене, око 130 километара источно од престонице земље. С обзиром да се ископавања настављају могло би да буде пронађено још хиљаде нових предмета.

«Мислим да ћемо до краја године пронаћи око 100.000 предмета», изјавио је Ројтерсу директор НХМ Божидар Димитров.

Први траг који је указао на постојање злата из Бронзаног доба у Дабенама појавио се прошле године. Два млада археолога НХМ-а куповала су цигарете у сеоској продавници када су угледала супругу једног пољопривредника како носи изванредно израђену златну огрлицу. Жена им је рекла да ју је њен супруг пронашао док је трактором орао своје њиве.

Потом је тим археолога упућен у Дабене и радови на ископавању почели су на јесен прошле године.

Већина предмета који су до сада ископани су минијатурне перле и прстење који су представљали делове различитих комада накита који је, како се верује, стављан у склопу погребне одоре.

Чињеница да се место на којем су неки прстенови спојени не може видети уз помоћ обичног микроскопа наведена је као илустрација стручног умећа оних који су их направили.

«Не знамо ко су били ти људи, али их зовемо прото-Трачани», изјавио је Николов.

Трачани су живели на простору данашње Бугарске и у деловима савремене Грчке, Румуније, Македоније и Турске у периоду између 4.000 године пре Христа и 8. века наше ере, када су се асимилирали са Словенима који су заузимали та подручја.

Артифакти пронађени у Дабенама дело су људи који су претходили Трачанима, сложио се Димитров. Према његовим речима, благо које је за собом оставила још увек неидентификован а цивилизација представља показатељ да је срце модерне Бугарске у Бронзано доба било центар за ископавање и прераду злата. Ово је највеће благо пронађено на Балкану које датира из тог времена.

«Можемо да закључимо да се отприлике пре 5.000 година центар једне до сада непознате цивилизације налазио овде и да је у великој количини извозио прерађено злато у централну Европу, на Балканско полуострво и у Анатолију», изјавио је Димитров Ројтерсу.

Недавно ископана ризница је од огромног значаја, изјавио је британском дневнику Индипендент водећи експерт за античку историју југоисточне Европе.

«Проналазак злата из Бронзаног доба у Дабенама је од великог међународног значаја и требало би да нам каже више о трговини златом у древном свету», рекао је доктор Зосиа Арчибалд са Унивезитета у Ливерпулу.

Протекле две године биле су изузетно продуктивне за бугарске археологе. У јулу је ископана колекција од 50 предмета из трачанске ризнице старе 2.400 година, укључујући златни венац са ликом грчке богиње Нике. Археолози су прошле године ископали маску од чистог злата сличну «Агамемноновој маски» коју је Шлиман открио у Троји.