Рушење пиваре изнад Царске палате
Део културног блага неће моћи да се измести, па ће морати да се презентује у затеченом стању

Локација на којој је некада била пивара, а на којој ће нићи пословно-стамбени комплекс (Фото Д. Драгичевић) Сремска Митровица – Страни власник Митровачке пиваре, продате на аукцији пре две године као овдашњи погон БИП-а, почео је рушење хале и бројних зграда на плацу од више хектара у најужем центру Сремске Митровице. На овој локацији биће изграђене стамбено-пословне зграде. Рушење пиваре изазвало је велику пажњу Митровчана, баш као и њена продаја хрватском бизнисмену који је до 1991. године живео у Сремској Митровици. Али највеће интересовање за радове који ће уследити после рушења имају Завод за заштиту споменика културе и Музеј Срема, који се баве истраживањем и заштитом културног наслеђа из прошлости. Испод зграда и круга пиваре, на дубини од неколико метара, крије се ексклузивни део античке Царске палате, у свету познатог локалитета који је Влада Србије прогласила културним наслеђем од посебног значаја. При копању темеља за будуће грађевине археолози ће у стопу пратити грађевинце како би се заштитило културно благо које ће се неминовно указати на овом локалитету.

– Овде су се дефинитивно сукобили приватно власништво и интереси науке. Бојим се да озбиљнија и трајнија истраживања нису могућа под притиском инвеститора, који неће моћи да држи отворено градилиште колико је потребно археолозима. Ископавања у делу Царске палате непосредно поред зграде Музеја Срема нису орочена, јер су на земљишту које је у јавном власништву. Истражујемо колико нам новчана средства дозволе, али не дрхтимо за судбину локалитета. Међутим, кад се на делу локалитета испод садашње пиваре подигне пословно-стамбени комплекс, археологија у нашим временима, па ни у будућим која се могу догледати, нема ту шта да тражи. Додуше, кад инвеститор буде копао темеље за зграде, археолози ће бити присутни и моћи ће да се позабаве остацима средњовековне и античке културе. Али, то никако неће бити могуће у обиму пожељном за науку – рекао је Мирослав Јеремић из Археолошког института у Београду.

– Ми смо новим власницима пиваре предочили да свако ко гради на пиварином плацу мора да води рачуна да га у земљи чека културно наслеђе – каже Љубиша Шулаја, директор Завода за заштиту споменика културе у Сремској Митровици. – Све мора да се ради са дозволом Завода и под надзором археолога. У случају да се наиђе на остатке који морају да се сачувају у затеченом стању, вероватно ће бити неизбежна криптозаштита. А она је и скупа, и сложена. Купац пиваре зна да ово није обично земљиште за изградњу, па мора да у будуће пројектовање објеката на овом месту урачуна и оно што не знамо како ће изгледати јер не знамо шта ћемо открити. У 19. веку, кад су грађене зграде пиваре, копани су дубоки подруми и вероватно је било страшних повреда на остацима средњег века и античког периода. Али, иако је тако било у 19. веку, данашњи инвеститор на овом месту мора да рачуна на археологе приликом сваког копања дубљег од једног метра.

Према критеријумима успостављеним током пола века истраживања античког Сирмијума, вероватно ће се јавити потреба да се делови откривеног наслеђа стављају под бетонско-стаклене крипте, баш као што је урађено са Базиликом светог Димитрија у центру града. Део Царске палате откривен пре тридесетак година непосредно уз пивару добио је највиши третман у заштити и презентацији: Влада Републике Србије наменила је више од 80 милиона динара за изградњу велике крипте на површини од 2.500 квадратних метара, која ће чувати и откопани део палате, и реконструисане елементе, и умањени приказ целог античког града.

Међутим, најатрактивнији део Царске палате крије се управо испод објеката чије је рушење почело. Изнад палате у античком слоју крије се и средњовековни слој са остацима великог манастира, веома важним за скидање „магле“ са десетак векова после пада Римског царства.



Д. Драгичевић